Суботица – Становништво на селу и у приградским месним заједницама, судећи по узорку који се јавио на превентивне прегледе, углавном има вишак килограма, а сваки пета и патолошке вредности крвног притиска и шећера у крви, док свака трећа особа има повишен холестерол.

Да се у Бачкој добро једе јесте предмет честих шала, али када „резултат” оваквог јеловника стигне на медицинску анализу, многи се ухвате за главу. Због тога лекари и медицинске сестре Дома здравља и Завода за јавно здравље, као и волонтери Црвеног крста већ девету годину раде акцију превентивног прегледа здравља становништва у приградским месним заједницама под називом „Селу у походе”. Како каже стручни сарадник Црвеног крста Зоран Миловановић, све време акције пропагирају здрав начин живота и превенцију као најбољи лек против болести.

Ове године у 12 месних заједница прегледано је 448 становника, а на ове превентивне прегледе већином су се одазивале жене, чак 73 одсто прегледаних су биле жене, а половина прегледаних је била старија од 65 година, кажу сумирајући резултате овогодишње акције.

Онима који су дошли на преглед мерена је висина, тежина, рађен индекс телесне масе, а др Нада Косић Бибић, начелница Центра за промоцију здравља при Заводу за јавно здравље каже да су захваљујући новим апаратима у последњих неколико акција уз помоћ специјалне ваге радили и проверу композиције тела, односно одређивали проценат масног ткива, воде, количину коштане и мишићне масе, а може се одредити и висцеларна, то јест унутрашња маст.

„Нови апарат нам даје могућност да суграђанима дајемо много значајније и боље информације, а постоји и додатни мотивациони фактор у виду бољег разумевања шта и које промене у животним навикама треба да ураде”, каже др Косић Бибић.

Резултати показују да је становништво све гојазније, чак 40 одсто њих у категорији младих од 18 до 30 година има вишак килограма. Најгојазније је становништво између 50 и 60 година што наводи на закључак, каже овај стручњак, да ова популација захтева посебне мере и активности. Предгојазно је преко 39 одсто прегледаних, и то подједнако и код мушкараца и жена, а просек из добијених појединачних резултата, показује да је индекс телесне масе 28,47 килограма по квадратном метру и виши је од прошлогодишњег просека.

„Имамо ситуацију да су након тридесете сви у категорији особа с повишеним индексом телесне масе и ово је посебно важно и значајно јер ризик за развој различитих болести расте с порастом тежине”, каже др Косић Бибић.

Једна од последица прекомерне тежине били су и резултати које је изнела др Верица Дроњак, начелница Превентивног центра Дома здравља: петина прегледаних има патолошке вредности крвног притиска, исто толико њих је имало повишен шећер у крви, док су високе вредности холестерола забележене код сваке треће прегледане особе. „Екстремно високе вредности биле у доминантне у популацији између 50 и 60 година”, каже др Дроњак.

Због тога су пацијентима који су дошли на превентивни преглед давани савети о здравим животним навикама, о важности физичке активности, као и о штетности дувана, алкохола и опијата. „Промене јесу могуће, без обзира на године, треба мењати животне навике. Заблуде и ставови везани за исхрану и физичку активност и коришћење дувана и алкохола обликује понашање наших суграђана, зато је важан ниво знања о начину правилне исхране јер кроз мале промене могу значајно унапредити квалитет”, закључује др Косић Бибић.