субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 21.12.2019. у 13:10 Бранка Васиљевић

Сто шездесет година Обреновца

Милош Велики је 20. децембра (по новом календару) 1859. године дозволио да се дотадашња варош Палеж назове по његовом презимену
Обреновац, како историчари воле да кажу, има дугу прошлост, а кратку историју (Фото А. Васиљевић)

Плавиле су га воде Саве, Колубаре, Тамнаве, али је он увек израњао јачи. Обреновац. Под овим именом постоји 160 година, а јуче је овај значајан датум обележен свечаном академијом у позоришној сали Спортско-културног центра.

Датум 20. децембар одабран је да буде Дан општине јер је на тај дан (по новом календару) 1859. године Милош Обреновић дозволио да се дотадашња варош Палеж назове по његовом презимену.

Обреновац, како историчари воле да кажу, има дугу прошлост, а кратку историју.

Место је под првобитним именом Палеж основано као сеоско насеље на простору између Тамнаве и Колубаре. За време аустријске владавине која се задржала до 1739. године овде је највише било Немаца, Мађара и Јевреја.

У то доба они су га по два моста и две реке звали Цвајбрикен. По поновном доласку Турака Палеж је изгубио своју административну функцију. На локацију где је сада, највећи део ове општине пресељен је после 1815. године када је турски део уништен и спаљен. Српски Палеж је 1836. године постао среско место посавског среза.

Већ тада је заживео и у њему се посебно развија богат кафански живот. До краја века варош добија и друге јавне установе, штедионицу, задругу, лекара, апотеку, али и прву бању. Касније у Обреновцу је отворена телефонска централа, пруга, циглана, парни млин, стругара, а затим и електрична централа...

После Другог светског рата у коме је место претрпело велику штету индустрија у Обреновцу развија се у другом правцу – ка термоелектрани.

Оно што је у последњих четрдесетак година утицало на његов развој јесу и две велике поплаве. Једна се догодила 1981. године, а друга 2014. У тим поплавама страдали су људи, уништена је инфраструктура, потопљена су домаћинства, имања...

После последње катастрофалне поплаве 2014. године град је обновљен, подигнута индустрија, а недавно је кроз њега прошла и деоница новог ауто-пута „Милош Велики” која престоницу спаја са срцем Шумадије. У Обреновцу се налази и највећа термоелектрана у земљи. Она обједињује четири термоелектране и обезбеђује око 60 одсто потреба земље за електричном енергијом.

Коментари2
f5dd8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Decak
Obrenovacke termoelektrane su najveci zagadjivac vazduha na Balkanu
Braca
Obrenovac je sada na autoputu u direktnoj vezi sa svetom. To je novi početak. Čestitamo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља