среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:19

Српски стручњаци за кормилом бродова будућности

Речни теретни бродови без посаде, којима управљају комуникационе технологије – циљ је међународног научноистраживачког пројекта у који је укључен шесточлани тим с Катедре за бродоградњу београдског Машинског факултета
Аутор: Дарко Пејовићнедеља, 22.12.2019. у 19:00
(Фото НО­ВИ­МАР)

Аутономна возила, у којима је човек за воланом „вишак делова”, увелико више нису футуристичка визија. Комуникационе технологије претендују да преузму управљање саобраћајним средствима не само на копну, већ и на води. Од 2017. године, ЕУ финансира развој новог концепта речног транспорта, кроз научноистраживачки пројекат НОВИМАР. Идеја је пловидба у конвоју којим би се управљало с водећег брода, док би бројно стање посаде на пратећим пловилима било знатно редуковано или људства уопште не би ни било.

Иза овог подухвата стоји моћни конзорцијум 22 партнера из Холандије, Белгије, Немачке, Француске, Аустрије, Шведске Норвешке, Мађарске и – Србије. Тим од шесторо стручњака с Катедре за бродоградњу београдског Машинског факултета учествује у пројектовању и процени сигурности аутономних бродова будућности.

– Носилац НОВИМАР-а, Холандски кластер бродоградње (Netherlands Maritime Technology), укључио нас је у пројекат знајући да се бавимо питањима сигурности и пројектовања речних бродова. Успешно смо у тим областима сарађивали с тамошњим Техничким универзитетом у Делфту и Институтом за бродску хидродинамику у Вагенингену МАРИН, једним од три највећа те врсте у свету. Све то нас је препоручило да се нађемо у овом одабраном друштву – каже проф. др Игор Бачкалов, координатор пројекта с Машинског факултета.

Нови концепт речног транспорта, објашњава наш саговорник, описују три епитета: јефтинији, ефикаснији и сигурнији.

– Према ЕУ прописима, иста посада теретног речног брода не може да непрекидно плови дуже од 14 сати. Дакле, у временском оквиру од 24 часа постоје две могућности: десеточасовна пауза или ангажовање друге смене посаде. А и једно и друго кошта. Модел који нуди наш пројекат пружа могућност уштеде и веће ефикасности транспорта. Пловило може да уђе у конвој и препусти управљање водећем броду, тако да се посада одмара, а пловидба се не прекида  – истиче професор Бачкалов.

Он предвиђа да ће се до бродова високе аутономије, на којима је посада сведена на минимум или је уопште нема, доћи брже него што очекујемо. Технологија је већ ту, али је питање друштвене прихватљивости потпуног напуштања концепта сигурности у чијем центру је човек.

– Олак је закључак да ако елиминишемо човека, неће бити ни грешака. Нико не помиње колико је несрећа избегнуто управо захваљујући спретности посаде. Једна упоредна анализа инцидената на Дунаву у Аустрији и у Србији дала је занимљиве резултате. Аустрија има добро одржаване пловне путеве и модерне бродове, али је у великом проценту узрок несрећа људски фактор. Код нас Дунавом плове балвани који могу да оштете пропелере, ни сва места где има потонулих баржи нису обележена. Бродови су нам стари и лоше одржавани, тако да је посада чешће фактор сигурности, него ризика – илуструје др Бачкалов.

Нови концепт речног транспорта подразумева да капетани конвоја овладају специфичним вештинама вођења дигитално спрегнуте композиције бродова. У оквиру пројекта НОВИМАР, они се обучавају на тренажерима, док њихове реакције надгледају тимови у које су укључени психолози. Прате како капетанима поглед „шара” по контролном систему, да ли им неки показатељи остају ван фокуса.

– То су драгоцени подаци за побољшање дизајна командне табле – објашњава др Бачкалов и додаје да ће пројекат практични испит полагати 2021. у Холандији, у реалним условима речне пловидбе.

До тада, ваља разрешити још неке проблеме везане за сигурност, попут оптималног растојања између пловила у конвоју, или како најефикасније управљати бродовима пратиоцима на завојима пловних путева... Важно питање је и да ли „конвојски модел” у перспективи подразумева другачије конструисана теретна пловила.

– Не постоје универзални бродови. Сваки се конструише по мери реке којом ће пловити, јер су различите дубине, другачији су ветрови... Ми сматрамо да ће речни бродови будућности бити мањег газа, да би могли да плове и при ниском водостају. На пример, прошле године од августа до средине септембра Рајна је била толико плитка да је пловидба морала да буде обустављена. Услед климатских промена, овај проблем ће бити све распрострањенији и чешћи – упозорава проф. др Игор Бачкалов.

Бродарски лауреати из државе без мора

Катедра за бродоградњу Машинског факултета има изузетан углед и ван граница наше земље. Једна је од ретких у Европи која се од формирања 1948, између осталог, бави пројектовањем речних бродова. Висок међународни рејтинг потврђен је 2008, освајањем годишње награде за допринос у области сигурности бродова, коју заједно додељују британско Краљевско удружење бродоградитеља и класификационо друштво Лојд регистар. Ова награда има дугу традицију и врло ретко се дешавало да је освоји неко из државе која није поморска сила.

У трочланом тиму професора Милана Хофмана, идејног творца методологије процене ризика од превртања или плављења пловила, био је и Игор Бачкалов, у то време Хофманов асистент. Рад наших истраживача оцењен је као смерница како би прописи о стабилитету речних бродова, који су застарели и неадекватни, требало да изгледају у будућности.


Коментари1
a89ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beli
Ovo treba da bude udarna vest ako je ovo jos uvek Politika. BRAVO za nase naucne radnike.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља