понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:33

У посластичарницу по чудотворни лек за грозницу

Убрзо пошто су први српски фармацеути почели у лабораторијама да праве апотекарске специјалитете, на ред је дошло законско регулисање њихове продаје, али и оглашавање, и то већ 1848. године
Аутор: Јелена Чалијанедеља, 22.12.2019. у 20:20
(Фо­то-до­ку­мен­та­ци­ја „По­ли­ти­ке”)

Било је потребно мање од двадесет година од отварања прве апотеке у Београду до објављивања једне од првих наредби Министарства унутрашњих дела којом се забрањује рекламирање лекова непознатог састава.

Жеља за профитом с једне и чудесним оздрављењем с друге стране учиниле су да, уз апотекарске специјалитете и лекове, тржиште преплаве „тајни лекови” чији је састав био непознат, али су њихови произвођачи и продавци уверавали у његове исцелитељске моћи.

Убрзо пошто су први српски фармацеути почели у лабораторијама да праве апотекарске специјалитете, нарочито популарне у другој половини 19. века, на ред је дошло законско регулисање њихове продаје, али и оглашавања.

Апотекарски специјалитети, у време када није било организованог увоза лекова, били су углавном једина доступна терапија, а због приступачне цене били су и веома популарни, рекла је на недавном предавању о оглашавању лекова у прошлости и уредбама и законима који су регулисали ову област Јасмина Арсић, специјалиста фармације и предавач на Фармацеутском факултету у Новом Саду.

– Проблем су биле рекламе у којима су се нудили препарати непознатог састава, због чега је Министарство унутрашњих дела 1848. године, због све већег броја бомбастичних реклама, како су навели, донело наредбу да се препарат не сме јавно оглашавати док се не испита од стране стручних људи и одобри – рекла је Арсићева на предавању одржаном у Институту друштвених наука у Београду у организацији Центра за биоетичке студије.

Многе тадашње рекламе, занимљиво је, по својој садржини не одступају много од неких данашњих које такође нуде потрошачима чудотворне биљке, сирупе и чајеве који лече широк дијапазон болести уз готово обавезну напомену да јачају имунитет.

Арсићева је навела пример огласа из „Земунског гласника” из 1868. у којем извесна компанија из Вашингтона рекламира лек чији се назив не наводи, а који наводно за три дана лечи грозницу и може се купити у Земуну – у посластичарници. Или тзв. чудотворни „јодкали-сируп”, који се на странама новина „Стармали” из 1887. рекламира као најбоље средство против сифилиса, отока жлезда, главобоље, костобоље, реуматских болести, болести живаца, тешко „зарашћујућих” рана, па и падавице, а „одличан” је и против грчева у материци. Тих година на тржишту су биле популарне разне „исцељујуће” масти, змијске, гуштерове, лавље, па чак и човечије.

– Министарство унутрашњих дела обавестило је јавност да је инспекцијом апотека утврђено да се у некима од њих могу наћи у продаји масти дабра, пса, зеца, медведа и свиње и да осим свињске масти, све остале немају баш никакво лековито својство – испричала је Арсићева.

Купци се зато упозоравају да ће ако затраже у апотеци змијску или лављу маст, добити, уствари, свињску маст по „егзотичној” цени.

Рекламирање лекова непознатог састава забрањено је законом 1881, а 1921. донет је Правилник о апотекарским специјалитетима по којем је за производњу и оглашавање лека неопходно одобрење Главног санитетског савета, неке врсте претече данашње Агенције за лекове и медицинска средства.

– Правилником о оглашавању лекова у дневним листовима из 1932. домаћим и страним произвођачима прописано је да за рекламирање свог лека морају имати одобрење надлежног министарства, а текст и слику огласа морао је пре објављивања да одобри Стални стручни савет за испитивање лекова. Каснијим изменама и допунама овог правилника било је забрањено оглашавање у облику захвалница, препорука лекара – рекла је Арсићева.

Она се осврнула и на данашње прописе који регулишу ову област, Закон о лековима и медицинским средствима и Правилник о оглашавању лекова, додајући да је дозвољено оглашавање широј јавности лекова који се издају без рецепта, као и да је контрола рекламирања и промоције сада у надлежности Агенције за лекове и медицинска средства. „Тајанствени лекови” и њихово оглашавање преживели су векове и рекламирају се дан-данас и упркос забранама проналазе свој пут до лаковерних или очајних купаца.

Јасмина Арсић, као нарочито проблематично, истакла је рекламирање лекова на интернету и онлајн куповину непроверених препарата, често и фалсификованих медикамената.

Перите зубе „калодонтом” Кушаковића

Један од пионира оглашавања у Србији био је управо апотекар – Петар Кушаковић из Шапца. У својој апотеци продавао је бројне производе за личну хигијену, међу њима и „калодонт” Кушаковића. За оглашавање овог свог производа Петар Кушаковић није жалио средстава. Минијатурни стрип, рекламу, за његову зубну пасту израдио је Ђорђе Лобачев и први каиш се појавио у „Политици” 1934. Први рекламни филм у Србији био је управо за Кушаковићеву пасту за зубе. Снимљен је 1926, трајао је осам минута, а у њему су глумили Невена Урбанова, Љубица Вељковић и Бранко Џамоња.


Коментари0
f6d72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља