субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 22.12.2019. у 23:30 Доротеа Чарнић
У СВЕТУ СТАЛНО РАСТЕ БРОЈ ПРИТВОРЕНИКА

Три милиона људи чека правду иза решетака

Последњег дана прошле године у Србији је 1.607 особа било у притвору, што је за 86 затвореника више него годину дана раније
(Фото Д. Жарковић)

Две трећине свих држава света има проблем гужве у затворима. Иза решетака је сваке године све више особа, како оних које служе казне, тако и оних које тек чекају да суд одлучи о њиховој судбини. Док укупан број затвореника у свету већ прелази 11 милиона, истраживања показују да чак три милиона људи у затворским ћелијама проводи време без пресуде.

Стручњаке посебно забрињава сталан раст бројa притвореника, упркос развијеној пракси да се исти циљ оствари блажим методама, на пример електронским надзором. За притворенике важи претпоставка невиности, а често прођу године док се о њиховој кривици не утврди истина.

То, према оцени стручњака Института за истраживање криминала и политике правосуђа Биркберк из Лондона, изазива економску и социјалну штету, појачава притисак на затворске услове и повећава ризик од криминала. Истраживање које су потписале Кетрин Херд, директорка Светског програма за истраживање затвора и њена сарадница Хелен Фер говоре о истражном притвору у десет земаља – САД, Мађарској, Кенији, Јужној Африци, Бразилу, Индији, Тајланду, Енглеској и Велсу, Холандији и Аустралији. Све ове државе, осим Холандије, имају проблем пренасељености у затворима.

Исто важи и за Србију. Према подацима које је „Политика” добила у Заводу за извршење кривичних санкција, последњег дана прошле године 1.607 особа било је у притвору, што је за 86 затвореника више него годину дана раније.

„Иако је притвор изузетна мера обезбеђења присуства, то је у пракси чешће норма. Проблем је ретко сам закон, већ шири друштвено-економски и системски фактори који утичу на његову погрешну примену”, наводи се у истраживању британског института.

Већа је вероватноћа да ће људи слабијег имовинског стања бити ухапшени, а затим и притворени. Они често немају новца за плаћање јемства, мање је вероватно да ће имати доброг адвоката и велики су изгледи да ће бити у притвору док траје суђење.

Пренасељени затвори, оцењују ауторке, последица су разних проблема са којима се суочава кривично правосуђе у многим државама. Полиција и тужилаштво често немају довољно људи и средстава за брзе и ефикасне истраге. Правна помоћ је спора и неадекватна, а инфраструктура и технологија су застареле. Ауторке су као проблем уочиле и то што судије, одређујући некоме притвор, често дају непотпуна образложења и само претпоставке о ризику од бекства, док сувише лако одбацују аргументе одбране. Није занемарљив ни страх судија од критике медија. Зато се догађа да осумњичени проводе месеце или чак године чекајући да њихови случајеви стигну до суђења или да им се изрекне казна.

„И поред тога што се вођење кривичног поступка осавремењава, притвор као традиционална мера за несметано вођење кривичног поступка и даље има широку примену у пракси. У поступању судова за претходни поступак, инерција је и даље доминантан фактор када се одлучује о предлогу тужилаштва за одређивање притвора. Ретке су ситуације у пракси, мада не и потпуно занемарљиве, када се суд осмели, па одбије да уважи предлог тужилаштва”, каже адвокат Иван Симић.

Он издваја пример када је једна судија београдског суда, у време када су медији свакодневно детаљно извештавали о трагедијама и породичном насиљу у центрима за социјални рад, одбила предлог тужилаштва да једном човеку одреди притвор због брачне размирице. Тужилаштво је свађу окарактерисало као насиље у породици. Жена је сачекала свог супруга да буде пуштен из притворске јединице суда и заједно су отишли кући. После десетак дана, ванрасправно кривично веће, по жалби тужиоца, укинуло је решење о одбијању притвора и пуштању на слободу окривљеног.

Ухапшен је поново у лифту своје зграде, док се заједно са супругом враћао са пијаце, носећи цегере и одведен је у притвор. Супруга је од суда захтевала да га посећује у затвору.

„Забрињавају намере савременог законодавства које додатно ограничавају овлашћења поступајућег судије. Колико год да су звучни и оптимистични називи новоустановљених института попут ’три ударца’, тиме се у ствари сужава оквир поступања судова и роботизује рад судија”, оцењује Симић.

У једном поморавском граду, кривични поступак води се против окривљеног који истовремено има и својство оштећеног, јер је приликом догађаја и сам веома тешко повређен. Он је задржан у притвору да не би утицао на сведоке, због опасности од понављања кривичног дела, без обзира на то што раније није осуђиван, као и због узнемирења јавности. Други учесници истог догађаја осумњичени су да су кривично дело учинили на његову штету, али им није одређен притвор, јер се сматрало да немају интерес да утичу на сведоке, иако је један од њих раније осуђиван.

„Поставља се питање да ли су у овој ситуацији створене претпоставке за несметано вођење кривичног поступка у односу на све осумњичене или је ово преседан. Јер, немају сви осумњичени једнак процесни третман, а ситуације када се раније осуђеном не одреди притвор због опасности од понављања кривичног дела изузетно су ретке”, закључује адвокат Симић.

Непотребно коришћење мере притвора носи огромне трошкове и тешке последице. У нашој земљи један дан у затвору државу кошта око 15 евра, док је на пример у Енглеској та цена чак 90 фунти дневно по особи. Британске ауторке истраживања закључују да би озбиљне државе требало да, кад год је то могуће, дају предност употреби мање рестриктивних начина да се спречи да осумњичени побегне, уништи доказе или утиче на сведоке током поступка.

Коментари0
1d69c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља