Законом о агенцијском запошљавању, који је недавно усвојила Скупштина Србије, предвиђена је могућност уступања запослених преко агенција чији је број ограничен на десет одсто у односу на укупан број запослених. Ипак, овај закон не ограничава послодавце кориснике да у неограниченом броју и проценту ангажује раднике који су у агенцији запослени на неодређено време. Синдикати су се зато заложили да се број агенцијски запослених радника ограничи на десет одсто у односу на укупан број запослених код послодавца, пре свега да би се спречиле злоупотребе, али и да се уведе солидарна одговорност послодавца и агенције за исплату накнаде штете по основу повреде на раду и професионалног обољења уступљеног запосленог.
Тражили су и да се повећа износ предвиђених прекршајних казни, у случају кршења овог закона, односно да износ ових казни буде изједначен са казнама које предвиђа Закон о раду. На крају, од свих могућих предлога и амандмана које су недавно упутили посланицима у парламенту, није остало ништа, а у Савезу самосталних синдиката Србије подсећају да је велики пропуст учињен највише на штету радника, јер по том закону, који ступа на снагу у марту 2020. године, агенције неће имати обавезу да доставе доказ о банкарској гаранцији као услов за издавање дозволе за рад. Та финансијска гаранција била би средство обезбеђења исплате зараде, накнаде зараде и накнаде трошкова агенцијским запосленима.
– Држава је, нажалост, болећива према онима који оснивају предузећа за привремено-повремено запошљавање. Такве агенције треба да постоје да би омогућиле брже запошљавање некога ко је тренутно незапослен, у случају да предузеће нема кадар, па да онда до њега брже дође помоћу агенције. Иако смо инсистирали на томе да свако ко је основао агенцију положи држави финансијску гаранцију од минимум шест милиона динара, то ипак није ушло у закон. Држава је у крајњем случају уставом гарант за сва права људи и она би требало на тај начин да има посебан фонд и да, ако агенција нестане, обезбеди новац за исплате зарада – наводи Душко Вуковић, потпредседник савеза.
Закон о агенцијском запошљавању решиће неке проблеме, кад је реч о платама агенцијских радника, њиховом праву на одморе, одсуство, боловање, али неће све. Јер, агенције више неће имати обавезу да после две године рада запосле агенцијског радника за стално.
– Тенденција предузећа је да са запосленима убудуће не заснивају радни однос, да узимају раднике из агенције по потреби на три, шест месеци, по закону највише до две године. Истраживања у Скандинавији, одакле је прича око агенцијског ангажовања радника и кренула, показала су да су мотивација и продуктивност таквих радника били знатно умањени и да су они лако одустајали од посла, па тамошњи послодавци практично више и не желе да ангажују раднике преко агенција – додаје Вуковић.
Овим законом уводи се ограничење броја агенцијских запослених, али само оних који имају уговор на одређено, не и на неодређено време. Тако послодавац не може ангажовати више од 10 одсто агенцијских запослених у радном односу на одређено време у односу на укупан број запослених. Синдикати сматрају да тенденција да агенција запошљава раднике на неодређено нема никакве логике, јер на тај начин омогућава кориснику предузећа да без обзира на број људи у свом предузећу може да упосли и људе из агенције.
– Зато смо и тражили ограничење до 10 одсто, али садашњи закон каже да ако предузеће има 100 људи онда не може из агенције да узме више од 10 радника. Али, уколико су радници запослени у агенцији на неодређено, онда предузеће са 100 људи може да узме још 100 људи и из агенције. То само води ка несигурности радних места и томе да предузеће у будућности уопште више неће имати интерес да запошљава кадар на неодређено време – набраја Вуковић.
Две просечне зараде као отпремнина
У Асоцијацији слободних и независних синдиката истичу да је крајње поразно било недавно гласање за овај закон посланика који себе сматрају представницима партија социјалдемократске оријентације.
– Тиме су омогућили сваком предузећу да може да прими радника преко агенције, а једини услов је да је он наводно стално запослен. Али, такав радни однос значи да ће он бити запослен за стално, али само док треба послодавцу, а када му не буде био од користи, он ће га прогласити технолошким вишком, па ће агенцијски радник на крају изгубити посао. Ипак, једино добро је то што ће у том случају агенција морати да му исплати две просечне зараде као отпремнину по закону о раду – наводи Ранка Савић, председница асоцијације.
У Србији тренутно преко агенција ради од 80.000 до 100.000 људи.
