субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 22.12.2019. у 21:21 Милан Јанковић
ПЛАНОВИ ЗА СРЕЂИВАЊЕ ЧУКАРИЧКОГ РУКАВЦА

Вештачки брзаци усред Аде

Једна од идеја је и изградња стазе за веслање на брзим водама
Будући изглед рукавца

Неоправдано заборављен, ружно запуштен, препуштен добронамерним појединцима који га се повремено сете – Чукарички рукавац би ускоро могао да постане својеврстан спортски, рекреативни и туристички бисер и нови заштитни знак Београда. Ако се све коцкице сложе, а то пре свега значи да се сакупи довољно новца, овај, на известан начин „побратим” Савског језера, у скорој будућности не само да ће добити модерни изглед, већ и једну атракцију какве на овим просторима нема нигде – „Вајтвотер арену”, вештачку стазу за веслање на брзим водама.

Вишедеценијске жеље заљубљеника у овај део града почеле су да попримају обрисе реалности када је Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града пре две године расписала Урбанистичко-архитектонски конкурс за уређење Чукаричког рукавца. После много надметања, цртања, истраживања, прво место на конкурсу освојила је београдска фирма „Новкол”.

Победом на конкурсу почели су да се остварују снови извршног директора ове фирме Милоша Хранисављевића.

– Чукарички рукавац је својеврсна еколошка бомба. У њега се и даље директно изливају два кишна колектора на која је нерегуларно прикључен и део фекалне канализације која уноси велико органско загађење и значајно утиче на погоршање квалитета површинских вода. Топчидерска река и даље уноси највише загађујућих материја у Чукарички рукавац. У њему је наталожено око метар и по муља. Постоји пројекат да се Топчидерка зацеви и одведе директно у Саву, али то неће решити проблем муља – каже Хранисављевић.

– Наш концепт је потпуно усклађен са комплетном постојећом планском документацијом. Концепт решења марине и стаза за веслаче заснива се на тежњи да се дизајнира најмодернија марина у окружењу, категорије „Три сидра”, да буде најопремљенија у региону за пријем корисника. Она би могла да постане магнет за наутичаре из целе Европе, а сасвим сигурно и нови заштитни знак Београда – каже Хранисављевић и додаје да је у Заводу за интелектуалну својину заштићено урбанистичко решење под именом „Лет галеба – марина Ада Циганлија”, аутора Александра Недељковића из „Арт пројекта”.

Ушће Топчидерске реке (Фото М. Величковић)

Према новијим истраживањима Грађевинског факултета и „Хидрозавода ДТД”, дефинисане су нове вредности кота обалоутврда за потребе заштите од великих вода. На основу те документације потребно је надвисити све насипе у зони Чукаричког рукавца, односно извршити реконструкцију. Тако је сада предвиђена изградња потпуно нове, бетонске обалоутврде у зони марине на десној обали рукавца. Практично, предвиђена је изградња вертикалног потпорног зида.

– Савремени концепт подразумева уклањање свих објеката који немају намену, укључујући и садашње сплавове, а на њихово место дошли би модерно дизајнирани објекти на води, намењени спортистима. У нашем конкурсном решењу на десној обали Чукаричког рукавца објекти марине су постављени искључиво на понтонима – наводи Хранисављевић.

Утисак је да ће проблем наталоженог муља у рукавцу и даље задавати муке јер је изградњом преграда које су Аду спојиле с копном понестало довољно „живе” воде која би то блато гурала даље у реку. Наш саговорник уверен је да његов тим зна излаз из овога, а то је изградња „Вајтвотер арене”, вештачке стазе за веслање на брзим водама.

– Овај комплекс уједно би представљао систем за пречишћавање јер би сву воду коју преузме из Савског језера, максимално обогаћену кисеоником због рада пумпи које производе вештачке брзаке, ноћу враћао у Чукарички рукавац и тако га пречишћавао. Пошто конкурс није предвидео идејно решење за вајтвотер парк, ову идеју сам на неки начин задржао за себе и заштитио под именом „Отворени спортски терен Whitewater арена – вештачки брзоток”, аутора инжењера Ђурице Савичића „БГ инвеста” – каже Хранисављевић.

У свету готово да нема великог града без барем једне стазе са вештачким брзацима, а у појединим метрополама, попут Лондона, постоји неколико.

– Проблем је што је ова идеја, чак и када бих је реализовао, за мене финансијски неодржива. Мада смо је разрадили још прошле године, управо због тога све је некако застало, али увек постоји нада да ће се неко решење изнаћи – каже наш саговорник.

Нема сумње да би и Кајакашки савез Србије свакако поздравио изградњу оваквог атрактивног објекта. На њиховом сајту је постављање вајтвотер парка најављено још прошле године уз наду да би престоница Србије могла да постане нови регионални центар за трке кајака и кануа на дивљим водама, као и за рафтинг.

Милош Хранисављевић сматра да би вредност пројекта – сређивање Чукаричког рукавца и изградња „Вајтвотер арене” – износила између 60 и 70 милиона евра, а инвестиција би, по проценама његовог тима, могла да се исплати за 10 или 11 година. Једно решење било би да се у помоћ позову концесионари, али претпоставка је да би то било тешко изводљиво због мешања надлежности града и републике. Друго, вероватније, решење је да све то финансира град и да то остане Београђанима и њиховим гостима заувек.

– Имам три жеље – да „Новкол” учествује у будућим радовима, да после свега добијем једно место у марини и да испред комплекса буде табла на којој ће писати: „Ово је урадио један Београђанин...” – каже Хранисављевић.

Први урбанистички план у време кнеза Михаила

Први урбанистички план о уређењу Београда, иначе, урађен је јoш 1867. године, за време владавине кнеза Михаила Обреновића. По том плану Београд је требало опасати венцима паркова дуж обала Саве и Дунава, на површини од 50.000 квадратних метара. Архитекти Емилијану Јосимовићу пала је на ум изузетно смела замисао да се пробије тунел испод Калемегдана и тако повеже Савски кеј и Дунавско пристаниште. Ада је требало да постане главни спортски центар Београда, а према његовим замислима, требало је да се претвори у изворе чистог ваздуха.

Ново уређење Аде Циганлије почело је 1920. године. На међународни конкурс за уређење и проширење Београда расписан 1921. стигао је план под шифром „Урбс магна” (велики град). Према том плану на Ади је требало да се изгради велики општенаменски стадион, а цела површина предвиђена је за парк спорта. Тада су изграђени домови пливачких и веслачких друштава.

Данашњи изглед ово подручје добило је 1967. године изградњом две преграде чиме је острво спојено с копном. Настали су Савско језеро и Чукарички рукавац који је постао залив реке Саве.

Одговор Дирекције

На неколико адреса – јер нам је тако саветовано – упутили смо питања у вези са обновом Чукаричког рукавца. Између осталог, питали смо надлежне какав је став града о томе када се може очекивати почетак радова, колико би коштало сређивање, ко би се даље старао о новоизграђеном комплексу, како би се све то уклопило у Аду Циганлију... Из Дирекције за грађевинско земљиште упућен нам је одговор следеће садржине: „Програмом уређивања и доделе грађевинског земљишта планирана су средства за спровођење јавних набавки за израду идејног решења Чукаричког рукавца, као и за његово чишћење. Идејним решењем ће се добити и износ потребних средстава за уређење овог подручја, а у оквиру јавне набавке за чишћење рукавца учесници ће дати своје понуде које ће проћи стручну оцену.”

Коментари5
a0906
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoljub Protić
Zašto jednostavno, kada može skupo. Ako bi se od nasipa ukoso prokopao poprečni kanal u pravcu Save i postavila cev odgovarajućeg prečnika (na bazi niskog vodostaja), onda bi voda iz Save prirodnim putem ispirala mulj iz rukavca. Za taj projekt je potrebno desetak radnika i jedan bager. Čini mi se da bi to rešenje koštalo malo manje nego rafting u rukavcu. Mada verujem da bar pola miliona Beograđana jedva čeka da skoči u talase rukavca.
Саша Микић
Не можемо ми без енглеског, па то ти је! Вајтвотер (Whitewater) је део реке који је пун брзака па се од пене чини да је вода бела. На српском се то лепо каже брзак, у множини брзаци, а спорт се назива веслање на дивљим водама.
Dejan K.
koliko god delovalo zanimljivo, meni to sve deluje kao zabava za ogranicen broj ljudi. Zamolio bih da se novac rasporedjuje po prioritetima od kojih veci broj gradjana moze da ima neku korist.
Dule Astro
Sa obzirom na problem mulja koji nikako ne može da otiče - ideja sa brzacima pored atraktivnosti ima i ogrmonu praktičnu primenu. Ali (uvek neko ali) i sam autor projekta kaže da nema para za tako nešto, pa ćemo imati novu marinu, ali zato prepunu mulja koji pored ometanja plovidbe i mnogo smrdi.
dipl. agronom
...Ovo je uradio jedan Beogradjanin,nakon ankete putem interneta...bio bi idealan natpis,nakon svih buducih projekata...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља