понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:18

Опера у мрачном бункеру

Публика је била видно потресена гледајући представу о бомбардовању Србије 1999, изведену у влажним немачким подземним ходницима, каже композиторка Јелена Дабић која живи у Хамбургу
Аутор: Мирјана Сретеновићнедеља, 22.12.2019. у 21:00
Јелена Дабић (Фото: приватна архива)

Како се тренутно налази у другој временској зони, у Индонезији, композиторка Јелена Дабић није присуствовала недавном извођењу свог дела „Бетафаза” у Београдској филхармонији. Реч је поруџбини фестивала „Young Euro Classic”, где је удружена музика Бетовена и она са Балкана.

– Молба берлинског фестивала била је да дело има везе са Бетовеном, јер је концерт био бетовенски конципиран. Оркестар предвођен Хајнрихом Шифом састојао се од музичара из Југославије и то ме је довело на идеју да комбинујем мотиве из Девете симфоније са ритмовима Балкана. Осим у Немачкој дело је изведено у свим републикама Југославије, у Бразилу и Америци – каже Јелена Дабић, која је након студија у Новом Саду 2008. отишла на усавршавање у Минхен па у Берлин.

– Потребно је бити веома продоран да би се дошло до поруџбина. Пошто нисам тип који се намеће, предлагала сам своје пројекте и сарађивала са уметницима отвореним за експерименте. Селим се у Хамбург и остварујем пројекте који су из године у годину расли. Иначе, сам пробој је трновит. Захтева много одрицања, упорности и пре свега неодустајања – прича ова ауторка.

Њено најважније дело је „Пукотина” – музика за један бункер, изведено 2017. у великом бункеру из Другог светског рата у Хамбургу. Настало у сарадњи са немачком књижевницом Micaelom von Marcard.

– Тематика опере је рат и почетни импулс за настанак либрета било је бомбардовање Србије 1999. Прича је инспирисана мојим личним доживљајем, виђеним кроз генералну призму: рат као такав, без податка о територији и времену. Није у питању трагична прича, већ сцене којих се ја сећам, које показују свакодневицу у једној ванредној ситуацији, духовитост и креативност народа у најтрагичнијим ситуацијама, која је Србима добро позната. За публику је било посебно искуство да слуша оперу у уским ходницима влажног и мрачног бункера, на месту где се радња либрета збива. Та атмосфера створила је утисак који ни у једном театру не би могао бити тако снажан. Ако би дело било изведено у оперској кући, не би имало такав ефекат на гледаоце који су излазили из бункера видно потресени – наводи Јелена Дабић и додаје:

– Моје композиције су интердисциплинарне. Музика је, иако најважнији, ипак само један сегмент, а потпуни концепт дела чине место одржавања концерта, сцена, светло, игра, видео. Тада су, осим слуха, и друга чула једнако надражена. Сама радим продукцију, композицију, режију и драматургију. Тај начин рада се не уклапа у стандарде тамошњег рада и захтева велику енергију, јаке нерве, истрајност и оптимизам.

Наводи да воли да ризикује, слушајући свој унутрашњи глас.

– Радим на идејама којих се на почетку плашим, те се изнова суочавам са својим страховима. Ослањам се на класичне форме које разграђујем и комбинујем са инструментима из разних поднебља...

Јелена често путује у истраживачке сврхе. Уколико није реч о премијери, не иде да слуша своја дела.

– Истражујем ритуале различитих народа код којих су они још очувани као део свакодневице. На Балију сада учим о гамелан музици и хинду церемонијама, и сама учествујући у њима. Са њиховим композитором радим на делу које спаја гамелан музику и гудаче. У Мексику сам сарађивала са једним шаманом. Он је у новембру био у Хамбургу и дело „Limpia” приказали смо у хамбуршкој опери. Концерт је замишљен као ритуал и комбинује музику са енергетским радом шамана, стварајући директну размену између публике и извођача. Плашила сам се како ће то бити прихваћено, јер непознато код људи често изазива страх. Након концерта гледаоци су долазили да захвале, говорећи да су плакали за време концерта. Такве реакције нисам очекивала, али су знак да је правац океј – каже Јелена Дабић.

Она је и оснивач организације „Cooltur connect” као подстицај уметничкој размени између Немачке и других земаља. Најважнији пројекат је „Silk Road”, фестивал који приказује уметност из свих земаља „Пута свиле”, од Кине до Европе.


Коментари1
c3ec3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Sjajna kompozicija, sjajno izvedana na Kolarcu pocetkom decembra.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља