петак, 28.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

У САНУ о Иљи Јефимовичу Рјепину

Аутор: Милица Димитријевићпонедељак, 23.12.2019. у 09:30
Славни руски сликар (лево), са изложбе Рјепинових радова у САНУ 1986–1987.

Свечани скуп посвећен обележавању 175 година од рођења славног руског сликара Иље Јефимовича Рјепина (1844–1930) на програму је у Српској академији наука данас од 11 сати. У Свечаној сали окупиће се поштоваоци дела овог уметника и стручњаци који његов рад познају, а то су академик Душан Оташевић, заменик секретара Одељења ликовне и музичке уметности САНУ, потом Татјана Бородина, управник Музеја имања Иље Јефимовича Рјепина, која ће говорити на тему „Позни Рјепин”, док ће излагање о „Два јунака на једном платну. Тајна слике И. Рјепина из фонда београдског Војног музеја” одржати Ирина Гускова, председника Фонда В. А. Тељаковског из Москве. Обратиће се и Ирина Суботић, професор емеритус, која ће евоцирати Рјепиново учешће на Великој изложби руске уметности у Београду 1930, као и Ненад Макуљевић, професор, који ће се бавити рецепцијом Рјепиновог сликарства у српској јавности крајем 19. и почетком 20. века, док ће се Јелена Межински Миловановић, заменик управника Галерије САНУ, позабавити темом „Рјепин у Куокали и његови ђаци у Краљевини СХС/Југославији”. На скупу ће бити представљен мање познат део опуса реномираног мајстора и његове везе са нашом средином, а биће емитован и видео-материјал из архива РТС-а и документације Галерије САНУ. Такође, биће приказани Рјепинови радови из збирке Народног музеја у Београду и Војног музеја у Београду.

Подсећања ради, овај чувени портретиста школовао се на Царској академији уметности у Санкт Петербургу, где је касније радио као професор, а потом је боравио у Италији и Паризу. Главни је представник реализма у руском сликарству 19. века, уједно и оснивач руског колоризма. Био је члан Српске краљевске академије. Извршио је велики утицај на млађе уметничке нараштаје. Умро је 1930. године у Куокали (место је 1948. добило назив Рјепино, у част Иље Рјепина), где се данас налази његов меморијални музеј Пенати. Пре више од три деценије, од децембра 1986. до фебруара 1987, Галерија САНУ организовала је изложбу његових радова.


Коментари0
dc3ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља