уторак, 26.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 23.12.2019. у 21:21 Александра Петровић

Надрилекарима верују више него медицини

Врло је мало суђења за ово кривично дело. Грађани нерадо пријавују да су тражили помоћ од некога ко није лекар, а судска пракса показује да надрилекарство није лако доказати нити осудити
(Фото Пиксабеј, Фотомонтажа З. Мишић)

Козметичарка је нанела крему на руке и ноге и сипала капи у нос „пацијента”, уз „гаранцију” да ће тако за 24 сата бити излечен од кожне болести псоријазе. Он је поверовао да је то могуће, али му крема и капи нису помогле. Пресавио је табак и тужио козметичарку.

То је један од малобројних случајева оптужби за надрилекарство у нашој судској пракси. Понекад се лечење без дипломе лекара преплиће и са кривичним делом преваре. Суд је забележио случај једног преваранта који је био запослен у болници као електроничар дијагностичких медицинских апарата. Испред свог имена на службеној пропусници Клиничког центра, уписао је титулу „др” и представљао се као лекар специјалиста хирургије који се бави алтернативном медицином.

Довео је у заблуду више пацијената. Обећавао је да ће их излечити акупунктуром и акупресуром, а своје услуге је наплаћивао, па је суд закључио да је извршио продужено кривично дело преваре. Завршио је разне курсеве из области хомеопатије и фитотерапије, али не и Медицински факултет. На суђењу је тврдио да је он „доктор природне медицине”. У пракси је забележено да су лажни лекари били чак у радном односу и примали плату.

Конкретне примере изнела је докторанд Вишња Ранђеловић, асистент Правног факултета у Крагујевцу, на „Копаоничкој школи природног права – Слободан Перовић” у оквиру катедре „Право на живот”. Правна заштита здравља често је тесно повезана са заштитом живота, а надрилекарство представља специфично кривично дело којим се превентивно сви грађани штите од нестручног лечења.

– Надрилекарство у нашем друштву никада није било потпуно искорењено, а данас се може приметити његова експанзија, између осталог и због постојања атмосфере општег неповерења у лекаре и става да је сваки неповољан исход лечења последица лекарске грешке – каже Вишња Ранђеловић.

Иако модерна медицина и сродне науке данас бележе изузетне резултате, немали број грађана има више поверења у алтернативне методе лечења. Међутим, такви начини лечења такође се морају одвијати по одређеним правилима и од стручних лица.

„Кривично дело надрилекарства чини онај ко се без одговарајуће стручне спреме бави лечењем или пружањем других медицинских услуга”, наводи се у члану 254 Кривичног законика. Прописана је казна до три године, а за теже облике до осам и 12 година затвора.

– Да би ово кривично дело постојало, потребно је утврдити да се окривљени бави лечењем, а то значи да није довољно да је само једном предузета радња извршења, већ је неопходно установити да је дело извршено више пута. Лечење подразумева све оне делатности које предузима лекар, а то су постављање дијагнозе и одређивање терапије. Кривично дело може постојати и без постављања дијагнозе, већ само давањем лекова или других средстава или савета за лечење – објаснила је наша саговорница.

Заједно са надрилекарством појављује се и надриапотекарство у истој инкриминацији, која спада у групу кривичних дела против здравља људи.

У нашим судовима је врло мало суђења за ово кривично дело. Разлог томе је што грађани нерадо пријављују да су тражили помоћ од некога ко није лекар.

– Искуства из судске праксе показују да није лако доказати нити осудити оне за које се сумња да се баве надрилекарством – рекла је наша саговорница. Овај став је поткрепила и медијским извештајима, а посебно је цитирала текст „Надрилекари измичу правди” који је објављен у нашем листу.

Кривичари су се сложили да многе спорне ситуације често имају више елемената кривичног дела преваре, па се у статистици не појављују као оптужбе за надрилекарство, него за превару.

– Некада може бити спорно и да ли се неки поступак или метод у оквиру алтернативне медицине уопште сматра лечењем или не. У судској пракси је, на пример, отворено питање да ли постоји ово кривично дело у случају пружања бабичке помоћи породиљама од нестручног лица – рекла је Вишња Ранђеловић.

Кључно питање је да ли лечење и пружање медицинских услуга обавља особа без одговарајуће стручне спреме. Нико ко није завршио медицински факултет не може да се бави лечењем, а пружањем медицинских услуга могу да се баве само они који су завршили медицинску школу.

Све остало је надрилекарство. Као извршиоци овог кривичног дела појављују се и лаици и самоуки људи, који имају ограничена медицинска знања и циљ да обманом стекну економску корист.

Студенти медицине, специфична категорија надрилекара

Постоји и још једна врло специфична категорија надрилекара, а то су најчешће несвршени студенти, који имају обимна знања из области медицине. Пракса је показала да су се они у додуше незаконитом лечењу показали као добри, успешни, посвећени и пажљиви, као и да су компликованије случајеве ипак упућивали лекару специјалисти.

„Лајф коуч” није надрилекар

„Лајф коучеви” и мотивациони говорници, који на друштвеним мрежама и предавањима говоре о моћи позитивних мисли и медитације – не могу се сматрати надрилекарима. Они се не баве лечењем и пружањем медицинских услуга, па у њиховом раду нема елемената кривичног дела надрилекарства, сматрају кривичари. Иако „лајф коучеви” кажу да су њихове методе намењене здравим људима, често описују и случајеве „чудесних излечења” до којих је дошло применом алтернативних метода лечења.

Ни лекари ни травари

За надриапотекарство може бити одговоран свако ко се без дипломе фармацеутског факултета бави справљањем и издавањем лекова. Правници имају подељена мишљења о томе да ли и такозвани травари могу бити надриапотекари, али више је оних који сматрају да траве нису лекови. Они праве чајеве, мелеме и друге препарате од различитих трава и биљака, за које тврде да имају одређена лековита својства и помажу у лечењу различитих болести, као што су мигрена, гојазност, висок крвни притисак и друге тегобе.

Хамураби и Хипократ одвојили медицину од магије

Прве санкције за надрилекарство прописане су још Хамурабијевим закоником, али сматра се да је Хипократ највише допринео успостављању научно засноване медицине као професије и њеном „раскиду” с магијом и сујеверјем. Тада се мења и став друштва према надрилекарству. Оно се сматра штетном појавом коју треба сузбити.

Коментари1
731e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sudija
A sto bi vjerovali medicini kad oni nikog nisu izlecili. Njihovi lekovi se piju godinama i ne lece. Kakvi su to lekovi?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља