Према прогнозама метеоролога, до прве половине јануара зима не би требало да покаже своје зубе. Очекује се да, како каже Недељко Тодоровић, снег обели крајем децембра, да у јануару буде кише и снега, али неће бити хладних дана да се на већим рекама створи ледени покривач.

Овака прогноза за наредни месец иде наруку надлежнима из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде јер Србија и даље има само један ледоломац. По потреби, за сврхе одбране Дунава, од леда ће се као и до сада ангажовати комшијски, мађарски ледоломци.

Иако је још лани најављено да ће ове године у фебруару бити расписан позив за јавну набавку за произвођача нашег пловила за ломљење великог леда, даље од тог позива се није стигло.

– Што се тиче градње ледоломца, у 2019. години је расписана јавна набавка, али су понуде са тржишта биле веће од тада опредељених средстава. Сада су обезбеђена потребна средства и набавка ће бити расписана у законом предвиђеном периоду – рекли су у Министарству пољопривреде.

Србија и Хрватска рачунају на помоћ мађарских ледоломаца на Дунаву (Фото ЕПА/Едвард Молнар

Колико је сада обезбеђено средстава за израду ледоломца, није наведено у одговорима министарства нити је појашњено који је то законски оквир када би требало да буде расписана набавка за изградњу ледоломца.

За изградњу ледоломца у буџету за 2018. годину било је обезбеђено 300 милиона динара. Цене ледоломаца се, иначе, на светском тржишту крећу се од милион и по до три и по милиона евра. Потреба за набавком ледоломца појавила се 2017. године када је 588 километара „српског” Дунава месец дана било оковано ледом.

Тада је процењено да је неопходна набавка ледоломаца и да би Србији била потребна бар два (мада се спомињало и шест) мултифункционална пловила која би истовремено била ледоломац, брод спасилац и ватрогасни брод. Она би деловала и у условима елементарних непогода проузрокованих појавом ледостаја.

По свему судећи, Дунав ће, ако буде стиснуо јак мраз, бранити наш „Гребен” који је у власништву „Електропривреде”, и мађарски ледоломци. Пре неколико дана, ради припрема и евентуалног ангажовања мађарских ледоломаца одржан је трилатерални састанак Мађарске, Хрватске и Србије што се иначе ради већ годинама и то према билатералном споразуму у области водопривреде са Мађарском из 1956. године и споразумом Мађарске и Хрватске.

За одбрану Дунава од леда, напомињу у Министарству пољопривреде, сваке године се издвајају средства. И ове године она износе десет милиона динара.

Пољски ледоломац на Висли (Фото ЕПА/Марцин Биелецки)

„Гребен” једини српски ледоломац

Србија је некада имала још два тегљача – ледоломца „Чакор” и „Вучево”. Они су приватизовани 2011. године. Ушли су у састав „Дунав групе агрегати” у власништву Душана Боровице, хапшеног због сумње да су његове фирме добијале незаконите кредите.

У његовом власништву нашао се и потискивач „Петроварадин”. Од тада па до данас ова пловила су мртва за реку. Ни некадашњи потискивачи „Александар” и „Каблар”, који су пре неколико година у Београду помагали „Тополи”, више нико не спомиње.

У Србији постоји још неколико потискивача, али је њихова употреба ограничена јер уситњавају само лед испод 15 центиметара. У супротном, у опасности је и потискивач и посада. Имамо и „Бор”, али ни он није прави ледоломац и у приватном је власништву.

Да пре неколико година „Електропривреда Србије” од предузећа у стечају није купила „Гребен”, не бисмо имали ни један једини ледоломац.

Немачки ледоломац на Елби (Фото ЕПА/Јенс Ветер)

Време и за бригу о објектима на води и чамцима

Без обзира на то што још нема обилнијих падавина нити леда, власници пловних објеката, кућица и чамаца благовремено су обавештени да се побрину за своју имовину ради сопствене, али туђе безбедности.

Обавештење о томе шта све треба да предузму да би осигурали своје објекте већ је издала Лучка капетанија Београд. Власници плутајућих објеката, између осталог, треба да ојачају и повећају број одбојника, сидара и привезних ужади, да обезбеде даноноћну контролу стручних лица над објектима.

Контролу својих објеката и њихово ојачање треба да ураде и власници сплав кућица. Грађани који имају чамце требало би своја пловила да извуку на обалу, а ако их не извлаче на суво, да их додатно вежу уз понтоне и пристане.