среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:35
ПОЗОРИШНА КРИТИКА

Дуг је пут од естраде до уметности

„Лепа Брена проџект”, концепт и режија Владимир Алексић и Олга Димитријевић, продукција Флyинг Гингер и Битеф театар
Аутор: Ана Тасићуторак, 24.12.2019. у 22:00
Из представе (Фото: Јелена Јанковић)

Сценски текст представе „Лепа Брена проџект” је фрагментарне структуре, састављен од пет различитих монолога које су написали угледни драмски аутори, Олга Димитријевић, Слободан Обрадовић, Маја Пелевић, Тања Шљивар, Ведрана Клепица (драматургија Димитрије Коканов). Ових пет драмских текстова произвело је и пет различитих аспеката сценског лика Лепе Брене који се преплићу, у извођењу различитих глумица. Они су квалитативно и идејно различити, нису међусобно довољно усклађени и суптилније повезани. То доводи до несклада у драматургији представе, одсуства кохеренције и јасног фокуса, што намеће закључак да би било боље да је био један аутор целог сценског текста.

У тексту и представи су најсмисленији делови које носе ликови Брене Југословенке и Брене Бизнисменке. Они су значењски чврсти и оправдани, имају наглашено емотивно дејство, због аутентичних и поетизованих идеја. Јасна Ђуричић игра самоуверену и искусну Брену Бизнисменку, обучену у бело, свечано и формално (костим Милица Коларић, Сенка Кљакић). Она у свој наступ, нарочито на почетку, уграђује елементе стенд-ап комедије који имају добру комуникацију са гледаоцима, разбијају зид између нас, увлаче нас у игру, што ће се касније наставити. У исповедној форми отвара проблеме изазова славе, богатства и успеха, одговорности у доношењу одлука, важности музике у свакодневном животу, али и о њеном тешком одрастању, у глади и општој немаштини. На емотивном плану је нарочито убедљиво изведен монолог о киднаповању њеног детета, када глумица скида перику, конкретно и симболички се огољавајући. Такође су вредни сегменти текста и представе које носи Брена Југословенка (Тамара Крцуновић), јер критички одражавају идилу и пакао Југославије, њен сјај и распад, посматран у контексту Бренине каријере. Са друге стране, увођење трансвеститског лика Живојина (Иван Марковић), у сценама које су у тексту назване „Сексуалност”, збуњујуће је и зато непотребно у представи, као и сегменти „Градитељство”, о зградама које су добиле име по Лепој Брени. Ове две линије радње одвлаче ток игре у смеровима који немају тежину ни дубину, при чему доста оптерећују целину, гушећи вредности делова представе који су добри.

Поред драматуршких проблема, представу у целини обезвређује и проблем недостатка осмишљеније режије. У сценском тумачењу текстова, редитељи Владимир Алексић и Олга Димитријевић нису изабрали пут специфичније суптилности и амбиваленције, који ова тема у суштини захтева, како би била естетски и значењски изазовнија. Игри зато драстично фали сложенији односа према радњи и ликовима, као и финије ироније која је захвално средство разградње и успостављања вишеслојности значења. Режија се може дефинисати као сува, једнодимензионална и непрецизна. У појединим призорима је банална, на пример, у сценама „Градитељство” – док говори о згодама и незгодама живота у Брениним зградама, глумица Јована Гавриловић размотава и умотава гајтане, неспретно илуструјући радњу. У неким случајевима није доведена до краја, на пример, при завршетку, када поједини извођачи скидају перике, као знак огољавања, али не и сви, што би било очекивано, када се већ кренуло тим путем. Слабости режије су нарочито упадљиве у контексту чињенице да је реч о копродукцији Битеф театра, који ипак има традицију гајења вредних редитељских поетика и естетски промишљених дела.

Недостатак сложенијег редитељског приступа је главни разлог због којег се ова представа у деловима може дефинисати као естрадна, односно плитка и јефтина, што нипошто није смео да буде случај. Третирање кича, естрадних друштвених феномена у позоришту је нарочито инспиративно због могућности да се они тумаче у њиховој целовитости, дакле у критичком, културолошком, социолошком погледу. Та целовитост значења у представи битно фали, због поједностављене режије. Овај проблем је највидљивији у сценама у којима глумице плешу уз Бренине песме, на пример уз „Хајде да се волимо”, без некаквог одмака који би додао овде заиста неопходна секундарна значења. Једнодимензионалност те сцене затвара могућност дистанцирања од естрадног поља, који би требало да критикује. Она га на тај начин једнострано глорификује. „Лепа Брена проџект” зато није успешна представа, она није испунила идејне и сценске потенцијале које је у старту неспорно имала.


Коментари5
82f91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siniša Stojčić
Boris@Kako????
Nušić je jedan
Samo je Nušić mogao da od kiča naše palanke napravi pozorišna remekdela. Bojim se da se takav još nije kod nas rodio/la.
Siniša Stojčić
Pokušaji dramatizacije estrade je čist kič
pjer
Pravi umetnik može , što reče Čehov, i od pepeljare napraviti umetničku priču, dok loš umetnik i od najplemenitije ideje može da načini kič. Predstava " Lepa Brena prodžekt" - veći je kič od samog kiča. Ovo verovatno nećete objaviti..svaka moja primedba( komentar) na kulturna dešavanja, završi u košu...Problem zaista nije u meni i mom sudu.
Препоручујем 23
Boris
@Siniša Stojčić Ipak, ne. Umetnost mora da odgovori na estradu i da sopstvenu ocenu.
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља