уторак, 18.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:58

Црквена земља поново не иде на лицитацију

Други пут је изречена привремена мера за располагање државном земљом коју је град пре више од деценије уступио црквама
Аутор: Александра Исаковуторак, 24.12.2019. у 19:00
(Фото З. Анастасијевић)

Суботица – Државно земљиште које користи црква и даље се неће наћи на лицитацији. Основни суд у Суботици, према судији Душану Лазичићу донео је решење да се ставља привремена мера на укупно 250 хектара земљишта које тренутно, по градској одлуци из 2007. године, обрађује Суботичка бискупија.

У Суботици је у току лицитација око 3.600 хектара државног земљишта које се ратарима даје у закуп за наредних десет година. Током три дана лицитације, велико је интересовање за закуп државног земљишта, па је тако већ првог дана излицитирана и до сада највиша цена за једну парцелу – 92.000 динара за хектар пешчаног тла у Бачким Виноградима. У просеку, парцеле се закупљују по цени од 45.000 динара по хектару, што је двоструко више од почетне.

Иако су се две парцеле, једна око 170 и друга око 70 хектара, нашле на списку које је Министарство пољопривреде одобрило за лицитацију, на сам дан лицитације 12. децембра оне су изузете управо због привремене мере која је донета дан пре.

Ове парцеле које користи Суботичка бискупија део су дугогодишњег спора који постоји у троуглу између републике, града и трију цркава, православне, римокатоличке и евангеличке. Корени спора су дубоки: град је 2007. године, вођен непознатим разлозима, одлучио да православној и римокатоличкој цркви додели на коришћење без накнаде по 350 хектара обрадивог земљишта, а евангеличкој око 70 хектара. Образложење за одлуку је било да ће цркве ову земљу обрађивати до окончања поступка реституције, при чему црквама нису уступљене парцеле које оне потражују реституцијом, већ неко друго државно земљиште.

Реституција је при самом крају, а како је за „Политику” у интервјуу објављеном пре месец дана изнео Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, око 98 одсто црквене имовине је враћено, иако је реч о доста сложеним предметима. Међутим, цркве на територији Суботице и даље уживају користи које им је град омогућио 2007. године. Додуше, површина парцела које користе нешто су умањене због реституције приватним лицима.

Од тренутка када је почело издавање државног земљишта на обраду, цркве су тражиле увођење привремене мере на располагање овим спорним ораницама. Привремена мера је стављена 2013. године, чему су се противили град и држава, те су започети поступци у којима се овог пута одлучивало засебно у случају римокатоличке и православне српске цркве. У случају римокатоличке цркве Аплеациони суд у Новом Саду 10. октобра ове године донео је одлуку о укидању привремене мере, што је био сигнал и граду и Министарству пољопривреде да ових 250 хектара које је црква обрађивала стави на лицитацију. Међутим, поново изреченом привременом мером, земља је изузета с лицитације.

То није једини спор који се води око овог „црквеног” земљишта.

Република је, преко Републичког јавног правобранилаштва тужила град због тога што је донео, како тврде, незакониту одлуку. Град, кога заступа градско правобранилаштво тврди да се одлука темељила у тада позитивним законима, а у овај спор умешане су цркве, преко свог правног заступника, адвоката Бојана Узелца, који се, заједно с градом, бори за земаљска блага цркве. Овај спор траје већ пету годину, због тога што је након ревизије поступка, он пред Вишим судом у Суботици кренуо испочетка.

Према незваничним сазнањима „Политике” још пре готово две године, приликом боравка министра пољопривреде Бранислава Недимовића договорено је да се овај спор, у којем учествују практично неки од носећих стубова заједнице, реши договором и без финансијских оптерећивања страна у спору, али такав договор очигледно није постигнут.


Коментари1
68857
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
"Државна земља"? Земља коју је комунистичка диктатура отела (од кога?), а држава наследила?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља