субота, 05.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 24.12.2019. у 22:55 Маријана Авакумовић

Дуг за експлоатацију рудног богатства 2,6 милијарди динара

Нису покретани поступци принудне наплате, нити је укинуто иједно одобрење за експлоатацију, иако је било основа, закључила је Ревизорска државна институција
У Србији се коришћењем руда бави око 200 фирми (Фото Р. Крстинић)

Приходи од накнаде за коришћење минералних сировина, према подацима Управе за трезор, износили су прошле године око шест милијарди динара, што је за око две милијарде динара више у односу на 2016. годину. Ипак, дуг према буџету Републике Србије по основу наведене накнаде на дан 15. јануар 2019. износио је 2,6 милијарди динара, при чему највећи део износа чини камата на основни дуг, у износу од 1,9 милијарди динара.

Ово је показао извештај Државе ревизорске институције о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност надзора над експлоатацијом рудног богатства” за период од 2016. до 2018.

– Коришћење необновљивог рудног богатства било би рационалније, а буџетски приходи од накнаде већи да су носиоци експлоатације на одговарајући начин контролисани и да је успостављена боља координација између надлежних органа – рекао је јуче на конференцији за новинаре Душко Пејовић, врховни државни ревизор и председник ДРИ.

Он је објаснио да је дуг за неплаћену накнаду на почетку ревидираног периода био осам милијарди динара, али када је 2016. за РТБ „Бор” усвојен унапред припремљен план реорганизације отписано му је 5,4 милијарде дуга. Од преосталог дуга највећи износ имају „Фармаком” и „Ресавица”.

Пејовић је објаснио да експлоатација рудног богатства обезбеђује енергетску независност земље и даљи економски и привредни раст, стога необновљиве минералне сировине треба да буду коришћене на строго контролисан и одржив начин. Носиоци експлоатације сами обрачунавају, исказују и достављају Министарству рударства и енергетике и Покрајинском секретаријату за енергетику, грађевинарство и саобраћај, податке о количини експлоатисаних минералних сировина и приходу од продаје, као и износ накнаде.

– Међутим, начин на који надлежни органи контролишу ове податке ствара ризик да износ накнаде коју обрачунавају носиоци експлоатације не одговара стварном стању. Сви носиоци експлоатације не достављају редовно кварталне и годишње обрачуне накнаде, те постоји ризик да су обавезе носилаца експлоатације по овом основу потцењене, из разлога што их надлежни органи евидентирају у моменту достављања поменутих образаца – рекао је Пејовић.

Виши саветник ДРИ Горан Мандић рекао је да се у Србији експлоатацијом бави око 200 фирми, а да 90 одсто производње у рударству чине угаљ, нафта, гас и бакар.

– Од 30 до 60 одсто фирми које се баве експлоатацијом између 2016. године и 2018. није достављало или није редовно достављало документацију о финансијским обавезама, стању ресурса и резерви. Пореска управа није контролисала обрачун и плаћање накнаде за коришћење минералних сировина. При надзору нису примењиване казнене одредбе, осим инспекције у појединачним случајевима – рекао је Мандић.

Када је реч о инспекцијској контроли, у 31 случају није било могуће идентификовати ко експлоатише минералне сировине. У 10 случајева у којима је утврђено ко експлоатише рудна богатства изречена је забрана даље експлоатације, поднет је један захтев за покретање прекршајног поступка у 2018. против физичког лица, али није поднета ниједна пријава за привредни преступ.

Покрајински инспектори су, према његовим речима, поднели две пријаве за привредни преступ и једну кривичну пријаву.

– Кад је реч о наплати дуга, од чега се 99 односи на обвезнике које надзире министарство, опомене због неплаћања нису слате свим носиоцима експлоатације. Надлежни органи нису покретали поступак принудне наплате у свим случајевима када су за то били испуњени услови. Надлежни органи нису у ревидираном периоду укинули ниједно одобрење за експлоатацију по основу неплаћене накнаде, иако је било основа – рекао је Мандић.

Он је истакао да су највеће приходе од накнаде за експлоатацију рудног богатства у периоду од 2016. до 2018. оствариле општина Лајковац (887 милиона динара) и град Кикинда (635 милиона динара), а да многе локалне самоуправе нису знале да ли се на њиховој територији експлоатишу минералне сировине или ко то ради, упркос томе што им припада приход од накнаде.

Ревизори су закључили да није успостављена одговарајућа координација између органа који надзиру експлоатацију минералних сировина. Потом да не постоји јединствена евиденција носилаца експлоатације, као и да није донета стратегија управљања минералним сировинама. Али су скренули пажњу и на то да Министарство финансија и Министарство енергетике различито тумаче поједине одредбе Закона о накнадама за коришћење јавних добара.

Коментари7
75e87
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mima
Ne mogu da shvatim kako se ogromnim duznicima gleda kroz prste,niko ih ne juri cak I kad koriste rudno I mineralno bogatstvo zemlje I ostvaruju enormne zarade jer su naknade za to daleko manje nego u drugim zemljama.U isto vreme ako siromasan covek ne plati neki porez prete mu opomenama,kaznama ,pa cak I da ostane bez krova nad glavom, za sumu koja je hiljadama puta manja od sume koju duguju eksploatatori naseg rudnog bogatstva.Dok bogati duguju uzima se od siromasnih penzionera.
Branko
To pod hitno naplatiti! Nema džabe ni u stare babe a mi dajemo li dajemo. Pa dokle više?
Marko
Pa ako oni nemaju pokrice, taj dug rucno za da iskopaju za dan.
Vreme je bilo
Konacno da neko napise par reci o ovome! Dajemo u bescenje prava na eksploataciju stranim i domacim firmama i to bez ikakvog udela u vlasnistvu i profitu... e, ako nam jos ni rudnu rentu ni porez posteno i na vreme ne placaju, onda smo stvarno mazohisti ili je ovde apsolutna korupcija na svim nivoima. Treba momentalno oduzimati pravo na eksploataciju ako se obaveze ne ispunjavaju i prodati ga drugim zainteresovanim. Ne trebaju nam firme koje se muce da posluju, bolje ih je sto pre otkaciti.
Milos Stinić
Neverovatno. Država dopušta da privatne firme arče društvenu imovinu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља