четвртак, 27.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Расте бројност медведа и вукова у Србији

Аутор: С. Ступарушићсреда, 25.12.2019. у 12:57
(Фото Завод за заштиту природе Србије)

Посматрање и праћење крупних звери у Парку природе „Голија”, Парку природе „Златибор” као и у Националном парку „Копаоник” показале је пораст бројности  мрких медведа и вукова у Србији, као и да је број пријава штете смањен, наводи се у саопштењу Завода за заштиту природе Србије поводом VI скупа институција за заштиту природе „Партнерством ка заштити природе” .

Мрки медвед је најкрупнији припадник реда звери код нас. Некада је био широко распрострањен на територији Србије. До краја двадесетог века било је све мање станишта мрког медведа у Србији, што је праћено и смањењем бројности популација ове крупне звери.

Траг предње шапе медведа (Фото Завод за заштиту природе Србије)

Најновији подаци Завода указују на значајан опоравак врсте, праћен порастом бројности популације и ширењем области распрострањења. У том смислу, забележени су и „необични” налази током 2019. године, на Гледићким планинама северно од Трстеника и у близини Лапова, као  и у Коцељеви где је због покраденог меда сумња прво пала на комшију, али су „лопова” одали трагови шапа.

Данашњи ареал врсте обухвата планинска подручја на западу, југозападу и у централним деловима Србије, као и планинско подручје између Дунава и Црног Тимока у североисточној и источној Србији. Мрки медвед се вратио и на Стару планину.

Вук (Фото Завод за заштиту природе Србије)

После мрког медведа вук је најкрупнији припадник реда звери у Србији. Ареал врсте у нашој земљи је релативно широк. На просторима јужно од Саве и Дунава вук једино изостаје на простору Мачве и долине Велике Мораве. На територији АП Војводине популација се одржава на простору Делиблатске пешчаре и Вршачких планина. Стални конфликти са човеком, готово историјског трајања, довели су и до повремених локалних ишчезнућа популација вука, али је он до данашњих дана, ипак, сачувао стабилан популациони статус и у Србији, а и у ширем региону Балкана, наводи се у саопштењу ЗЗПС.

Хранилиште за медведе (Фото Завод за заштиту природе Србије)

У циљу ефикасне заштите медведа као строго заштићене врсте и спречавања наношења штета домаћинствима која се налазе на подручју где медвед има станишта, Завод за заштиту природе Србије и ЈП „Србијашуме”, као управљач заштићених подручја Парк природе „Голија” покренули су 2017. године пројекат  мониторинга медведа на Голији, пројектне активности су 2019. проширили на Парку Природе „Златибор”.

- Током трајања пројекта констатовано је да је популација медведа у благом порасту, као и да је и број пријава штета ове године смањен. Реална је претпоставка да је део разлога у томе што је ове године урод шумских и других плодова био знатно већи у односу на претходну, и да је услед активирања хранилишта и интензивног одржавања већ постојећих дошло до смањења одштетних захтева, као и самог обима причињених штета, стоји у саопштењу.

Током треће године реализације пројекта сакупљени су додатни подаци о присуству и кретању мрких медведа на подручју Парка природе „Голија”.

Трагови вука у НП „Копаоник” (Фото Завод за заштиту природе Србије)

Претходно је процењено бројно стање на 15 до 20 стално или повремено присутних јединки оба пола и различитог узраста. Најновији подаци говоре да се број јединки повећао на 30 и више. Потврђено је и раније регистровано присуство женки са једним, два и три младунца, док је део мужјака привремено присутан, што је у складу са њиховим уобичајеним понашањем. Врста обитава у, за њу карактеристичним типовима станишта, које чине комплекси чисто четинарских шума и мешовитих, лишћарско-четинарских и лишћарских шума.

Ове године је, према резултатима пројекта, приметно смањење броја и обима штета на имовини локалног становништва, док је структура причињених штета мање-више иста као и претходне године. Један од разлога је, свакако, постављање нових и обнављање постојећих места за прихрану медведа.

Установљено је и да је подручје Парка природе „Златибор” постало стално место боравка мрког медведа. Ранији подаци су указивали да је подручје Златибора претежно транзитно, ка јужним и југоисточним подручјима. На основу постојећих података закључено је да и даље постоји стална комуникација и кретање јединки са простора Таре, преко Шаргана и Мокре Горе према Голији, Увцу и Златару.

Трагови медведа на Златибору (Фото Завод за заштиту природе Србије)

У току 2019. године покренут је и пројекат са ЈП „Национални парк Копаоник” у циљу сакупљања података о присуству вука и мрког медведа на подручју Парка, као основа за наставак и унапређење даљих истраживања. Неке раније претпоставке о присуству барем три или четири чопора који привремено или стално имају активности на заштићеном подручју биће у наредном периоду предмет провере. Констатовано је да је учесталост појаве и виђања мрког медведа у порасту. Због потребе надзора и планског управљања популацијом вука предлаже се формирање хранилишта (мрциништа). У том смислу, за сада су предложене три локације. Две од њих су, како се наводи у извештају Завода, биле и до сада периодично активне („Рендара” и „Ливађе”), док је градња треће планирана на новој локацији („Иброва раван”). Очекивања су да ће ова мрциништа бити погодна и за привлачење птица - лешинара, попут белоглавог супа.

Наставак теренских истраживања, реализације циљева и комплетирања података у оквиру садашњег пројекта планирани су и за зимску и пролећну сезону календарске 2020. године.


Коментари8
872d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siniša Stojčić
Pa manjak je ljudi
Beogradjanin Schwabenländle
U Srbiji postoji oko 500 medveda, u Hrvatskoj oko 900, u Rumuniji oko 6500 medveda, Rusija 100.000.
Milos miokovic
....Hvala Bogu ako je tako.....
Mila
Vrlo razuman postupak vlasti - da sacuva divlje zivotinje u njihovim prirodnim stanistima.
Никола
Људи одлазе медведи долазе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља