Бол у леђима је веома чест проблем широм света и један од водећих разлога за  онеспособљеност људи. Познато је да више од 80 одсто одраслих заболи у леђима барем једном у току живота. Реч је о трећем по учесталости разлогу због којег се пацијенти обраћају лекару за помоћ. Овај бол се може јавити у свим старосним групама, али се најчешће догађа код особа које имају између 35 и 55 година и представља водећи разлог одсуства с посла.

Професор др Емилија Дубљанин Распоповић из Клинике за физикалну медицину и рехабилитацију Клиничког центра Србије истиче да је најчешће узрок бола у леђима непознат. Код једног од 20 пацијената бол у леђима може да буде праћен и тегобама у нози, па се тада могу јавити и трњење, осећај мравињања, струјања... Бол у нози у овом случају настаје као последица притиска на нервни корен у кичми, најчешће због дискус херније.

– У највећем броју случајева бол у леђима није разлог за бригу и представља самоограничавајуће стање. У великом број случајева он пролази већ у току једне недеље, док у девет од 10 случајева престаје у року од шест недеља. Стога бол у леђима не мора увек да буде разлог за посету лекару. У појединим случајевима овај бол може да буде компликован или настаје као последица других обољења или стања. У тим случајевима неопходно је обратити се лекару – појашњава др Дубљанин Распоповић.

Лекару се морају јавити сви пацијенти млађи од 18 или старији од 50 година код којих се бол у леђима јавио први пут, као и они код којих се бол шири дуж једне или обе ноге. Битна је посета код доктора и у случају појаве бола у леђима код пацијената с ослабљеним имунитетом, оних који су на терапији такозваним глукокоритикостероидима, као и уколико постоје ноћни бол, температура, губитак телесне тежине, уколико је он интензиван, или се не смањује шест недеља. Разлог за хитну посету лекару је измењен осећај у седалном пределу, проблем с мокрењем или столицом, као и уколико је дошло до повреде, рецимо услед пада, која је могла довести до прелома у пределу кичменог стуба.

– Уколико је реч о акутном болу у леђима, који траје краће од три месеца, спроводи се комбинована терапија која подразумева одговарајуће лекове и модалитете физикалне терапије и рехабилитације. Уколико траје дужи временски период, приступ лечењу се мења. Тада поред лекова и одговарајућих вежби може да буде потребна и психолошка подршка. У случају постојања синдрома „кауде еквине” неопходна је хитна операција. Овај синдром се препознаје по болу у леђима кога прате проблеми с мокрењем или дефекацијом, утрнулост у седалном пределу и слабост једне или обе ноге. У већини других случајева, операција се може разматрати и у случају када адекватно и довољно дуго спровођено неоперативно лечење не да задовољавајући резултат – истиче наша саговорница.

Постоје многи фактори ризика за појаву бола у леђима. У њих се убрајају године, професионално оптерећење, седалачки начин живот, прекомерна телесна тежина и пушење. Он се може јавити и без јасног узрока. Код млађе популације симптоми могу настати након подизања предмета из савијеног положаја или прекомерног оптерећења кичме вежбањем.

– Редовна умерена физичка активност може повећати мишићну снагу и флексибилност леђа и спречити појаву бола у леђима. Радна површина треба да буде на одговарајућој висини, а столице треба да имају добру потпору за леђа. Треба избегавати подизање тешких предмета, а уколико се нешто подиже што има већу тежину, трудити се да се то ради на начин на који се леђа најмање оптерећују. Спавање на тврдим површинама је такође значајно за здравље леђа. Ношење удобне обуће има велики значај, с обзиром на то да се ношење високих штикли повезује с болом у леђима. Пушење може смањити прокрвљеност доњих делова леђа и убрзати настанак и развој дегенеративних промена – каже др Дубљанин Распоповић.

Када се јави бол у леђима, особа никако не треба да пије лекове без савета са фармацеутом или лекаром, који могу да препоруче адекватан медикамент, одреде његову дозу, као и дужину узимања. Ово је посебно значајно за старије људе, који имају удружена обољења и код којих неадекватно узимање лекова за бол може озбиљно угрозити здравље.

Наша саговорница истиче да се не саветује да особа иде на додатне дијагностичке методе као што је магнетна резонанца без претходног прегледа лекара. Показано је да непотребна дијагностика може имати штетан ефекат по пацијента јер може ометати опоравак због веће забринутости и избегавања вежби и препоручених активности из страха се не нанесе додатни бол или повреду кичме. Такође, прекомерна дијагностика повећава ризик од додатних непотребних интервенција.