петак, 21.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Најважнији економски догађаји у Србији у 2019. години: завршен Коридор 10 и рекордно ниска незапосленост

уторак, 31.12.2019. у 10:00
(Фото Танјуг/Прес служба председника Србије)

Коначно завршен коридор 10  У Србији је током 2019. године, према подацима ресорног министарства, отворено укупно 350 километара ауто-путева, а обновљено је и 500 километара пруга. Најзначајнија саобраћајница која је коначно завршена, након 49 година од почетка градње и више прекида, које су пратили поред осталог пробијање рокова, увећање цене радова, раскид уговора, јесте Коридор 10, који спаја север и југ Србије и део је паневропског коридора. За саобраћај су ове године отворене деонице кроз Грделичку клисуру, у дужини од 26,3 километра, на јужном краку Коридора, која је коштала око 400 милиона евра, као и комплетно завршена деоница источног крака од Ниша до Димитровграда у дужини од 87 километара, која је коштала 485 милиона евра, пренела је Бета.

Постављене цеви за гасовод Турски ток

(Фото Турски ток)

Изградња гасовода Турски ток кроз Србију почела је у мају ове године, постављање цеви је завршено и очекује се да ће њим, ако Бугарска убрза радове, гас потећи крајем следеће године. Тај гасовод обезбедиће Србији гас из још једног правца, из Русије, преко Турске и Бугарске, и већу енергетску сигурност. Цеви у Србију улазе код Зајечара и у дужини од 403 километра протежу се до Кањиже и код Хоргоша излазе у Мађарску. За разлику од пропалог пројекта изградње гасовода Јужни ток, којим је гас из Русије требало да се допрема преко Бугарске, градња Турског тока кроз Србију одвијала се у скоро потпуној тајности и под притиском Енергетске заједнице која је Србији као њеној чланици поставила услов да се око 30 одсто гасовода на дужи рок мора учинити доступним и трећим снабдевачима, осим Русима како би се обезбедила конкуренција и што повољније цене за потрошаче.

Раст БДП-а изнад плана од 3,5 одсто

(Фото Пиксабеј)

Србија би ове године могла да премаши планирани раст домаћег бруто производа (БДП) од 3,5 одсто, захваљујући добрим резултатима у трећем кварталу и расту од 4,8 одсто. Државни званичници су подстакнути тим растом већ дали прогнозе да ће БДП на крају ове године бити четири одсто. Са растом од 4,8 одсто Србија је у трећем кварталу била најбрже растућа економија у Централној и Источној Европи (ЦИЕ) после Мађарске, али је у првој половини године са Албанијом и Босном и Херцеговином била најспорије растућа економија у ЦИЕ.

Најнижа стопа незапослености

(Фото Пиксабеј)

Стопа незапослености у Србији први пут је пала испод 10 одсто, захваљујући одласку људи из земље, али и отварању нових радних места. У трећем кварталу број запослених је, према подацима Републичког завода за статистику, износио 2.938.700, а број незапослених око 308.400, па је стопа запослености у том периоду износила 49,6 одсто, а стопа незапослености 9,5 одсто. Стопа незапослености младих од 15 до 24 година је, међутим, још висока и износи 26 одсто. На пад запослености утиче и то што НСЗ са евиденције брише незапослене који се нису јавили на редовне консултације тој служби, а промењена је и методологија на основу које се мери број запослених, па у ту категорију спадају и они који раде неколико сати дневно.

Бољи кредитни рејтинг земље

(Фото Пиксабеј)

Рејтинг агенција Стандард и Пурс повећала је средином децембра кредитни рејтинг Србије на ББ плус, што је један корак до инвестиционог рејтинга који је од великог значаја за повољно задуживање земље на међународном тржишту. Додела таквог рејтинга, и то са позитивним изгледима за даље повећање, како је образложено, последица је добро вођеног девизног курса, стабилног финансијског система, смањења проблематичних кредита на ниво од 4,56 одсто, континуираног прилива страних директних инвестиција и њиховог све ефикаснијег улагања.

Споразум о слободној трговини Србије и Евроазијске уније

(Фото Танјуг/Влада Србије)

Србија је у октобру, након три године преговарања, потписала Споразум о слободној трговини са Евроазијском економском унијом и њеним државама чланицама (Русија, Казахстан, Белорусија, Јерменија и Киргистан). Србији је потписивањем тог споразума отворен приступ тржишту од 183 милиона људи где ће моћи да извози готово 100 одсто производа без плаћања царина.

Укидање забране запошљавања у јавном сектору

(Фото А. Васиљевић)

Након пуних пет година примене, Закон о максималном броју запослених у јавној управи од 1. јануара 2020, биће стављен „ад акта”. Контрола запошљавања ће, међутим, и даље постојати преко Владине комисије. Влада ће направити интерно тржиште рада, односно електронску базу података о слободним радним местима и кадровским потребама државних органа. То значи да ће се и у наредној години до посла у државној служби долазити само уз „зелено светло” комисије.

Нови обрачун пензија

(Фото А. Васиљевић)

Изменама Закона о пензијско-инвалидском осигурању, које је Скупштина Србије усвојила почетком децембра, уведен је нова, такозвана „швајцарска” формула за обрачун пензија. То значи да ће од јануара 2020. године за 1,7 милиона пензионера њихове месечне исплате бити усклађиване са растом просечне зараде (50 одсто) и инфлацијом (50 одсто). Тај модел индексације пензија користи највећи број земаља у региону, а који је имала и Србија до 2006. године када је на захтев Светске банке промењен. У 2019. години Влада је имала дискреционо право да одлучују колико ће пензије бити увећане. Применом новог модела пензије ће од јануара бити веће за 5,4 одсто.

Продаја највеће државне банке

(Фото А. Васиљевић)

У 2019. години није било значајнијих приватизација државних компанија, али је почела продаја Комерцијалне банке, највеће државне банке. Тендерска комисија за продају 83 одсто удела у Комерцијалној банци избрала је као најбољу понуду словеначке Нове љубљанске банке (НЛБ) са којом ће се директно преговарати о купопродајним условима. Та банка је, према незваничним информацијама, понудила цену од 450 милиона евра, док су слабије понуде доставиле аустријска Рајфајзен банка и АИК банка у власништву домаћег бизнисмена Миодрага Костића. Могуће је и да се не постигне договор са НЛБ банком и Влада тендер прогласи неуспешним.

Почели комерцијални летови са аеродрома код Краљева

(Фото Танјуг)

Аеродром „Морава” код Краљева је у јуну званично отворен за цивилни саобраћај, а први лет Ер Србије је обављен 17. децембра, до Беча. Тај аеродром отворен је 2012. године, али није испуњавао све услове за цивилне летове, пре свега због дужине писте.


Коментари4
31044
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav sarcanski
Turski tok i koridor 10 su "pogurali" rast BDP-a preko enormnog povecanja gradjevinarstva, uz stagnaciju industrije i poljprivrede. Postoji ozbiljna sumnja da je Turski tok doneo 700 miliona evra BDP-u, a nismo videli sve detalje tog poduhvata. Posebno zbog opasnosti da je tu, kao i kod auto-puteva, doslo do ozbiljnog "ugradjivanja". Prodaja Komercijalne banke je ispod knjigovodstvene vrednosti, a aerodrom Morava je doneo u 2019 prilican gubitak. Uspesi se preuvelicavaju, a problemi skrivaju!
Саша
Чо новој методологији и просјак који виси по улици је запослен јер "ради" најмање 40 сати недељно. Другим речима сви су запослени. То што добар део не може да преживи од своје "плате" је ваљда нуспојава.
fiko
E moj Sasa i drugo dete mi ode preko granice.
Препоручујем 12
Sasa H.
Samo da kazemo da i u drugim zemljama poput Kanade ljudi rade po 2 ili 3 posla da bi preziveli, samo zavisi ko to radi. Svi misle da za svaku struku ima posla , a to samo trziste samo namesti koji poslovi su potrebni trenutno. Drugo, nezaposlenost od 9.5% je bolje nego 24% sto je bilo pre 6 godina , ali se mora reci da tek ispod 8% ce se videti pravi boljitak i tek tada ce plate rasti brze. A sa druge strane sve ispod 5% je da nema na trzistu nezaposlenih tj. samo neradnici su bez posala.
Препоручујем 26

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља