Безбедно уживање у укусном јелу подразумева не само исправне, квалитетне намирнице, већ и такав начин припреме и такве комбинације састојака које ће пријати организму. Наиме, различите врсте хране се другачије варе и под другачијим условима из њих добијамо оно најкорисније што је потребно телу. Није свеједно да ли ћемо оброк почети салатом, а завршити сиревима, као што раде Французи, или кренути од супе, па преко меса и поврћа стићи до слаткиша, какав је код нас обичај, као што није свеједно да ли ћемо уз месо јести пржене кромпириће или барени карфиол. Последице занемаривања ове чињенице су осећај тежине у стомаку, надутост, горушица...
Нутриционисти упозоравају да се основни нутријенти које намирнице садрже апсорбују тек на крају процеса варења, кад је храна разграђена до последњег молекула, па ако не постоје услови да се то догоди, остаци несварене хране остају у цревима, па долази до тегоба.
Дакле, шницла или други производи животињског порекла, као и риба, послужени с кромпирићима, пиринчем, тестенином или хлебом нису добра идеја јер кад се комбинују протеини и угљени хидрати варење траје и до 12 сати, уместо сат-два за угљене хидрате и три-четири сата за протеине. Месо, јаја, млечне производе, рибу или плодове мора, па и орашасто воће и соју препоручљиво је јести два сата након намирница с угљених хидратима, а ове потоње три сата после протеина.
Обе ове групе намирница, међутим, сасвим лепо се комбинују с поврћем које не садржи скроб (као што је рецимо случај с пасуљем, грашком и сочивом), а лоше с мастима и уљима – док се протеини варе, масти чекају, и при томе облажу црева и спречавају лучење желудачних сокова. Зато, поред осталог, сви стручњаци за здраву исхрану осуђују пржено месо, а препоручују барено.
Комбиновање воћа и поврћа, које је постало прави тренд у кулинарству, поготово у такозваним оброк салатама (у које се додају и месо, сир, разне семенке, орашасти плодови....) такође има правила. Воће се брже разграђује, па је зато боље јести га сат времена пре или после оброка, уместо уз друге намирнице. Важно је и знати да неке плодове, које традиционално сматрамо поврћем и једемо као салату уз јело, у ствари су воћке, рецимо парадајз који спада у кисело воће као што су лимун и поморанџа.
Стручњаци све намирнице деле на киселе, базне и неутралне, што нема везе са њиховим укусом већ с хемијским саставом и, следствено, утицајем на наш систем варења. Већином се хранимо тако да повећавамо киселост тела, чиме нарушавамо природно стање нашег организма, које је базно, и то неповољно утиче на апсорбовање хранљивих материја из хране, смањује способности детоксикације и отпорност на болести, а повећава телесну тежину. Зато би требало тако комбиновати намирнице да се очува равнотежа киселости и базности, савет је да првих у исхрани буде 30 одсто, наспрам 70 одсто ових других.
Киселост тела повећавају протеини животињског порекла (што се може неутралисати свежим поврћем), житарице и брашно, шећер, кафа и црни чај, алкохол, пржена храна, топљени сиреви, масни намази, све врсте меса, рибе и морских плодова, орашасти плодови, сојино и пиринчано млеко.
Базне намирнице су смокве, манго, диња, лимун, лубеница, мандарина, нектарина, црни и бели лук, сочиво, разно поврће – пре свега зелено лиснато, али и брокуле, келераба, црвена паприка, шпаргла, шаргарепа, целер, ђумбир, кестен, рогач, кукуруз, патлиџан и бундева, од напитака минерална вода и зелени чај, а од зачина бибер.
Добре комбинације намирница су и оне које подстичу апсорпцију корисних хранљивих материја. Тако, на пример, лимунов сок (због садржаја витамина Це) покапан преко спанаћа помаже да боље искористимо гвожђе из овог поврћа. Масноће су потребне за бољу искоришћеност витамина у црвеном, наранџастом и тамнозеленом воћу и поврћу (шаргарепа, парадајз, паприке, спанаћ и брокуле) па се у јела од ових намирница може додати мало сира, маслаца или маслиновог уља.
