среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:19

Савршени парови

Намирнице би требало тако комбиновати да не оптерете систем за варење и да допринесу најбољој искоришћености састојака у храни
Аутор: Александра Мијалковићчетвртак, 26.12.2019. у 14:51
(Фотографије Ансплеш)

Безбедно уживање у укусном јелу подразумева не само исправне, квалитетне намирнице, већ и такав начин припреме и такве комбинације састојака које ће пријати организму. Наиме, различите врсте хране се другачије варе и под другачијим условима из њих добијамо оно најкорисније што је потребно телу. Није свеједно да ли ћемо оброк почети салатом, а завршити сиревима, као што раде Французи, или кренути од супе, па преко меса и поврћа стићи до слаткиша, какав је код нас обичај, као што није свеједно да ли ћемо уз месо јести пржене кромпириће или барени карфиол. Последице занемаривања ове чињенице су осећај тежине у стомаку, надутост, горушица...

Нутриционисти упозоравају да се основни нутријенти које намирнице садрже апсорбују тек на крају процеса варења, кад је храна разграђена до последњег молекула, па ако не постоје услови да се то догоди, остаци несварене хране остају у цревима, па долази до тегоба.

Дакле, шницла или други производи животињског порекла, као и риба, послужени с кромпирићима, пиринчем, тестенином или хлебом нису добра идеја јер кад се комбинују протеини и угљени хидрати варење траје и до 12 сати, уместо сат-два за угљене хидрате и три-четири сата за протеине. Месо, јаја, млечне производе, рибу или плодове мора, па и орашасто воће и соју препоручљиво је јести два сата након намирница с угљених хидратима, а ове потоње три сата после протеина.

Обе ове групе намирница, међутим, сасвим лепо се комбинују с поврћем које не садржи скроб (као што је рецимо случај с пасуљем, грашком и сочивом), а лоше с мастима и уљима – док се протеини варе, масти чекају, и при томе облажу црева и спречавају лучење желудачних сокова. Зато, поред осталог, сви стручњаци за здраву исхрану осуђују пржено месо, а препоручују барено.

Комбиновање воћа и поврћа, које је постало прави тренд у кулинарству, поготово у такозваним оброк салатама (у које се додају и месо, сир, разне семенке, орашасти плодови....) такође има правила. Воће се брже разграђује, па је зато боље јести га сат времена пре или после оброка, уместо уз друге намирнице. Важно је и знати да неке плодове, које традиционално сматрамо поврћем и једемо као салату уз јело, у ствари су воћке, рецимо парадајз који спада у кисело воће као што су лимун и поморанџа.

Стручњаци све намирнице деле на киселе, базне и неутралне, што нема везе са њиховим укусом већ с хемијским саставом и, следствено, утицајем на наш систем варења. Већином се хранимо тако да повећавамо киселост тела, чиме нарушавамо природно стање нашег организма, које је базно, и то неповољно утиче на апсорбовање хранљивих материја из хране, смањује способности детоксикације и отпорност на болести, а повећава телесну тежину. Зато би требало тако комбиновати намирнице да се очува равнотежа киселости и базности, савет је да првих у исхрани буде 30 одсто, наспрам 70 одсто ових других.

Киселост тела повећавају протеини животињског порекла (што се може неутралисати свежим поврћем), житарице и брашно, шећер, кафа и црни чај, алкохол, пржена храна, топљени сиреви, масни намази, све врсте меса, рибе и морских плодова, орашасти плодови, сојино и пиринчано млеко.

Базне намирнице су смокве, манго, диња, лимун, лубеница, мандарина, нектарина, црни и бели лук, сочиво, разно поврће – пре свега зелено лиснато, али и брокуле, келераба, црвена паприка, шпаргла, шаргарепа, целер, ђумбир, кестен, рогач, кукуруз, патлиџан и бундева, од напитака минерална вода и зелени чај, а од зачина бибер.

Добре комбинације намирница су и оне које подстичу апсорпцију корисних хранљивих материја. Тако, на пример, лимунов сок (због садржаја витамина Це) покапан преко спанаћа помаже да боље искористимо гвожђе из овог поврћа. Масноће су потребне за бољу искоришћеност витамина у црвеном, наранџастом и тамнозеленом воћу и поврћу (шаргарепа, парадајз, паприке, спанаћ и брокуле) па се у јела од ових намирница може додати мало сира, маслаца или маслиновог уља.


Коментари3
9d9aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
" nutricionisti ", postoje samo u Srbiji, po principu ovce su za sisanje.
Zoran Markovic
Ma ima ih u svim zemljama. A princip i cilj su isti, klao sto ste vec naveli.
Препоручујем 5
Zoran Markovic
Ma ima ih u svim zemljama. A princip i cilj su isti, klao sto ste vec naveli.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Гастрономија

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља