понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 01.01.2020. у 18:00 Ненад Кецмановић
ПОГЛЕДИ

Сарајево и БиХ су мултикултурални као и пре

Одласком већине Срба и Хрвата Сарајево је постало још мултиетничкије, јер су их заменили Турци, Саудијци, Иранци, Емираћани, Кинези (Ујгури)

Многе ће изненадити, али може се рећи да је БиХ и даље мултиетничка, а Сарајево чак и највише мултиетничко у целом региону.

Београдски босноносталгичари и данас тугују што БиХ више није мултиетничка и за то оптужују своје прекодринске сународнике. И после четврт века се присећају како су на путу за Дубровник или Јахорину свраћали у Сарајево, седели са колегама и пријатељима по башчаршијским кафанама и уживали у мултиетничкој идили. Сарајевски домаћини Муслимани, Срби и Хрвати дочекивали су их заједно „и јели иста јела, пили иста пића и заједно се смејали вицевима о Муји и Хаси” Да ли су Срби заиста криви и за то што тога у Сарајеву више нема, како нас последњих деценија учи „међународна заједница”, а поменути Београђани то слушају отворених уста?

Нису многи ни приметили да је још у она „златна времена”, постојала извесна селекција „истих песама”. Уживали су у севдалинкама „Мујо кује коња по мјесецу” и „У Стамболу на Босфору”. „Војводо Синђелићу” и „Устани бане” су, међутим, брзо прекидане. Оног ко би, од пића неопрезно, први запевао, најближи од сународника би мунуо ногом испод стола.

Не знају ни то да је већ после првих вишестраначких избора Хаџибајрић, који је до тада држао култну кафану за трежњење киселом чорбом у зору, као први председник општине Стари град забранио точење алкохола по башчаршијским кафанама.

Не знају, такође, да су Муслимани/Бошњаци у међувремену открили да их „исти вицеви о Муји и Хаси” национално дискримимишу, јер се два позната јунака аутоироничних шала о „глупим Босанцима” нису звали „Перо и Ђоко”, или бар по кључу „Ђоко и Хасо”.

Толико о заједничкој песми, пићу и вицевима у јединственој Босни и њеној бајковитој престоници. А што се тиче „истих јела”, ако овдашњим грађанским боснољубима толико недостају, у Београду сада има напретек „сарајевских ћевапа” и „босанског бурека”. Избеглички ланац „Валтер” именом им нуди асоцијацију да, једући, „бране Сарајево”, из предратног филма.

Да ли су сарајевски Срби криви што није обновљена социјалистичка мултикулти бајка звана „заједништво и суживот”?

Како да седе заједно са комшијама у башчаршијским механама и дочекују госте када Срби у Сарајеву више не станују. А зашто су отишли, уместо да са комшијама обнове мултикулти живот у заједничкој престоници? Унпрофор их јесте позвао да остану, али је при томе повукао беле шлемове у касарне.

Алија је, напротив, бар што се тиче Сарајева, био као у мало у чему доследан. Као што је у Дејтону био одбио Холбруков предлог да главни град буде екстратериторијалан и добио га целог за Бошњаке, тако је по повратку, преко Радио Сарајева, запретио Србима да ће све који су носили оружје послати на суд. А на српској, као и на муслиманској страни, још три и по године раније била је проглашена општа мобилизација.

Али, као и обично „међународна заједница” је оптужила паљанско вођство да је натерало Србе да оду из Сарајева. Ипак, ни наредних година, када је паљанско вођство сишло са политичке сцене, нису искористили међународну гаранцију да се „врате на своја вековна огњишта”. Радије су некретнине неповољно мењали или испод цене продавали. А онда је 2013. дошао први и једини послератни попис становништва и егзактно показао да Срба у Сарајеву „има једва за лек”.

„Бошњачки грађани” из Сарајева, „мудро” су одговорили да „статистичка промена националног састава није променила космополитски дух босанске престонице”. Може им се на то додати и и да је одласком већине Срба и Хрвата, Сарајево постало још мултиетничкије, јер су их заменили Турци, Саудијци, Иранци, Емираћани, Кинези (Ујгури).

Муслимани разноликог етничког идентитета учинили су од Сарајева метрополу исламске интернационале на Балкану, каква се среће још само на Блиском истоку и у западним мегалополисима. Ако преостале православне у Источном Сарајеву саберемо са муслиманима у „блискоисточном” Сарајеву, а Бошњаци иначе воле да кажу да је Сарајево један град, добијамо толико мутикултуре какве никад није било .

Консеквентно томе, можемо посматрати и целу БиХ. Број становника је смањен погибијама, избеглиштвом, економском емиграцијом на све три стране релативно подједнако. Последица узајамног етничког чишћења била је понајвише интерно расељавање, што значи да се нешто мањи број становника само другачије прераспоредио унутар БиХ.

Елем, као целина, а Бошњаци воле да је тако посматрају, БиХ је остала једнако мултикулти као и пре грађанског рата, само је унутар ентитетских и кантоналних делова постала нешто мање мултикулти. Посматрано из једне ведрије новогодишње перспективе, Бошњаци би могли да уживају у мултикулти Босни и мултикулти Сарајеву. Једино што им срећу квари јесте то што немају власт у Источном Сарајеву и на две трећине територије БиХ.

А што се тиче њихових србијанских сабораца за мултикултуру, има у Београду, као и пре, и Бошњака и Хрвата за мултикулти друштво. Има и сарајевских пита и роштиља, има и ракије и вицева о Муји и Хаси, и може да пева ко год шта хоће. Бујрум на дочек Нове.

У то ће и ауто-пут Београд–Сарајево, „Блискоисточно” виа Источно. Воља вам да се станете на једној или другој страни. Не може једино на самој међи, јер није ни обележена, а нема ни караула, патрола, царине. Али домаћи је некако осећају и нерадо прелазе. Биће да знају зашто.

Професор емеритус

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари16
8e06c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dijaspora
Kao I obicno, prof Kecmanovic je u pravu u svemu. U federaciji Srba nema, ono malo sto ceka da umre, je izlovano, jadno. Sve funkcije drze muslimani, netrpeljivost prema svemu srpskom je nevidjena. Nikakvi autoputevi to nece promijeniti. Koja crna multietnicnost, koji bakraci.
Nenad
Mozda u nekoj dalekoj buducnosti svi ti stranci pocnu cuvati pare u BiH. Mozda postane neka vrsta Svajcerske.
milic
Za Smjesko.Posto mi nije objavljen pun komentar,pokusacu samo ovom recenicom.Postovani gospodine Smjesko,niste uspeli da procitate poslednju kratku recenicu,koja glasi, "Ovo je za proveru.",pa ste mogucu neistinu vaseg zemljaka pripisali meni.No,srecna Nova i vama i vasima.
MladaBosna
SRBI su nekada bili vecinski NAROD Sarajeva Mostara i cijele BIH,a danas u tim gradovima 3-4% .Genocid 1914-1941-1991
Владимир Раденковић
Поштовани Ненаде, у питању су њихови српски саборци, “србијански” је расистички термин.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља