среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:30

Зелени договор – бајка или решење наших еко-проблема

За идеју о еколошки неутралном континенту Србији је неопходно 11 милијарди евра, али директор Агенције за заштиту животне средине сматра да ће нам у томе помоћи међународне институције
Аутор: Вишња Аранђеловићпетак, 27.12.2019. у 21:00
(Фото Пиксабеј)

Уз нову Европску комисију стигао је и нови зелени договор – Европа ће бити еколошки неутрална до 2050. године. То значи да ће се у животну средину на овом континенту уложити више билиона евра како би се трансформисали и економија и друштво, а прекинуло с испуштањем емисија које су главни кривац за климатске промене. Зелени договор овог момента у Србији, земљи која се суочава с великим еколошким проблемима, попут отпадних вода, дивљих депоније, загађеног ваздуха, звучи као бајка.

Можемо ли за 30 година да постанемо еколошки неутрална земља?

– Србија је осамдесетих година имала мању привреду него Француска тридесетих, затим су наступиле санкције, ратови, коруптивна приватизација... Нажалост, нисмо имали привилегију као становници Западне Европе да стратешки размишљамо деценијама унапред. Сада се наша економија и међународна позиција поправљају, тако да је ово шанса да унапредимо стање животне средине у Србији, али и да истовремено постанемо зелена инвестициона дестинација. Неопходно је утрошити преко 11 милијарди евра како би се испунили стандарди и управо тај процес треба искористи као мотор за запошљавање младих – каже за „Политику” Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

Будући да врло тешко обезбеђујемо новац потребан за поглавље 27, поставља се питање како ћемо финансирати достизање идеје о еколошки неутралном континенту. Радовић очекује да ће нам на располагању бити „велика средства како Европе, тако и међународних институција”.

– Глобални фонд за климатске промене вреди 100 милијарди долара. У 21. веку биће немогуће направити пројекат без елемента животне средине, а инвеститори ће се опредељивати за дестинације које воде рачуна о екологији, не зато што они тако желе већ зато што ће то наметнути и регулатива и жеље потрошача – истиче Радовић и додаје да је важно да искористимо овај глобални процес.

Европска комисија очекује одговорније понашање од свих актера у друштву, што ће код нас нарочито погодити предузећа у државном власништву која су највећи загађивачи. Радовић не крије да је то огроман посао који се мора одвијати у фазама, али да је за то потребно континуирано улагање.

Наш саговорник напомиње и да улагање у животну средину никада није трошак, већ инвестиција у бољи квалитет живота и здравље становништва.

– А онда и у снажнију економију. Управо инвестиције би испуниле стандарде ЕУ и управо тај процес треба искористи као мотор за запошљавање младих. Србија је хармонизовала велики део легислативе, расте број компанија које се баве животном средином као и број младих који се школују у овој области – додаје наш саговорник.


Коментари3
12fb5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миодраг Стојковић
Озонске рупе у омотачу , самим тим и јаче Сунчано зрачење на тим местима већа испарења ,јаче кише са поплавама итд. Авио саобраћај који се тешко помиње ,(користи најмоћнијим) прави озонске рупе јер керозин је неколико пута разорније гориво од бензина . То су утицаји на климатске промене , мада и остали немар није мали.
EvGenije
Хм, "главни кривац за климатске промене" свакако нису никакве "емисије", већ се просто ради о природној периодичној промени климе (тзв. Миланковићеви циклуси). Наравно да природну средину треба заштитити од непотребног загађења, али одређени ниво загађења на овом нивоу развоја људске цивилизације је неопходан. А ако неко жели да у потпуности заштити животну средину, за то постоји само један начин - уклањање људске врсте са планете; јер једино човек загађује животну средину.
Зоран Маторац
Није угљендиоксид главни кривац за климатске промене. То је само ширење панике и основа за уносан бизнис и пљачку сиромашних држава. Мали извод из чланка - EU sistem trgovine emisijama: Prvi i najveći međunarodni sistem trgovine emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte, EU ETS uključuje više od 11000 postrojenja za proizvodnju električne energije i industrijskih postrojenja u 31 državi i trenutno pokriva oko 45% emisija gasova sa efektom staklene bašte EU.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља