петак, 21.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Послодавци у лову на Сноудене

Да ли би и неке приватне ствари требало завршавати на службеном компјутеру – запитају се сви који радно време проведу испред рачунара у недоумици да ли их можда шеф шпијунира
Аутор: Вишња Аранђеловићсубота, 28.12.2019. у 09:33
Личне преписке нису „згодне” за службени рачунар (Фото Пиксабеј)

Не опуштајте се превише на пословном компјутеру јер још нечије очи осим ваших могу да читају службену пошту, обиђу датотеке, провере колико сте били вредни, а колико сте дангубили на „Инстаграму”. И све то, а да ви и не приметите још нечије присуство.

Рецимо, послодавац може да инсталира софтвер који ће надгледати то што ви радите. А колико ће строг надзор бити, најчешће зависи од ваше улоге у предузећу. Ако радите с осетљивим финансијским подацима или владиним уговорима, можете рачунати на то да ће вас послодавац пажљиво пратити.

И немојте да вас чуди што неко у вама види потенцијалног Сноудена; подсетимо се човека који је раскринкао масовну присмотру од стране америчких служби, јер је за чак 75 одсто цурења података крив управо инсајдер.

– На службеним рачунарима, таблетима, мобилним телефонима па чак и на екстерним хард-дисковима не би требало држати никакве приватне податке које не желите да виде колеге. Али ни поверљиве пословне податке на уређајима који немају неколико начина приступа налогу, јаку лозинку, шифрован хард-диск... А у поверљиве податке спадају, примера ради, план развоја у који се улажу велика средства, подаци о партнерској фирми, цене које вам дају добављачи... – појашњава за „Политику” Жељко Кецић, руководилац Сектора за ИКТ услуге у Регистру националног Интернет домена Србије (РНИДС).

У безбедносном смислу према службеном рачунару треба се односити с истом пажњом као према приватном. Рецимо, не би требало плаћати рачуне док користите вај-фај мрежу у кафићима јер њих контролише неко вама непознат. Ако сте на јавном месту, одјавите се или затворите лаптоп јер онај за суседним столом може да пресретне ваше податке. Такође, препорука струке је и да купујете локалне СИМ картице уколико у иностранству остајете дуже од три дана и никако не остављате лаптоп у хотелској соби.

Ситуација у српским предузећима је шаренолика, каже наш саговорник. Док у неким компанијама сви имају приступ свим подацима или запослени користе један налог, други претерују у надгледању.

– Рецимо, у војсци или полицији о овој врсти безбедности се мора водити рачуна. Ту није за чуђење имати два рачунара на столу, од којих је један за сурфовање по интернету, а други се користи искључиво за интерну мрежу. Случај с нуклеарном електраном у Ирану био је последица управо непоштовања процедура. Неко је исти УСБ користио на оба рачунара, па је тако на онај с интерном мрежом унео вирус „стакс нет” – објашњава Кецић.

Чак и ако се ваш послодавац не брине превише о вашим сурферским навикама, требало би имати на уму да на пословном рачунару нема приватности. Али то не значи да послодавац увек прати своје сараднике.

Електронска пошта запослених сигурно је нешто што се најчешће надгледа, али због ризика од дељења инсајдерских информација број оних који имају приступ обично је мали. Немојте се изненадити ни ако ваш шеф зна тачно када сте били на „Фејсбуку”, многи послодавци имају софтвере за такозвано дељење екрана.

Како да знате да баш ваше колеге администратори имају ту могућност? Ако је икада ИТ стручњак прискочио у помоћ да вам поправи рачунар и из друге просторије преузео контролу над вашим мишем, највероватније је то то.

– Најбоље је избегавати било какав приватан посао, попут хобији или радити додатан посао на службеном рачунару. Али не мислим да је сваки надзор оправдан, некада за тим нема потребе већ је реч о неспособном менаџменту који на овај начин показује жељу за апсолутном контролом. А то је често и незаконито – истиче наш саговорник.

Како да се заштитите од претерано радозналог послодавца?

Најједноставније решење је да користите свој паметни телефон кад желите да приступите приватном мејлу или друштвеним мрежама. Тако ћете засигурно избећи главобоље, иако по закону нико не би смео да проверава коме пишете са, рецимо, вашег гугл налога. Чак и ако сте заборавили да се излогујете. Осим ако за то не постоји интересовање полиције или налог тужиоца.


Коментари3
7e6e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mika
Možda ne može brzo ali i fejsbuk ulazi u privatne računare - kako ne znam ali... proverite
Ankh
Najbolji program za praćenje zaposlenih je AktivTrak. U sekund beleži svaku aktivnost, ništa ne može da promakne...
правна држава
Још ако запослени имају адвоката, милина једна.
Препоручујем 20

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља