недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 28.12.2019. у 19:07

Шта Хрватској доноси председавање ЕУ, а шта значи за регион

Многи грађани ЕУ, али и дипломате у Бриселу, Хрватску познају тек као обалу на којој проводе одмор, али сада хрватска влада има прилику да покаже и неке своје друге стране, пише Дојче Веле
(Фото EPA-EFE/OLIVIER HOSLET)

Хрватска од 1. јануара први пут преузима ротирајуће председавање Савету ЕУ, што, између осталог, значи да ће покушавати да прогура и сопствене интересе и заложи се за свој улазак у Шенгенску зону, односно да ће важне теме бити и надзор граница и миграната, пише Дојче Веле (ДВ), појашњавајући шта хрватско председавање ЕУ доноси за регион.

Шест месеци председавања Савету Европске уније свакој чланици пружа прилику да се покаже као добар домаћин, организатор или диригент за сложене теме ЕУ. Неке мале и старе чланице, као што је Луксембург, који је 12 пута председавао Унији, већ су увежбане за тај задатак и потребно им је само пар додатних сарадника како би организовали седнице и конференције, почиње своју анализу Дојче веле, преноси Танјуг.

Друге, чак и много веће чланице, у Бриселу су на лошем гласу. На пример Велика Британија, која сад напушта Унију, током својих председавања редовно се показивала као хаотична, лоше организована и без много надахнућа.

Немачка, највећа чланица Уније, која у другој половини 2020. преузима председавање, на гласу је као упорна и ефикасна, али и као јако бирократска и педантна. Немци ангажују на стотине додатних дипломата у бриселском представништву како би успешно пребродили тих шест месеци председавања.

Хрватска, најмлађа чланица, која је тек 2013. приступила ЕУ, тако ће први пут преузети председавање у готово 200 радних група и конференција Савета. Многи грађани ЕУ, али и дипломате у Бриселу, Хрватску познају тек као обалу на којој проводе одмор, али сада хрватска влада има прилику да покаже и неке своје друге стране, пише ДВ.

То би могло да функционише, оценила је политиколог Луиза Славкова у једном интервјуу за немачку фондацију „Кербер” након што је Бугарска председавала ЕУ 2018. године.

„У зависности од величине земље, председавајући успевају да у ЕУ поставе тек један или два своја акцента. Ван тога, у суштини се само наставља политика претходника”, рекла је Славкова.

Она, ипак, оцењује да је „Бугарска током свог председавања заиста постала донекле познатија у одређеним круговима европских новинара, политичара, али и предузетника.

„У сваком случају, било је више интересовања за Бугарску. То онда може да помогне да се обори бар неколико уобичајених предрасуда о некој земљи”, сматра Славкова.

То би могло да успе и у случају Хрватске. С тим што остаје отворено колико ће тај ефекат да потраје и које конкретне последице то може да има по туризам, односно улагања у ту земљу.

Хрватске дипломате и службеници предводиће на стотине седница у Бриселу, али и представљати Европску унију на светској позорници, на конференцији о клими, на састанцима на врху или током посета земљама Азије или Африке.

Хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман има амбициозне циљеве. Он жели да наведе Француску да одустане од вета којег је поставила против приступних преговора са Албанијом и Северном Македонијом. То француско противљење ове јесени је био прави дипломатски хладан туш и за Европску унију и за Хрватску.

Врхунац хрватског председавања требало би да буде састанак на врху о проширењу који ће се одржати 6. и 7. маја у Загребу и на коме би требало да се нађе излаз из тог ћорсокака.

Дипломате у Бриселу не очекују да ће новајлија као што је Хрватска, која је 2018. из благајне ЕУ примила 660 милиона евра помоћи, бити домаћин који ће успети да наметне споразум у комплексним темама као што је буџет Европске уније. Јер управо траје жестока свађа о средњорочном буџету ЕУ за године до 2027. и ту се ради о милијардама евра.

Вероватно ће те спорове да реши тек Немачка као председавајућа у другој половини следеће године и која је највећи платиша у буџет ЕУ (13,5 милијарди евра годишње). Али Хрватска може да помогне и да Немачкој припреми терен за споразум већ овог фебруара када ће бити одржан први ванредни састанак на врху о буџету ЕУ под председавањем Хрватске, оцењује ДВ.

Но када је реч о самом председавању у ЕУ, аустријски политиколог Антон Пелинка је у листу „Стандард” поводом председавања те земље 2018. упозорио да се та улога прецењује. Савет ЕУ већ сада има свог сталног председника и од децембра је то Белгијанац Шарл Мишел. Зато Пелинка каже: „Председавање Савету ЕУ је пре свега добра прилика да се добро представите. Или да ту прилику пропустите”.

Коментари5
afb19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ništa dobro za nas
Šta znači za region su pokazali glasajući u ponoć za "Zakon o slobodi vjeroispovjesti" u CG. I oni i Bošnjaci.
Voz Beograd-Zagreb-Split-Rijeka-Pula
То је добро за Србију.Пословни воз Београд-Загреб је још пре 50 година стизао из Београда у Загреб за непуна 4 сата.На сваких 1 сат воз је ишао ка Загребу и даље у свет.Из Марибора у Београд се стизало за 5 сати. То је било нормално време,а сада је све ненормално. Укинути граничне прелазе између Хрватске и Србије и без ЕУ је задатак за политичаре обе земље због оба народа. Извор за нове воде је: Поштовање!!!
ANTE BAN
Hrvatskoj ovo predsjedanje donosi veći ugled i trajnije sticanje boljeg imidža u EU, ali- i općenito na Zapadu! A- što se tiče okruženja, - donosi kako kome; npr.- iz izjava je bjelodano jasno da će Plenković pokušati ugurati u pristupni proces otvaranja poglavlja Sj. Makedoniju, a- ovisno o stavu Dodika i Komšića- i BiH! Za ostale, posebno Srbiju,- nije za očekivati "guranje" u EU; previše je ostalo otvorenih pitanja, da bi Plenki preko njih mogao preći!
M.M.
Hvala sto ste odani politici, sto nas duze blokirate to je bolje po nas. Kakve veze ima sa nama EU i "integracije"?
liberat
Ништа новог од стране Хрватске. Србија уопште не би се требала обазирати на Хрватску и на њихово евентуална иживљања која ће изводити против Срба и Србије. С обзиром да прогнозе говоре да ће Србија можда у ЕУ за још даљњних 10 година, довољно говоре, да ћемо само губити време са тим непријатељима који поседују доста својих фирми на тлу Србије, па се поставља питање да ли ће Србија знати одговорити на њихову патологију коју буду исказивали....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља