Црвени аларм због афричке куге свиња огласио се прошле године у свету и све упућује на то да ни 2020. неће бити ништа мање стресна за овај сектор сточарства. Стручњаци предвиђају да ће у наредној години четвртина популације свиња у свету бити „збрисана” услед напредовања ове смртоносне болести животиња, против које не постоји вакцина. То ће продубити глобални поремећај на тржишту свињског меса и довести до новог раста цена. Само у Европској унији, за годину дана товљеници су у просеку поскупели за 48 одсто, а прасад за 63 процента.

– Из мог угла, прилике у Србији су тренутно добре. Престали смо с вакцинацијом против класичне куге свиња, због чега је ова индустрија, јер није имала могућност извоза, последњих деценија претрпела губитак од 200 милиона долара – каже за „Политику” проф. др Иван Радовић са Пољопривредног факултета у Новом Саду – Департман за сточарство. Недавно је, додаје, написана и одјава за афричку кугу свиња на територији Србије и сада се очекује званично решење Европске комисије с тим у вези. Ипак, Радовић упозорава да „нико не треба да се опусти јер је та пошаст претња за свињарство у сваком моменту”.

У Србији је просечна цена товљеника прошле године била за десетак динара виша него у 2018, а очекивано је да ће се тренд поскупљења наставити и у 2020.

– Глобално гледано, и даље нас очекује велики мањак свињског меса на тржишту. Ако знамо да је свињско месо најјефтинији анимални протеин, после живинског, несумњиво је да ће та врста производње морати да се заштити – истиче наш саговорник. За оне земље које буду обавиле одговарајуће биосигурносне процедуре и заштитиле границе и своје фарме – цена товљеника ће бити као суво злато.

У Србији, каже Радовић, годинама влада кланични монопол, где прехрамбена индустрија функционише независно од примарне производње. Епилог свега тога јесте да је примарна производња непрестано трпела. Али уверен је „да полако долази крај томе” будући да ће, за три године од престанка вакцинације против класичне куге свиња, произвођачи моћи да извозе живе товљенике било којој кланици у окружењу. Цене у Србији су тренутно ниже него било где у Европи, што значи да сасвим сигурно купујемо претежно домаће месо, јер је увоз постао неисплатив.

– У Србији ради око 900 кланица свих капацитета. Према мојим проценама тај број ће се драстично смањити, практично преполовити, јер на тржишту неће бити довољно товљеника, а њихова цена ће бити висока. Оне кланице које имају скупу технологију, или су се преинвестирале, тешко ће моћи да поднесу новонастале тржишне прилике – каже наш саговорник. Уз то, куповна моћ становништва је ниска, тако да произвођачи високе набавне цене неће моћи да компензују кроз више цене сухомеснатих, трајних, полутрајних и свежих производа. У перспективи, кланична индустрија ће имати веома велики проблем – упозорио је наш саговорник. Та индустрија ће морати да размишља о уговарању производње товљеника и то можемо да очекујемо већ почетком године.

Цела Европа тренутно се припрема за испоруку свињског меса за кинеско тржиште. Кина, као највећи произвођач и потрошач ове врсте меса, претрпела је велике губитке због афричке куге свиња. Даље смањење кинеског стада свиња очекује се у првој половини 2020. године. Предвиђа се да ће око 50 процената малих кинеских фарми напустити индустрију, а увоз свињског меса могао би да достигне 4,6 милиона тона 2020. године, што је више него икад раније. Наш саговорник каже да се процењује да ће тој земљи бити потребно 11 година да врати производњу на ниво који је имала пре само годину дана. Има ли Србија у таквим околностима шансу да подигне сточни фонд?

– То у свињарству није могуће брзо урадити. Да би се повећао број квалитетних приплодних грла потребно је да прође одређени период. На нама је да сачувамо оно што имамо и полако, корак по корак, увећавамо примарну производњу – каже професор Иван Радовић.