недеља, 01.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 29.12.2019. у 23:23 Јована Рабреновић
ИНТЕРВЈУ: СИНИША КРНЕТА, директор Београдске берзе

Тржиште капитала још није локомотива развоја

(Фото Београдска берза)

Београдска берза управо је прославила два јубилеја – 125 година постојања и 30 година обнове рада – а њен директор Синиша Крнета каже да је 125 година постојања подсетник о каквој је институцији реч, имајући у виду да, уз Народну банку Србије, представља најстарије сведочанство српске економске историје. И не само економске. Истовремено, овај јубилеј је и велика опомена. Наиме, берза у Србији још није постала део националне економске једначине у којој би могла и требало да буде локомотива економског развоја.

Какав је промет на берзи? Колико је мањи него у златном периоду?

Ако алудирате да је златни период Београдске берзе онај од 2001. до 2007. године, могао бих да узвратим да говоримо о илузији која је тада неосновано створена, раби се још неоснованије и данас, због чега и даље плаћамо цену таворења. Наиме, ни до тада ни од тада берза није искоришћена у својој примарној мисији: као механизам који обезбеђује прикупљање капитала за финансирање раста и развоја компанија, улагање у иновативност и успешније играње тржишне утакмице, на домаћем и иностраном тржишту. Ваља се присетити да ниједна приватизација у Србији није спроведена иницијалном јавном понудом (енглески ИПО), па отуда и не чуди што приватни сектор избегава улогу ледоломца. Наш проблем није знатно мањи промет данас у поређењу с оним из назови-златног периода, већ недостатак шире понуде квалитетног тржишног материјала.

Зашто предузећа избегавају берзу? Прошле године је била прва иницијална понуду акција једне компаније, саопштено је да је прикупљање капитала било успешно, па зашто друге нису кренуле њеним путем? Какви су уопште ефекти таквог ИПО-а где су промети више него минорни?

Од почетка српске транзиције у тржишну привреду 2001. године до данас, на Београдску берзу је својом вољом дошла једна једина компанија. Управо она која је 2018. године, након 78 година, у Србији спровела прву иницијалну јавну понуду акција (Финтел енергија). Осталих, дакле, око 2.800 компанија колико их је кроз Берзу продефиловало, појавило се силом приватизационих прописа и то са мањинским пакетима, где је берза послужила као механизам допунске консолидације власништва, чиме јој је додељена улога апсорбера углавном горких емоција. Осим на Београдској, ниједна српска компанија, ни државна ни приватна, није у међувремену дебитовала ни на једној другој берзи ни у региону, нити било где у свету. То много говори. Пројекат који смо недвано спровели са ЕБРД-ом Србија: ИПО Го, потврдио је сву дубину и вишеслојност проблема којим се Београдска берза носила најчешће сама у последњих 19 година. Наиме, приватне српске компаније доживљавају банкарски кредит као готово уникатан извор екстерног финансирања. Надаље, код тих компанија, одрицање од дела власништва зарад прикупљања капитала, углавном није опција за власнике, те се пословни хазард чини примамљивијим. Такође, пословне банке су тржиште капитала до сада сматрале углавном конкурентским делом финансијског тржишта којим апсолутно доминирају, а без њиховог вођства излазак на тржиште капитала компанијама је непримерено тежак, готово немогућ. Напослетку, готово све очи упрте су у државу од које се очекује ледоломац велике тржишне капитализације који би испеглао све евентуалне неравнине углавном некоришћених прописа и својим квалитетом потом привукао недостајуће институционалне инвеститоре. Прошлогодишњи ИПО није био такве тектонске моћи који би, као усаљемљен и изолован случај, сам променио системски амбијент. Он је више потврда могућности, храбрости, визије и смелости власника, те такав какав јесте, представља историјско достигнуће на које смо професионално поносни.

Ове године је Сојапротеин напустио корпу Белекс15 и сада је у тој корпи свега 10 акција. Да ли је могуће зауставити осипање најбољих компанија из овог референтног индекса?

Сојапротеин није само напустио индексну корпу, већ берзу у потпуности. То је још један цех испостављен берзи као последица концепта приватизације, регулаторног окружења које фаворизује коначну консолидацију власништва и следствено напуштање тржишта. То је само једна у подужем низу компанија које су са Берзе отишле онако како су и дошле: без стратегијске намере да користе механизме тржишта капитала за финансирање своје пословне стратегије. Београдска берза улаже ванредне напоре да своје индексе одржи активним, колико год то изазовно било. Нажалост, без нових комапнија на тржишту, тај процес има своју, сада већ етаблирану путању. Ипак, и такав, Белекс15 је од своје најниже до највише вредности током 2019. године, остварио је позитиван распон од преко 17 одсто.

Загребачка берза је пре неколико година преузела Љубљанску, а ове недеље је ушла у власничку структуру Македонске берзе. Да ли би страни стратешки партнер допринео развоју тржишта?

Власничке консолидације највећих берзи широм света су већ дуже од деценије реалност. Користи таквих синергија су се прелиле и у наш део света, најпре у централну, а ево сада и у југоисточну Европу. Потпуно разумљиво, с обзиром да говоримо о послу, реч је о браковима из интереса. Одатле, у овом тренутку, ценећи стање и форму српског тржишта капитала, није реално очекивати да би Београдска берза могла да заинтригира партнере за пословно интересни брак. Берза већ сада спрема алтернативна решења за оно време у којем ће коначно имати растући мираз.

Коментари7
c82d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mr
Крнета је неко ко је био присутан на берзи у то време 2004-2008, и врло добро зна шта је и како је било. Одлично зна и који су узроци свега тога и ако их је једва кроз зубе процедио, тачније речено неке и није. Према томе ово што сада прича је јасно да је празна прича, јер човек који је све оно прошао не може да има овакве резоне које он сада као директор саопштава. Дакле просто речено, човек седи тамо и прима плату коју очигледно није могао на другом месту да заради, тј бољу.
Das Kapital
Kakav je to kapitalizam u kome trgovina kapitalom (berza) ne radi? To onda nije kapitalizam. E, sad socijalizam, kao prohibicija na privatni kapital, to sigurno nije. I onda sta je?
nikola andric
Obligacije i akcije se kod nas ne vide kao finasiski izvori za preuzeca nego kao nepoznati nacin za formiranje imovine. Imovina se ne razlikuje od svojine dok fiksacija na svojinu stvari u fizickom smislu ometa shvatanje funkcija ''hartija od vrednosti''. Vikendice izvan gradova te putovanja u inostranstvo za farmerke i druge ''potrebe'' pokazuju gde Srbi ulazu svoj visak dohotka. Bogatstvo se vidi kao skladiste stvari dok se ''dohodovni tok'' mesecnih prihoda uopste ne vidi kao potrazivanje.
Radovanka
Naravno da sam potpuni laik,ali moje je ubedjenje da berza kod nas radi po sistemu "videla zaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu". Pa i sama privatizacija je bila pljackaska.Sa rasulom i haosom. Skoro otimacka. Namirivanje prvo onih koji su pomogli oteravanju ondasnjeg predsednika i vracanje takvih dugova. Ima jos mnogo vode da protekne ispod savskog mosta dok pocnemo da licimo na nesto. Za sada smo "ja bosiljak sadim, meni Fridrih Nice".
сивошевић
3. излобирајте да се профит на инвестиције смањи са 15 на 5%. 4. створите берзу која ради 24 сата (то нико нема) 5. дајте мало маште и смелости.. 6. привуците макар 10% муштерија из кладионица (не постоји адреналинског узбуђења као на берзи)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља