среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 30.12.2019. у 11:21

Да ли ће 2020. бити година рођења континенталне ЕУ

(Фото Пиксабеј)

БОН – Са Брегзитом долази до померања снага у Европи, а Немачка ће се окренути источној Европи, како би ојачала свој утицај на континенту, пише за Дојче веле немачки новинар Борис Калноки.

Европска унија ће 2020. године бити мања, а политика у њој ће бити тежа. Британци би, дефинитивно, требало да се поздраве, што ће се одразити на однос снага у ЕУ.

Полако се назире одступање од основног немачко-француског модела и повратак историјским структурама. У то спада стварање блока у централној и источној Европи, где је некада била Хабзбуршка монархија: земље Вишеградске групе, Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка, као и друге земље које су са њима све више повезане, преноси Танјуг.

Немачка мора да се запита где је њено место у Европи и будући облик ЕУ зависи од те одлуке.

Немачки политичари се често претварају као да нису на челу центра моћи. Али друге земље то знају. То је један од разлога зашто Британци одлазе. Они препознају немачку доминацију и не желе да се везују за једну такву структуру, наводи се у тексту.

 

Све чешће трзавице између Париза и Берлина у 2019. години означиле су почетак борбе за доминацију у новој континенталној Европској унији.

Французи осећају да би Немачка у будућности могла још јасније политички да доминира - више него икад од Другог светског рата - и то покушавају да спрече.

Рецептима које су већ применили де Гол, Митеран и други француски председници: Немачку везати за структуре које не допуштају сопствене путеве и у тим структурама заузети што више кључних позиција.

Један такав корак је Макронов позив да се формира европска војска којом би доминирала Француска, као једина нуклеарна сила на континенту и једина земља која има жељу да војно интервенише у иностранству.

У међувремену, како се наводи, Немачка се суочава са новом-старом стварношћу на Истоку.

Земље централне и источне Европе, као некада у време Хабзбуршке монархије, себе нуде као савезнике. Вербални сукоб са Берлином, када је реч о миграцији, правној држави и европској интеграцији, није био најважнији догађај последњих година на Истоку.

Важнији је био апел земаља централне и источне Европе да их Немачка призна као стратешког партнера и да се са њима врати принципима реалистичног, прагматичног утицаја, уместо да стално држи лекције о моралу.

Оне су спремне да помогну ширењу немачке моћи у Европи - уколико им Немачка за то нешто понуди. Та идеја иза кулиса постоји од 2014/15. и све је више назнака да у Берлину та опција почиње да се разматра.

Немачка ће се након Брегзита све више окретати централној и источној Европи, као противтежи Француској, али и како би земље Вишеградске групе држала подаље од десничарских покрета у Италији и Француској.

Притом је највећу препреку створила сама немачка политика: расправа о владавини права и члан 7 поступка против Пољске и Мађарске. Како то зауставити? Нико не зна.

Решење би, наводи се, био механизам о владавини права који планира нова Европска комисија, који би важио за све земље. То би била шанса да се постојећи поступак пребаци у нови механизам.

Онда би проблему требало приступити много пажљивије, јер шта је са изразито политичким француским Уставним судом и његовом независношћу? Или са традиционално корумпираном аустријском политиком? Или са упитном праксом доделе ЕУ фондова Грчкој?

Листа је дуга. Зато би 2020. година могла да буде година рађања континенталне ЕУ, чија би политика поново више личила на политику, него на беседу на гори, закључује се у анализи.

Коментари6
83c34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Niko ne pominje sirenje birokracije u EZ. Parlament ima 751 clanova koji se svakog meseca sele iz Brisela u Strazburg i nazad. Kakva smislena diskusija je moguca izmedju 751 clanova? Svako 3 minuta na raspolagnju? Evropska komisija ima 27 ''komesara'' (bez Engleske) za svaku clanicu po jednog. Oni izmisljaju propise i zakone po sistemu Fordove ''pokretne trake''. Nagomilavanje zakona je nagomilavanje izvrsnih funkcija . Dakle prvo red u sopstvenoj ''kuci '' pa onda prosirenje.
Бранислав Станојловић
Колико год да ми је драго што се ми, Уједињено Краљевство, ослобађамо од 4ог Рајха, жао ми је ако то значи поробљавање других.
deda Milan
Jesi li "diplomirao" na Megatrend-u?
Slobodan Zivkovic
@Дипломирани политиколог, Ovoliko neznanja sa toliko malo rijeci ja odavno, odavno nisam procitao. Zivim na zapadu, u EU, i to u jednoj od, recimo najtolerantijih zemalja svijeta sto se tice ljudskosti i svega ostalog sto karakterise jedno visoko razvijeno drustvo. Ali moram da vam odgovorim da domicijalno stanovnistvo sve vise i vise iskazuje nezadovoljstvo zbog "komesarijata" u Briselu i Strazburu. A vi se i dalje ucahurite i propovjedajte besmislice, daleko od stvarnosti.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља