петак, 28.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Један од узрока насиља у школама

Неодговорни политичари, као и телевизије са националном фреквенцијом које производе агресивну ријалити некултуру, директно убацују клипове у точкове овдашњем школству
Аутор: Борис Јашовићсубота, 04.01.2020. у 18:00

Учестало се, у последње време, говори о насиљу у школама. Просветни радници указују на последице (пожар насиља) док држава, уместо да одузме упаљаче и шибице пироманима (узрочницима проблема), покушава да угаси пожар поливајући га бензином. Ову алегорију ћемо боље разумети ако кренемо од система вредности и норми за који је одговарана управо држава.

У социолошком смислу, вредност означава уверење да је нешто важно, добро и пожељно, достојно труда, и вредно залагања. Морално исправан систем вредности је, стога, веома битан за нормално функционисање друштва. Сетићемо се како су нас пре 30–40 година учили да није добро лагати, да се велике школе морају завршавати како би се добио одговарајући посао, и томе слично. Узори су нам у то време били познати спортисти, научници и уметници, али и обични људи – лекари, полицајци, инжењери, професори… Потом су дошле деведесете прошлог века и систем вредности се изокренуо. Криминогени типови су постали идоли младима, док се макијавелизам према којем циљ оправдава средство усталио на самом врху топ-листе псеудовредносног система.

Данас је систем вредности још увек изокренут! Уместо криминогених типова, младима узори постају старлете и звезде ријалитија, док државни функционери, који би требало да служе као модел пожељног понашања у друштву, чине управо оно што је у нескладу са морално исправним деловањем. Тако испада да је сасвим нормално да министри до друштвеног врха долазе куповином диплома или фалсификованим докторатима, дочим се заобилажење истине, којем високи државни функционери отворено прибегавају, чини сасвим прихватљивим обликом понашања. Зато се може устврдити да управо „представници народа” директно учествују у креирању неприхватљивог система вредности у којем се пожељни облици понашања појављују у аморалним облицима лажи, фалсификовања и других неодговорних работа и непочинстава?

Али, какве то везе има с насиљем у школама, као да чујем питање разгневљеног читаоца у овом тренутку. Молим за стрпљење јер управо говорим о процесу успостављања псеудовредносног система који генерише амбијент погодан за напредовање разноврсних облика вршњачког насиља. Томе наруку иду агресивни садржаји који се непрестано врте на телевизијама са националном фреквенцијом. У ријалити програмима се отворено промовишу насиље (вербално и физичко), као и незнање (будући да знање и памет нису неопходни за успех у изокренутом вредносном систему). Такав оквир се приказује као нормалан, чак пожељан, као што се нормалним представља агресивни речник који (супротно новинарском кодексу, користе презентери вести на поменутим телевизијама. Све то скупа чини супротност систему образовања и васпитања па се лако може закључити да неодговорни политичари, као и телевизије са националном фреквенцијом које производе агресивну ријалити некултуру, директно убацују клипове у точкове овдашњем школству, обесмишљавајући на тај начин рад и труд просветних радника.

Вршњаци се туку и псују јер то виде у ријалитијима (са националном фреквенцијом). Слабо уче јер схватају да се дипломе могу купити. Не поштују наставнике јер увиђају да ови лоше стоје у држави док њихов ауторитет рапидно копни. Немају културу дијалога јер уочавају како је и политичари немају, док уредништва појединих телевизија и таблоида то свакодневно потврђују. Према томе, нешто се хитно мора предузети. За почетак одузети, у складу са законом, националне фреквенције телевизијама које негују некултуру дијалога и агресивности. Наиме, иза националне фреквенције стоји лично држава, док приватна телевизија са фреквенцијом коју је добила од државе не представља обичну приватну телевизију. То значи да у случају евентуалног одузимања фреквенције не може бити говора о томе да држава крши медијску слободу приватног лица. Реч је о уговорној обавези будући да програмска шема телевизије са националном фреквенцијом мора бити у складу са системом образовања и васпитања. Нажалост, држава се према санкционисању неодговорних телевизија односи у складу са изокренутим системом вредности, будући да су и саме норме (заједно са санкцијама које их прате) одраз поменутог псеудовредносног система. (А норме би требало да дефинишу прикладно и прихватљиво понашање). Штавише, сам феномен некажњивости телевизија са националном фреквенцијом иако су прекорачиле праг дозвољеног понашања прописаног уговором склопљеним са државом, потврђује да живимо у систему неприхватљивих вредности и селективних норми.

Међународна конвенција о правима детета (члан 17) каже да је држава обавезна да подстиче медије да шире информације корисне за децу, али и да предузима мере да децу заштити од штетних медијских садржаја. Држава, међутим, то не чини! Уместо тога, чуди се – откуда насиље у нашим школама? И шта ли му је, дођавола, узрок?!

Социолог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари10
4d43b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija Protic
Ministra prosvete u Zadrugu. Ipak je to obrazovni program za decu. Jeste da se meni licno to ne dopada, ali kad se ministru dopada , ja ne mogu da menjam ni ministra ni tv program.
У образовању је спас
Ако неко сноси највећу кривицу за насиље, то су родитељи и васпитачи у вртићу. Насиље ћемо сузбити онда када у нашем друштву искоренимо став да је отети играчку одраз сналажљивости, да је агресија једини прави одговор на агресију, да је заобићи систем прихватљив и похвалан вид понашања. Разумем ја да овим текстом жели да се укаже на штету коју стварају медији својим непримереним садржајем, што је апсолутно тачно, али док деца дођу до телевизије и школе, они су већ формирани насилиници.
Hajduk Veljko
Svaka cast gospodine Jesovicu na odlicnom tekstu I analizi. Samo pisite, I pisite. Nemojte odustajati. Granice morala I vrednosti se moraju postaviti I ocuvati.
Učiteljica
U školi učim decu da se sve, čak i kada smo mnogo ljuti, može reći ptistojnim rečima. Onda odu kući, roditelji uključe TV i hteli-ne hteli čuju od visoko pozicioniranog političara da je neko šljam, ološ i kompletan idiot. I....džabe sam krečila. Ovo je samo jedan od primera koji dodatno ilustruje ono što je napisano u tekstu.
Jelena
Ima tu vise faktora, drzava je samo jedan. Pre svega, licnost samog deteta pa onda i roditelji i rodbina, okolina i pritisak okoline itd. Svi zajedno bi trebalo da se zapitamo sta ne valja, da preuzmemo odgovornost i da vidimo kako da nadjemo resenja i da ispravimo sta zavisi od nas, ne samo da krivimo druge, a prvo i osnovno je da sami budemo uzor. Dok se krivi drzava, trebalo bi da se krivi i narod. Pa ko gleda reality show programe? Ko ih trazi? Kakva potraznja, takva i ponuda.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља