среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:30
ИНТЕРВЈУ: др ЈОВАН КУРБАЛИЈА, директор Фондације „Дипло”

Интернет никада неће бити исти за све

У технолошком хладном рату између САД и Кине, Европа може да направи помак у регулативи и да са земљама које не желе да се сврставају направи неку врсту трећег блока
Аутор: Јелена Кавајапонедељак, 30.12.2019. у 22:55
(Фо­то Di­plo Fo­un­da­tion)

Технолошки рат две најјаче светске силе, потези Русије с циљем да стави под контролу свој сегмент интернета и полемика о развоју вештачке интелигенције обележили су годину за нама. На том плану ће у 2020. вероватно прво бити још горе пре него што постане боље, сматра др Јован Курбалија, оснивач и директор Фондације „Дипло” из Женеве, која је основана пре скоро 20 година како би истраживала утицај информационих технологија на међународне односе и друштво.

„Тензије око 5Г технологије врло вероватно ће се наставити до момента када ћемо морати да донесемо одлуку да ли ћемо користити све предности глобалне међузависности, или ћемо се одлучити да као друштво идемо у дезинтеграцију и фрагментацију. Ја сам оптимиста јер сматрам да ћемо због економских, политичких и људских разлога донети праву одлуку. Треба распршити опште приче и доћи до стварних интереса”, каже српски експерт за дигиталну дипломатију, донедавно координатор високог савета УН за дигиталну сарадњу, којим су председавали Мелинда Гејтс и Џек Ма.

Називају вас амбасадором интернета. Како вам тренутно изгледа глобална мрежа?

Интернет је настао с великим надама и обећањима и углавном је променио живот набоље, али то често заборавимо видевши тренутне проблеме. Од технолошке наде постао је део друштва и у том процесу је на неки начин покупио и проблеме, постао је огледало друштва. Једна од његових карактеристика, да појачава друштвене појаве, постала је превише ризична и то се све више користи у негативне сврхе, кроз лажне вести, на пример. У последњој деценији убрзали су се негативни трендови због увођења вештачке интелигенције, због све јачих алата, све већег броја људи који су онлајн и наше све веће зависности од интернета.

Какви су резултати савета УН, у којем сте учествовали?

Предали смо извештај с пет закључака. Прво, омогућити свима приступ интернету јер је тренутно само половина човечанства онлајн. Друго, да се оснују центри за помоћ где ће грађани, компаније, па чак и владе, моћи да нађу решење за своје дигиталне проблеме, од питања друштвених мрежа и безбедности до е-трговине и пореза. Треће је питање поштовања људских права, поготово у вези с вештачком интелигенцијом. Четврти је питање побољшања сајбер-безбедности, и пети је стварање међународног тела за управљање дигиталним развојем, које мора да буде другачије од традиционалног јер су данас најмоћнији играчи у сфери технолошког развоја и иновација приватне компаније.

Одавно се упозорава на опасност од фрагментације интернета. Русија је ове године направила значајан корак ка „национализацији” интернета. Где су узроци тог процеса?

Од Сноуденових открића питање заштите података долази у центар светске политике јер подаци су нафта 21. века. ЕУ је донела Генералну регулативу о заштити података (ГДПР) подижући ниво заштите података својих грађана на виши ниво, и што је много значајније, ширећи европску регулативу широм света. Све више влада говори о томе коју врсту података би требало да сачувају на својој територији, а које могу да иде преко интернета, и у том контексту Русија, и још много држава, покушава да нађе баланс. На све то, развој сајбер-наоружања држава и све чешћи и разорнији политички мотивисани сајбер-напади додатно мотивишу државе да омогуће „искључење” својих националних мрежа с глобалног интернета у случају потребе. Коначно, креирање националних мрежа олакшава надзор над националним комуникацијама.

Помиње се могућност да се Русија искључи с глобалног интернета.

Треба бити опрезан с оваквим изјавама, медији некад само покупе наслове. Руси су развили систем који омогућава да се у много држава развија. Ви технички можете да се изолујете, али постоје економски, безбедносни, политички и социјални ризици. Не верујем да Русија иде у том правцу.

Москва каже да је нови систем заштита и за случај да им САД укину приступ интернету. Да ли је то могуће?

Теоретска могућност постоји, али у друштвеној реалности је то немогуће спровести. Американци су увек имали могућност да државама укину приступ интернету, чак и Србији у склопу санкција. Па ипак, Америка никад није искључила ниједну државу иако је имала правну, техничку и политичку моћ, зато што би то значило урушавање целог система домена који води једна међународна организација. Нешто најближе овој могућности био је судски поступак у Калифорнији у којем је иранска дијаспора тражила да се контрола над иранским доменом пребаци од иранске владе на иранску дијаспору. То је био прилично озбиљан поступак, али суд je одбио захтев.

Да ли се на међународним скуповима чују критике на рачун тога како Кина и Русија воде политику о интернету?

Постоје две врсте критика. Једне су прилично поједностављене, али постоје и озбиљни разговори о томе како повећати заштиту података, приватнoсти, људских права. Постаје све очигледније да је интернет веома јединствен технолошки, али веома различит социолошки. Ви не можете применити иста правила у САД и у Европи, да не говоримо о Кини и арапским државама. Недавно је прављена анкета о томе кога треба да усмрти аутономно возило у ситуацији да мора да бира: мајку са дететом, старијег човека или бизнисмена. У Европи би већина људи спасила мајку и дете. У азијским државама, поготово Кини, већина би заштитила старије људе.

Значи, илузорно је тежити томе да интернет буде једнак за све?

Технолошки ће вероватно остати исти за све, и то би било одлично, али ће правила коришћeња бити различита, и што више буде улазио у друштвено ткиво, толико ће правила бити другачија. Ово се већ дешава са ГДПР-ом, или с вештачком интелигенцијом, јер се кроз њу приказује одраз друштвених вредности. Потребно је много мудрости да сачувамо заједнички интернет, његове економске и комуникацијске потенцијале и људска права, али у исто време морамо да прилагодимо регулативу културним контекстима држава. Ја сам заговорник озбиљних разговора уместо сензационализма који често носе новински наслови замагљујући суштинска питања. Постоје злоупотребе и политичка цензура, то је реалност, али не треба све трпати у исти кош.


Коментари2
57f38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

islam hajrudin
Na njihovom web sajtu stoji da su osnivaci Vlada Svajcarske i Vlada Malte.Eh sto ti je Internet?Hehe
SrdjanM
Piše gore nešto o naslovima, ali džaba. Founded i established su dva različita pojma, mada je tačno da je Kurbalija osnovao GIP pod pokroviteljstvom i švajcarske vlade a da je samo jedan od osnivača Diplo i sada samo jedan od direktora.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља