субота, 05.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 30.12.2019. у 22:55 Ј. Антељ – И. Албуновић
Влада СРБИЈЕ усвојила нову стратегију за заштиту потрошача

Највише рекламација купаца из Београда

Од 2014. до 2018. приговоре уложило 91.346 грађана, а готово петина односила се на електронске комуникационе и услуге
(Фото Н. Неговановић)

Влада Србије донела је нову Стратегију заштите потрошача за период 2019. до 2024. године која доноси низ новина у овом сектору.

Најважније је да ће се у наредним годинама инсистирати на јачању вансудског решавања потрошачких спорова и више радити на обуци људи који ће се тиме бавити, рекла је за „Политику” Оливера Марић, руководилац групе у сектору за заштиту потрошача Министарства трговине.

– Предвиђено је да се локалне самоуправе више укључе у процес заштите потрошача и више упознају с прописима у овој области. Такође, акценат је сада стављен и на заштиту потрошача у области електронске трговине, односно куповине преко интернета – истакла је наша саговорница. У плану је и да се у школама уведе обука, а деца више упознају с потрошачким правима. То не би био посебан предмет већ би настава била организована у оквиру већ постојећих, рецимо грађанског васпитања.

Како сазнајемо, у плану је и да се организације више умрежавају, а очекује се и да локалне самоуправе више учествују у њиховом финансирању. Иако их посебан закон још од 2014. обавезује, до сада је само шест од 26 евидентираних удружења добило новац за пројекте из буџета локалних самоуправа. У новој стратегији се зато и инсистира да се локалне самоуправе више укључе у оснаживање потрошачких организација и предвиде новац за финансирање.

Србија је у области заштите потрошача у фази израде преговарачке позиције у оквиру поглавља 28 и у стратешком периоду се очекује њено усвајање и почетак преговора.

– Међутим, и поред тога што је ова уставна категорија садржана у међународном уговору као једна од обавеза, јачање заштите потрошача је првенствено неопходно у интересу сопствених грађана и као таква, уређена законским и подзаконским актима и планирана стратешким документима – наводи се у стратегији.

У претходном периоду плански приступ заштити потрошача био је садржан је у Националном програму од 2007. до 2012. године. После тога усвојена је Стратегија за заштиту потрошача за период 2013. до 2018. године. У овом периоду, како се наводи, наши прописи су потпуно хармонизовани са европским. Истиче се и да су удружења потрошача у том периоду оснажена на шта указује и податак да је порастао износ новца који им се додељује. Са седам милиона динара, колико им је додељено у 2014. години, на 18,4 милиона динара у 2018.

Поред повећања буџета, наводи се даље, порастао је и број удружења потрошача чији су пројекти финансирани. Тако је с почетних четири удружења, колико их је добило дотације у првој години финансијске помоћи, тај број порастао на 11 током претходног периода.

У периоду који је покривала претходна стратегија, укупан број приговора потрошача примљених између 2014. и 2018. године износио је 91.346. Што се тиче начина регистрације приговора, највише их је поднето телефоном, затим путем е-поште и лично. Највећи број бележи се у Београду (36 одсто), Војводини (26 процента), затим Шумадији и западној Србији (20 посто) и Јужној и источној Србији (18 процената)...

Када је реч о броју приговора највише их је било на електронске комуникационе и услуге (18,5 одсто), обућу (17,9 процената), услуге од општег економског интереса (8,9 одсто), рачунаре и ИТ опрему (7,3 процента). Остали приговори односе на кућне апарате (5,2 процента), намештај (4,2 одсто), телевизоре (3,8 одсто) и одећу (3,8 процента).

Коментари0
7452f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља