среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:03

Изборна година за пет земаља Западног Балкана

четвртак, 02.01.2020. у 17:44
(Пиксабеј)

Пет држава Западног Балкана у овој години очекују избори, пише Радио слободна Европа и анализира шта се по том питању може очекивати у Србији, Хрватској, Црној Гори, Северној Македонији и Босни и Херцеговини.

Како се наводи, Србију на пролеће очекују редовни парламентарни избори и подсећа да је председник Србије Александар Вучић, који расписује изборе, као могуће датуме поменуо 26. април или 3. мај, који је и крајњи законски рок за њихово одржавање.

У питању су први парламентарни избори који се, стоји у тексту, одржавају у редовном четворогодишњем року од доласка СНС-а на власт 2012. године, а претходно су 2016. и 2014. одржани ванредни парламентарни избори.

На изборима се бира 250 посланика у Скупштини Србије, у којој СНС тренутно има 104 посланика. Избори на пролеће биће општи, а грађани ће, осим за сазив Скупштине Србије, гласати и на покрајинским и локалним изборима.

У првим данима 2020.године, 5.јануара, биће одржан други круг председничких избора у Хрватској, а гласачи ће бирати између кандидата левог центра Зорана Милановића и актуелне председнице и канидаткиње десног центра Колинде Грабар Китаровић, који су освојили највише гласова у првом кругу одржаном 22. децембра 2019.године.

У првом кругу на биралишта је изашло 51,20 одсто гласача, за Милановића је гласало 29,55 одсто изашлих бираца, а за Грабар Китаровић 26,65 одсто. У Хрватској ће почетком јесени бити одржани редовни парламентарни избори на којима се бира 151 посланик у 12 изборних јединица.

Како пише РСЕ, у трци за четворогодишњи мандат у хрватском Сабору очекује се да ће најзначајније странке бити Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Социјалдемократска партија Хрватске (СДПХ).

Десно од ХДЗ-а је протестно-популистички Мост, а окупљање десних и суверенистичких снага најавио је Мирослав Шкоро који је био трећи по броју освојених гласова у првом кругу председничких избора.

У Северној Македонији за 12.април су најављени превремени парламентарни избори, а та одлука, подсећа РСЕ, донета је у октобру на састанку лидера највећих политичких партија код председника Стева Пендаровског, а два дана након самита ЕУ на коме није одређен датум за почетак приступних преговора.

Према законској регулативи, предвиђено је да се 100 дана пре одржавања избора формира такозвана техничка влада, која ће бити задужена за спровођење изборног процеса. За првог човека техничке владе владајући Социјалдемократски савез предлаже актуелног премијера Зорана Заева.

Опозициона ВМРО ДПМНЕ имаће министре унутрашњих послова, као и министра за рад и социјалну политику, те три заменика министра који ће имати право вета на све одлуке.

Како се оцењује, иако је постигнут договор измеду партија, одржавање тих избора је доведено у питање после последње изјаве Заева да ''то зависи од понашања опозиције у парламенту''.

Заев, наиме, верује да избори могу бити одложени и тврди да он неће дати оставку, ако опозиција и даље блокира доношење неколико закона који треба да се примењују од 1. јануара, а од којих зависе плате, пензије и инвестиције у Северној Македонији.

С друге стране, председник парламента Талат Џафери је изјавио да су власт и опозиција постигли споразум за деблокаду тих закона што би, према оценама, значило да ће се превремени парламентарни избори највероватније одржати 12. априла. У овој години се одржавају редовни парламентарни избори у Црној Гори, а прве незваничне прогнозе говоре да би могли бити одржани у мају.

У тексту РСЕ се наводи да део црногорске опозиције никада није признао резултате последњих парламентарних избора одржаних 16. октобра 2016. године, због, како кажу, нерегуларне атмосфере која је створена покушајем државног удара на изборни дан.

Од тада демократе и Уједињена реформска акција бојкотују рад црногорске Скупштине. Ипак, иако не призању резултате тих избора, посланици Демократског фронта су се након првобитног бојкота, крајем децембра 2017.године вратили у Скупштину.

У циљу враћања поверења у изборни систем и припреме наредних парламентарних избора у црногорском парламенту у августу 2019. године почео је са радом скупштински Одбор за свеобухватну измену изборног законодавства, који треба да припреми сет изборних закона.

Међутим, никакав договор власти и опозиције није постигнут и преговори су практично пропали, а нејасно је по којим изборним законима би избори могли бити одржани и да ли ће опозиција признати њихов резултат.

Партија која је претходних година појединачно имала највечи број посланика је Демократска партија социјалиста, а следе политицки савез ДФ и Демократе Црне Горе. У Босни и Херцеговини ове године биће одржани редовни локални избори на којима се бирају 74 општинска већа у Федерацији БиХ и 57 скупштина општина у Републици Српској.

Осим 131 нацелника и 10 градоначелника у БиХ, бира се и 3136 одборника, од чега 26 представника националних мањина. По којим правилима ће бити одржани избори још није познато, а према досадашњим правилима ЦИК би почетком маја требало да распише локалне изборе.почетком маја требало да распише локалне изборе.

Избори у БиХ одржавају се сваке две године, а средином прошле године појавили су се захтеви да се изборни циклус обједини и да се једном у четири године излази на биралишта. За тај корак је, како се наводи, потребно изменети Устав БиХ и законе који се односе на изборни систем.

Радна група за измене изборног законодавства још није формирана будући да власт на нивоу БиХ комплетирана у децембру 2019. године, односно, 14 месеци после одржавања општих избора у БиХ, преноси Танјуг.


Коментари1
0b088
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Da li nas to i naučiše gde je Z.Balkan?
Z .B je nametnuta i izmišljena kategorija .Ona krije bar 3 netačnosti.R.Srbija je na centralnom Balkanu. (Makedonija ,Alb ,CG i znatan deo BiH -takođe.) Vojvodina kao deo Srbije uopšte nije ni na kakvom Balkanu zbog čega je ovaj termin opasan i ne podrazumeva se.Taj deo Srbije je severno od dela reka Dunava i Save kao severne granice ,dela centralnog i zapadnog Balkana .Veliki delovi RH i SlO su na z.Balkanu .Te EU države se -ciljno preskaču.Preskočimo i mi takavu politiku.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља