петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 02.01.2020. у 22:00 Јасна Петровић-Стојановић
ИНТЕРВЈУ: Милан Кркобабић, министар без портфеља

Србију не сме да снађе усуд пусте земље

Битка за село је битка да добијемо наклоност и поверење младих жена да остану и заснују породицу на селу, без тога све је празна прича. – Задруге оснивају домаћини Србије, а не ми – држава или академија
(Фото Бета)

Од почетка пројекта „500 задруга у 500 села”, 2017. године додељено је укупно 1,7 милијарди динара бесповратних средстава за 152 задруге. У истом периоду основано је чак 613 задруга. Сличним темпом настављамо и у 2020. години за шта је опредељено нових 580 милиона динара за 50, 60 задруга, каже у разговору за „Политику” Милан Кркобабић, министар без портфеља задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.

Мора вам се признати да сте успели да оживите задругарство у Србији. Недавно сте потписали 58 уговора за доделу бесповратних средстава задругама. Колико је укупно до сада потписаних уговора, колико је то укупно новца и шта су планови за 2020. годину?

То признање Кабинет за регионални развој који предводим дели са Академијским одбором за село Српске академије наука и уметности с академиком Драганом Шкорићем на челу. Борба за спас и препород села Србије нас је удружила и наша одлична сарадња је један од веома ретких примера симбиозе – успешног садејства академије и државе Србије. Најновијим потписивањем уговора за доделу подстицајних бесповратних средстава задругама, крајем новембра 2019. године, 58 задруга из свих крајева Србије и Војводине добило је бесповратних 667,2 милиона динара. Новац се додељује за набавку основних стада, вишегодишњих засада, опрему, механизацију, погоне за прераду... Од почетка пројекта „500 задруга у 500 села” (2017) доделили смо укупно 1,7 милијарди динара бесповратних средстава за 152 задруге, док је у истом периоду основано чак 613 задруга. Сличним темпом настављамо и у 2020. години, у којој је за исте намене опредељено нових 580 милиона динара за 50, 60 задруга.

Који су помаци видљиви у оживљавању села? Где сте највише успели да померите ствари?

Видљив је бољитак у свим селима у којима су обновљене задруге. А село не може без задруге. Задругарство је економски темељ за опстанак села Србије. Пракса је показала да успешна задруга омогућава сељанима и културно-уметнички, забавни и спортски живот. Историјски помак је направљен оживљавањем задругарства, а најтеже је било вратити поверење у удруживање. Настојаћемо да убудуће дамо шансу не само пољопривредним већ и занатским, туристичким, социјалним и другим задругама. Стратешки приоритет нам је хоризонтално и вертикално (гранско) повезивање задруга, специјализована производња, а не сваштарење.

Већ сте премашили број од 500 задруга у 500 села. Како функционишу задруге и где планирате још да их оснујете?

Број зацртан у априлу 2017. године је премашен за више од 20 процената, јер према најновијим подацима за ове две и по године у Србији је основано нових 613 задруга. То је снажан и необорив доказ да смо покренули зарђали точак задругарства, да смо начинили најтежи корак – враћање поверења у удруживање. Задруге добро функционишу, има их више које су, по програму и финансијским резултатима сличне европским. И допустите да исправимо једну заблуду – задруге ничу свуда где људи верују једни другима и где се економски повезују. Задруге оснивају домаћини Србије, а не ми – држава или академија. Ми смо само направили економски амбијент и подстакли њихово оснивање. Очекујем нове задруге свуда, поготову у брдско-планинским и пограничним крајевима, јер је њихов безбедносни и геостратешки значај огроман за нашу државу. Да не доживимо да нас снађе, како често кажем, „усуд пусте земље”!

Где су највећи проблеми? Често наглашавате да села морају да сачувају од заборава. Како?

Проблема је пуно. Чак и да их набројим, ваши читаоци би могли да додају још који. Често истичем да очување села није успутна носталгија већ императив овог времена – популациони, безбедносни и економски. А препород села, по природи ствари, биће дуготрајан процес и важан државни приоритет за више министара и више влада. Јер село пропада деценијама...

Шта предвиђа програм ревитализације села јужне Србије од 2020. до 2022. године – поправљање живота у руралним срединама?

Намера нам је да приближимо услове живота на селу онима у граду. И како рече председник Србије Александар Вучић, не смемо допустити да имамо грађане првог и другог реда. Програмом ревитализације неразвијеног југа Србије решаваћемо не само питања егзистенције већ и инфраструктуре, локалних и атарских путева, бунара, система расвете – много тога недостаје. Радићемо на подизању нивоа свих сегмената друштвеног стандарда: примарне здравствене заштите, посебних видова образовања, културе и спорта. Да свако (веће) село има лекара, апотеку, пошту, продавницу, дом културе и – интернет.

Препород села подразумева озбиљну социјалну и аграрну реформу?

Аграрна и социјална реформа ће бити у средишту садржаја програма Националног тима за препород села Србије, уз велику подршку председника републике и благослова његове светости патријарха српског Иринеја. Већ сам јавност упознао са неколико мојих предлога – од доделе државне земље и празних кућа са окућницама на бесплатно коришћење младима до смањења ПДВ-а у пограничним, неразвијеним и брдско-планинским рејонима и посебно подстицаје за жене које живе и рађају у селима.

Недавно сте се сусрели с представницима Савеза пензионера Србије и Војводине. Колико се представници ПУПС-а у скупштини боре за права пензионера и очекујете ли да ће нова швајцарска формула побољшати положај најстаријих?

Договор са Савезом пензионера Србије, а посебно истичем и Војводине, који окупља 640.000 чланова у 170 покрајинских и градских одбора широм Србије траје годинама, а сада је изнова освежен чврстом решеношћу тог савеза да да пуну подршку ПУПС-у да истраје у упорној тешкој борби за побољшање материјално-социјалног положаја 1,7 милиона пензионера. Тиме је постигнуто дугоочекивано јединство ПУПС-а са пензионерском организацијом Србије. Наравно та борба се води у институцијама система, где је једино ефикасна. Посланици ПУПС-а у Народној скупштини јасно су заступали и интересе Савеза пензионера Србије.

Швајцарска формула је први корак у настојању да сва питања о пензијама буду системски решавана, пре свега начин усклађивања пензија, како би се искључила било каква арбитрарност. У том смислу, она представља искорак и почетак побољшања материјално-економског положаја пензионера. За нас из ПУПС-а је изузетно значајно питање односа просечне плате и просечне пензије.

Шта су приоритети ПУПС-а када је реформа ПИО у питању и шта ћете урадити о питању пољопривредних пензија које су убедљиво најниже?

ПУПС, и посебно ја лично, више година указујемо на неопходну и неодложну реформу ПИО система. Предлажемо да се поред постојећег реформисаног ПИО фонда оснује и техничко-технолошки и информатички фонд солидарности у који би средства уплаћивале фирме са високим органским саставом капитала – са енормним зарадама, а малим бројем запослених. Средства тог фонда била би неопходна допуна постојећем ПИО фонду. Ако желимо да сачувамо село морамо пре свега да сачувамо сељане – пољопривреднике. Пољопривредне пензије јесу мале и управо такве су позив за нову много храбрију социјалну политику. Јер сваки човек има право на пристојан живот.

Коментари10
e4c54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siniša Stojčić
Postoji Beograd i ostala pustoš. Uskoro neće biti ni Beograda
Ivan
Srbija već jeste pusta zemlja a pustošenje će se eksponencijalno ubrzati. U Pirotu, gradu srednje veličine na jugu na 3 sahrane dođe jedno rođenje. Šta da govorimo o selima onda?
miroslav sarcanski
Osnivanje zadruga mora biti koordinirano sa programom mera u poljoprivredi.. ali i u demografiji, najvecem problemu srpskog drustva. Ovako kako se radi, cini se da doticni vise radi na animiranju glasaca za svoju stranku i to novcem poreskih obveznika. Cinjenica je da je stanje u poljoprivredi lose i da se malo koriste potencijali koji postoje. Puno toga mozemo nauciti od Holandije, Danske, ali i od zemalja u nasem regionu. Svajcarska ne ulazi u EU prvenstveno zbog zastite poljoprivrede i sela!
ДР
Овде само фали једно, да задруге не мугу правити управо они који су их затварали, Треба знати да задругарство има традицију већу него Европа, само нам памћење не вреди ништа, а и на овом производном ниво тешко је остварити нешто чега нема. Наши увозници раде на томе да имају роба што више за увоз, а то су ови из врха власти, управо они којима су задруге пуна уста.
Напуштање села
А што си ти Кркобабићу, напустио своје село у Книнској крајини и дошао у Београд, да Србији држиш лекције о очувању села. И колко је вас таквих који сте оставили село и дошли у град ради лакшег живота. А држава без села је држава у изумирању. Село држи државу, а не град, где је све извештачено и где су сва зла и пороци који постоје.
kile
Samo pups-u da vidimo ledja

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља