четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 03.01.2020. у 11:06 Иван Цветковић
„ПОЛИТИКИН” ИЗБОР НАЈБОЉИХ СПОРТИСТА И ЕКИПА

Година Ђоковића и одбојке

Наш најбољи тенисер 2019. постао рекордер по броју тријумфа на турниру у Мелбурну, а у Вимблдону победио у најдужем финалу у његовој историји. – Одбојкашице наставиле да освајају злато, а јачи утисак од њих оставиле су само њихове колеге одбојкаши, такође европски прваци
Финале какво Вимблдон није видео: Новак Ђоковић после историјског меча (Фото EPA-EFE/Nic Bothma)

По избору чланова Спортске рубрике „Политике” (уредник Ратко Павловић, заменик уредника Војислав Недељковић, коментатор Александар Милетић, Иван Цветковић, Мирко Стојаковић, Марјан Ковачевић, Горан Ковачевић и Драган Тодоровић), која је прва у Југославији почела с избором најбољег спортисте, у Србији су 2019. обележили Новак Ђоковић и одбојка.

Наш најбољи тенисер је тријумфовао на турнирима у Мелбурну и Вимблдону, а одбојкашке репрезентације Србије (и мушка и женска) најбоље су на нашем континенту. Ипак, јачи утисак су оставили одбојкаши.

Пред нама је олимпијска 2020. Највеће спортско такмичење на свету, чији ће домаћин после 56 година поново да буде Токио изнедриће без икакве сумње спортске јунаке године. Свако злато сија најсјајније, али оно олимпијско одувек је на највећој цени.

Чинило се да је Новак Ђоковић у својој пребогатој каријери постигао све што може жив човек и да просто нема шта више да постигне, а да то већ некад није остварио. Изузев, разуме се, да удара, што би се рекло, нове „рецке” после сваког наредног тријумфа на неком од највећих тениских турнира.

Тако је почео 2019. Седми пут је био најбољи у Мелбурну. Нико никада није више пута победио тамо, а игра се још од 1905. Пре тога је био шампион 2008, 2011, 2012, 2013, 2015. и 2016. Оставио је, по свему судећи, заувек иза себе Аустралијанца Роја Емерсона, рекордера по броју тријумфа у такозваној аматерској ери и то при њеном крају (1961, 1963, 1964, 1965, 1966. и 1967) и Швајцарца Роџера Федерера, који је пре нашег аса важио за највећег на свету (2004, 2006, 2007, 2010, 2017. и 2018).

У финалу је надвисио и историју и још једног великана савременог тениса. Савладао је Шпанца Рафаела Надала са 6:3, 2:6, 6:3.

Али, оно о чему ће се, како је опште мишљење у свету, памтити во веки векова ипак је Вимблдон. На најстаријем, најчувенијем, највећем, најугледнијем и тих нај може да се ређа, тако рећи, у недоглед, тријумфовао је у финалу, које би епски певач могао да упореди с борбом Марка Краљевића и Мусе Кесеџије, која је трајала летњи дан до подне и у којој их је „пјена попанула”. У тој јуначкој песми је много тога њен творац накитио, али када су се Новак Ђоковић и Роџер Федерер намерили један на другога у главној арени Свеенглеског тениског и крокет клуба сви смо били сведоци како је то кад удари јунак на јунака. Пред нашим очима се одвијао двобој за који је борба гладијатора дечја игра. Вероватно није било гледаоца који од гледања није био на ивици снаге, а Ђоковић и Федерер су се незнано откуда напајали да би прешли границу онога што до тада нико не би поверовао да може да се издржи и да се при томе игра на највишем нивоу.

На нашу радост Новак Ђоковић је надмашио онога, који је највише пута у Вимблдону освојио победнички пехар. Федереру се после тријумфа 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2009. и 2012. вратила снага као Баш-Челику, па је био непобедив и, 2017, а, ето, и 2019. је рушио све пред собом док није наишао на нашег јунака, који је изашао као победник из игре или борбе с противником, самим собом и законима природе у којој су фалила само још три минута, па да траје пуних пет сати!? Откако је гавран поцрнео, а у том лондонском предграђу се игра од 1877, није вођен дужи двобој.

Ђоковићу је то било пето славље на незваничном светском првенству. Пре тога је био победник 2011, 2014, 2015. и 2018. Између њега и Федерера су, са по седам тријумфа, Британац Вилијам Реншоу, који је то остварио још у претпрошлом веку (1881, 1882, 1883, 1884, 1885, 1886. и 1889) и Американац Пит Сампрас (1993, 1994, 1995, 1997, 1998, 1999. и 2000). Да ништа друго није постигао у тенису ово би било довољно да буде занавек запамћен.

Иза Ђоковића су одбојкашица и одбојкаш, представници колективних спортова, али чији је допринос толико велики да је и Европска одбојкашка конфедерација (ЦЕВ) званично признала да од њих није имала боље у 2019.

Тијана Бошковић има само 22 године, а већ је трећи пут узастопно проглашена за најбољу одбојкашицу Европе. Разуме се, у тимским спортовима један вансеријски играч није довољан да се освајају трофеји, али у нашој репрезентацији, с којом нас је поново обрадовала златном медаљом на европском првенству, између њих је и титула светског првака, она је алем-камен.

Одбојкашку годину о каквој се машта употпунио је Урош Ковачевић. И њега је ЦЕВ такође прогласио за најбољег у 2019. У сениорску репрезентацију је ушао са 16 година (сада има 26). Као изразито даровит играч с Александром Атанасијевићем се нашао у екипи, која је 2011. била европски сениорски првак. Ове године су њих двојица поново дошли до истог трофеја, али су сада имали главне улоге.

Ненадано славље, али потпуно заслужено: одбојкаши као прваци Европе на победничком постољу у Паризу (Фото EPA-EFE/Yoan Valat)

Ковачевић је од када је почео да игра био одбојкашки драгуљ, али све до ове године није засијао пуним сјајем. Некако је био на своју руку. Драгоцен, али... Сада је суво злато.

Добру годину су имали и рвачи Мате Немеш, Михаил Каџаја (бронза на Светском првенству), џудиста Немања Мајдов (бронза на Светском првенству), кајакаш Страхиња Стевановић (сребро на Европском првенству), фудбалер Душан Тадић (у идеалном тиму Лиге шампиона), кошаркаш Никола Јокић (најбољи центар НБА лиге), ватерполиста Филип Филиповић (најбољи играч Светске лиге)...

Несагледиво је велики успех да се буде најбољи у Европи, а поготово да се то у исто време оствари и у мушкој и у женској конкуренцији. Нашој одбојци је то 2019. пошло за руком. Без обзира на све невоље, које стоје пред малом земљом каква је Србија, и са свим тешкоћама које јој стоје на путу, она је поновила исти такав подвиг остварен 2011.

Тријумф одбојкашица је, руку на срце, некако и очекиван. Оне су светска велесила и то потврђују из године у годину. Ова генерација је 2016. била олимпијски вицешампион, 2017. европски првак, а 2018. и светски. Тијана Бошковић, Бранкица Михајловић, Маја Огњеновић, Стефана Вељковић, Јелена Благојевић, Бојана Миленковић, Силвија Поповић, Мина Поповић, Бјанка Буша, Ана Бјелица, Маја Алексић, Теодора Пушић, Катарина Лазовић и Слађана Мирковић су без пораза сачувале трон. У групи су биле боље од Финске (3:0), Бугарске (3:1), Француске (3:1), Грчке (3:0) и домаћина Турске (3:1), у осмини финала од Румуније (3:0), у четвртфиналу опет од Бугарске (3:0), у полуфиналу од Италије (3:1) и у финалу од поново од Турске (3:2).

Е, тај окршај за звање најбољег у Европи нам је појео живце, али, нека, због тога је и велика победа још слађа. Пети сет, на крају исцрпљујуће борбе у којој, како је то рекао селектор Зоран Терзић, нису могли да чују једни друге, јер је домаћа публика направила такву халабуку, завршио се 15:13 за Србију.

Ипак, у овом нашем избору одбојкаши су испред својих колегиница. Можда нам изгледа да њихово злата има више карата, јер се није наслућивало. За разлику од одбојкашица, које су пре Европског првенства избориле место на Олимпијским играма у Токију, одбојкашима то није пошло за руком. После тог неоствареног циља промењен је и селектор. Слободан Ковач није имао времена да ишта мења, јер је списак играча за Европско првенство већ био послат и могућности за неко кадровско освежење није било. Испоставило се да и с таквом посадом Србија може да узлети више од било кога на Старом континенту.

Урош Ковачевић, Александар Атанасијевић, Марко Подрашчанин, Срећко Лисинац, Немања Петрић, Марко Ивовић, Никола Јововић, Невен Мајсторовић, Петар Крсмановић, Дражен Лубурић, Александар Околић, Лазар Ћировић, Никола Пековић и Вук Тодоровић су били бољи од Немаца (3:0), Словака (3:0), Шпанаца (3:1), домаћина Белгијанаца (3:0) и Аустријанаца (3:0), у Антверпену још и у осмини финала од Чеха (3:0) и у четвртфиналу од Украјинаца (3:2), па онда у Паризу у полуфиналу од Француза (3:2) и у финалу од Словенаца (3:1).

Умели су против Украјине да нађу излаз када се учинило да су зашли у беспуће, да буду јачи од јаких Француза, да потпуно разоружају Словенце, иако се по јутра не би рекло да ће дан да буде баш леп.

Наша репрезентација је деловала толико моћно да је ЦЕВ прогласио Ковача за тренера над тренерима у 2019. А пред одбојкашима Србије је још тежи испит – битка у Берлину за одлазак у Токио. Ако искористе ту последњу шансу да се домогну олимпијске визе, онда би и 2020. могла да нам донесе велику радост.

Треће место на нашој листи заузеле су кошаркашице, које су 2019. биле треће у Европи. На шампионату нашег континента у Зрењанину су победиле Белорусију (55:53), Русију (77:63) и Белгију (70:66). У Београду су у четвртфиналу савладале Шведску (87:49), у полуфиналу су изгубиле од победника турнира Шпаније (71:66), а у мечу за бронзу су биле боље од Велике Британије (81:55).

Међу кошаркашицама, које су освојиле медаљу једна се издваја као феномен. То је Јелена Брукс (девојачко Миловановић), јер се само три месеца пре тога – породила!? Поред ње заслужне су Ана Дабовић, Соња Петровић, Саша Чађо, Александра Станаћев, Драгана Станковић, Николина Милић, Александра Црвендакић, Дајана Бутулија, Невена Јовановић, Маја Шкорић и Маја Миљковић (селектор Марина Маљковић).

Од наших екипа запажен учинак су имали још ватерполисти (победници Светске лиге, чиме су се квалификовали на Олимпијске игре), кошаркаши 3 х 3 (европски првак), фудбалери Црвене звезде (пласман у Лигу шампиона) и Партизана (пласман у Лигу Европе), одбојкаши Војводине (пласман у Лигу шампиона), хокејаши (пласман у светску Прву дивизију), џудисти Црвене звезде (трећи у Лиги шампиона)...

Најбољих 10 појединачно

1. Новак Ђоковић     73

2. Тијана Бошковић  69

3. Урош Ковачевић   64

4. Никола Јокић        45

5. Немања Мајдов     44

6. Мате Немеш          35

7. Михаил Каџаја      31

8. Душан Тадић         30

9. Страхиња Стевановић     23

10. Филип Филиповић         14

Најбољих 10 екипно

1. Одбојкаши 80

2. Одбојкашице         72

3. Кошаркашице        61

4. Ватерполисти        47

5. Кошаркаши 3х3     45

6. ФК Ц. звезда          39

7. ФК Партизан         32

8. ОК Војводина       26

9. Хокејаши   18

10. ЏК Ц. звезда        8

Досадашњи победници

Појединци

1953. Перица Влашић (веслање)

1954. Долинар, Харангозо (ст. тенис)

1955. Бернард Вукас (фудбал)

1956. Фрањо Михалић (атлетика)

1957. Божидар Комац (ваздухопловство)

1958. Станко Лоргер (атлетика)

1959. Дује Смољановић (куглање)

1960. Радивој Кораћ (кошарка)

1961. Мирослав Церар (гимнастика)

1962. Мирослав Церар (гимнастика)

1963. Мирослав Церар (гимнастика)

1964. Мирослав Церар (гимнастика)

1965. Бранислав Лончар (стрељаштво)

1966. Вера Николић (атлетика)

1967. Иво Данеу (кошарка)

1968. Ђурђа Бједов (пливање)

1969. Драган Џајић (фудбал)

1970. Десанка Перовић (стрељаштво)

1971. Вера Николић (атлетика)

1972. Мате Парлов (бокс)

1973. Маријан Бенеш (бокс)

1974. Мате Парлов (бокс)

1975. Ненад Стекић (атлетика)

1976. Матија Љубек (кану)

1977. Шабан Сеиди (рвање)

1978. Дражен Далипагић (кошарка)

1979. Миодраг Перуновић (бокс)

1980. Слободан Качар (бокс)

1981. Борут Петрич (пливање)

1982. Бојан Крижај (смучање)

1983. Борут Петрич (пливање)

1984. Шабан Трстена (рвање)

1985. Љубиша Симић (бокс)

1986. Рок Петрович (смучање)

1987. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1988. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1989. Матеја Свет (смучање)

1990. Топић (атлетика) и Кукоч (кошарка)

1991. Моника Селеш (тенис)

1992. Моника Селеш (тенис)

1993. без избора

1994. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1995. Александар Ђорђевић (кошарка)

1996. Александра Ивошев (стрељаштво)

1997. Никола Грбић (одбојка)

1998. Дејан Бодирога (кошарка)

1999. Дејан Бодирога (кошарка)

2000. Владимир Грбић (одбојка)

2001. Владимир Вујасиновић (ватерполо)

2002. Дејан Бодирога (кошарка)

2003. Милорад Чавић (пливање)

2004. Јасна Шекарић (стрељаштво)

2005. Данило Икодиновић (ватерполо)

2006. Оливера Јевтић (атлетика)

2007. Новак Ђоковић (тенис)

2008. Милорад Чавић (пливање)

2009. Милорад Чавић (пливање)

2010. Зорана Аруновић (стрељаштво)

2011. Новак Ђоковић (тенис)

2012. Милица Мандић (теквондо)

2013. Емир Бекрић (атлетика)

2014. Новак Ђоковић (тенис)

2015. Новак Ђоковић (тенис)

2016. Давор Штефанек (рвање)

2017. Милица Мандић (теквондо)

2018. Новак Ђоковић (тенис)

2019. Новак Ђоковић (тенис)

Екипе

1964. Ватерполисти

1965. Стрелци

1966. Кошаркаши

1967. Кошаркаши

1968. Ватерполисти

1969. Кошаркаши

1970. Кошаркаши

1971. Кошаркаши

1972. Рукометаши

1973. Кошаркаши

1974. Рукометаши

1975. Кошаркаши

1976. Куглаши

1977. Кошаркаши

1978. Кошаркаши

1979. Алпинисти

1980. Кошаркаши

1981. Кошаркаши

1982. Љубек, Нишовић (кану)

1983. Шурбек, Калинић (ст. тенис)

1984. Љубек, Нишовић (кану)

1985. Цибона (кошарка)

1986. Рукометаши

1987. Ватерполисти

1988. Ватерполисти

1989. Кошаркаши

1990. Кошаркаши

1991. Ц. звезда (фудбал)

1992. Партизан (кошарка)

1993. без избора

1994. без избора

1995. Кошаркаши

1996. Кошаркаши

1997. Кошаркаши

1998. Кошаркаши

1999. Одбојкаши

2000. Одбојкаши

2001. Ватерполисти

2002. Кошаркаши

2003. Ватерполисти

2004. Ватерполисти

2005. Ватерполисти

2006. Ватерполисти

2007. Одбојкашице

2008. Ватерполисти

2009. Ватерполисти

2010. Тенисери

2011. Одбојкашице

2012. Ватерполисти

2013. Рукометашице

2014. Кошаркаши

2015. Ватерполисти

2016. Ватерполисти

2017. Одбојкашице

2018. Одбојкашице

2019. Одбојкаши

Коментари0
dda4c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља