субота, 05.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 03.01.2020. у 19:00 Драган Тодоровић
ИНТЕРВЈУ: СЛОБОДАН КАЧАР

Пре мог меча Тајсон је боксовао у уводним борбама

Олимпијско злато у Москви и титула професионалног првака света у Пезару су два неодвојива догађаја који су обележили моју спортску каријеру. – Парлов и Клеј најбољи у 20. веку. – Дружио сам се са Синатром, Марлијем, Хулијем Иглесијасом, био гост Барбаре Волтерс...
(Фото лична архива)

Међу истинским херојима српског спорта, који су обележили једну лепу епоху је и јунак ове приче: Слободан Качар, без лажне скромности најбољи боксер кога смо икада имали. Ако се на крају узму сви успеси које је један наш боксер остварио на рингу, онда је он далеко без премца. Олимпијски шампион из Москве (1980), светски професионални првак из Пезара (1985), ученик чувеног италијанског тренера Анђела Дандија, једини са ових простора који је објединио све четири светске титуле у боксу (ВБЦ, ВБА, ИБФ и ВБО), остао је непобедив на рингу пуних осам година и четири месеца. У Слободановој биографији наводи се да је у аматерској конкуренцији забележио чак 99 узастопних победа а у професионалној 21, по чему је јединствен у историји бокса. Пуних пет година био је председник Боксерског савеза Србије и Црне Горе. Овај узорни спортиста, диван човек, отац и супруг данас живи у Новом Саду са својом изабраницом Славенком. Њихове кћерке су кренуле неким другим путем. Милена је дипломирала на Колумбија универзитету у Њујорку и данас је један од водећих менаџера у највећој болници у том граду, а Марина је у Новом Саду и бави се научним радом.

На врхунцу своје професионалне каријере Слободан Качар је био најбољи међу најбољима. Пред његове главне мечеве у Америци у Лос Анђелесу, уводне борбе имао је чувени Мајк Тајсон.

– Мајк је тада био на почетку каријере, али видело се да ће бити велики шампион, присећа се Качар.

Који су то моменти који су обележили вашу спортску каријеру?

Свакако Олимпијада у Москви, где сам постао шампион и једини са кошаркашима донео тадашњој Југославији злато. Отишао сам у Москву као тотални аутсајдер, нико није рачунао да могу да освојим медаљу, посебно златну. Али, у финалу сам успео да победим Пољака Павела Скжеча. Сећам се као данас после тог историјског успеха у мом Ветернику чекало ме је више од 15.000 људи. Други догађај на који сам поносан је освојена светска титула у професионалном боксу у Пезару, када сам победио Американца Едија Мустафу Мухамеда. Од првог догађаја прошло је четрдесет година а пре неки дан је било три и по деценије од успеха у Италији.

Тријумф у Москви је кажу многи био само подстрек да наставите и са успешном каријером у профи боксу.

Боравак у Пезару оставио је посебан утисак. Имао сам генијалне мечеве и ту срећу да су тада у Скаволинију играли Кићановић, Сканси и Јерков. Они су били мали богови у том граду. Могли су да заврше све, тако су и мени пуно помогли када сам склапао уговор за меч каријере. Те тренутке дружења са њима никада не могу да заборавим, били смо као једна породица, као браћа. Такође, имао сам сјајног менаџера Сабатинија, који је могао да уговори сваки меч. Када је после освојеног трофеја убрзо умро, једноставно више није имао ко да ме заштити. Бокс је почео да улази у неке мутне воде, а тренер Данди није имао те менаџерске способности. Касније, када сам изгубио титулу од Боба Чила, сазнало се да је био допингован, што му је помогло да ме победи.

Да ли жалите за нечим?

Све трофеје, све медаље и успехе остварио сам у иностранству. Жао ми је што бар један велики професионални меч нисам боксовао у мојој земљи. Као да није постојала добра воља. Мате Парлов је имао ту срећу и задовољство да боксује на „Маракани”.

Ко су боксери који су обележили 20. век?

Пре свих то су Мухамед Али (Касијус Клеј) и Мате Парлов. Били су мајстори свог заната, неприкосновени у рингу. Такви се никада више неће родити. Мате је имао успешнију аматерску каријеру од мене, а ја професионалну. Био ми је велики пријатељ, мучиле су нас увек исте бриге. Људи нису разумели нашу филозофију живота, или нису желели...

Да ли данас пратите бокс?

Све мање и све ређе. Понекад одем на неки меч, али једноставно више нема шта да се види. Српски бокс је у кризи, биће потребно доста времена да подигне главу. Када одем у салу још се више разочарам. Понекад сам себе охрабрујем да ће бити боље.

Многи кажу да нисте у добрим односима са братом Тадијом, олимпијским вицешампионом из Монтреала?

То су зли људи. Наш однос је нормалан, братски. Ми смо индивидуалци били и као деца и као боксери. Али, наравно да разговарамо. Све функционише добро.

Пуних пет година сте били на челу нашег бокса?

Било је то тешко време не само за бокс већ и за наш спорт. Данас се много више улаже. Држава води рачуна о спортистима. Много ружних ствари се догодило, смењен сам са функције без разлога. Врховни суд Србије донео је одлуку да се вратим али ништа није било од тога.

Бокс вам је пуно дао. Шта памтите из тог златног времена када сте освајали највредније трофеје?

Обишао сам свет, стекао многе пријатеље, упознао дивне људе, нове културе. На моје мечеве долазиле су многе познате светске личности, попут Френка Синатре. Са Бобом Марлијем сам у Њујорку играо мали фудбал, био гост код чувене ТВ новинарке Барбаре Волтерс. Дружио сам се у Марбељи са Хулијом Иглесијасом, сјајним певачем, а његов мали син Енрике је често трчао око стола где смо седели. Ипак, мој највећи пријатељ, човек који ме никада није оставио, био је мој покојни кум Ненад Матијашевић.

И данас, без обзира на то што нисте у међународним боксерским форумима имате сјајне односе са Русима?

Руси су заиста прави пријатељи и данас сам редован гост у Москви, Сочију. Председник Хусеинов, који је најважнији човек у руском боксу ми је једном приликом признао да су тренери, када сам био на врхунцу славе, доводили младе руске боксере да гледају моје мечеве.

Ко је по вама наш најбољи тренер свих времена?

Чика Бруно Храстински, знао је да мотивише боксера. Био је бољи од свих осталих. Телевизија је тада доста преносила бокс, а Драган Никитовић, чувени коментатор РТ Београд, много је учинио на популаризацији бокса. Наравно и лист„Политика” која је одувек на својим страницама детаљно и коректно извештавала са свих догађаја.

Коментари1
f006f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

112
Шампион!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља