петак, 03.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 03.01.2020. у 13:40 Александар Бојовић
ШПИЈУНСКЕ АНЕГДОТЕ

Како jе служба венчала Славицу и терористу

Терориста никад није сазнао да му је супруга тајни агент, а велику улогу одиграо је и лажни свештеник. – „Смрдљивац” за усташки штанд на сајму књига у Франкфурту
Срђан Печеничић

У тајним службама широм света раде жене чији је професионални задатак да заведу страног шпијуна, а потом од њега извуку поверљиве и важне информације. Упућени кажу да су службе безбедности у Русији овај метод рада довеле до перфекције и да армија лепих Рускиња врбује стране шпијуне.

Осамдесетих година прошлог века, један српски обавештајац је добио премештај у Русију. Иако му се тада насмешио брк, он је након неколико месеци проведених у Москви, незадовољан, контактирао централу у Београду:

„Нешто није у реду. Није ми пришла ниједна Рускиња!”, пожалио се.

Ово је само једна од многобројних шпијунских анегдота које су за „Политику” открили дугогодишњи српски обавештајци.

Неиспричана прича је и да је српска служба оженила познатог усташког терористу Мира Барешића. У Шведској се Барешић повезао с људима из Хрватског народног отпора и другим хрватским екстремним националистима. Он је у тој земљи планирао да започне и нову организацију под називом Црна Легија како би покренуо побуну против Југославије. Барешић је убио Владимира Роловића, југославенског амбасадора у Шведској 1971. Његови следбеници пратили су његова упутства и касније. Издавао је наредбе чак и из затвора. У том тренутку укључила се служба.

Државна безбедност пронашла је извесну Славицу, слободну жену из околине Вараждина која се бавила шивењем. Након преговора, она је пристала да ради за службу. Задатак јој је био да се уда за Барешића. Уз помоћ службе, Славица је почела да се дописује са Барешићем у затвору. Током преписке њих двоје су се заљубили једно у друго. Након три месеца су се и венчали. Према речима нашег саговорника, терориста никада није сазнао за ову намештаљку. Славица је, осим што је била добра супруга, годинама прецизно извештавала службу шта њен муж планира и какве задатке издаје следбеницима. Велику улогу у свему овоме одиграо је и један католички свештеник коме се усташа исповедао. Он је дао благослов Барешићу и Славици. Битан детаљ је и да тај човек, у ствари, није био прави свештеник већ српски агент.

Служба државне безбедности фалсификовала је и емигрантске новина. Тиме су се највише бавили у периоду од осамдесетих до деведесетих година прошлог века. Наш саговорник, који је био фалсификатор и главни уредник лажних новина, каже да су најчешће преламали лажни усташки „Хрватски тједник”, „Нову Хрватску”, „Хрватску Борбу” и четничке „Велику Србију” и „Нашу реч”. У то време то су биле цењене новине међу емиграцијом и опозиционарима у Београду и Загребу. У западним земљама се та штампа продавала на железничким станицама. Агенти у мантилима би неприметно заменили оригиналне новине – лажњацима. На тај начин, пуштали би интриге, лажне вести и изазивали тоталну конфузију и збуњеност у емиграцији. Непосредно пре убиства Стјепана Ђурековића, службе су фалсификовале „Нову Хрватску” у којој су објавиле и лажни интервју са њим. Ђурековић је био хрватски политички дисидент и бизнисмен кога је 1983. ликвидирала југословенска тајна полиција у Западној Немачкој. Раније је био директор државне бензинске компаније ИНА. У лажном интервјуу Ђурековић је „изјавио” да ће разбити све вође хрватских емиграната, што је изазвало хаос у емиграцији.

Ова објава лажног интервјуа многим службама света и данас служи као пример одличне обавештајне операције.

Занимљив је и случај гаса „смрдљивца” на сајму књига у Франкфурту. Наиме, на једном од највећих сајмова књига на свету, усташка емиграција имала је велики штанд на којем су биле изложене њихове публикације. Српска служба је одлучила да засмрди овај штанд. У београдском Институту за безбедност направљене су ампуле у којима се налазио „смрдљивац” – смеса направљена од џигерице и мачије мокраће. Наш обавештајац одлучио је пре одласка у Франкфурт да испроба „смрдљивца” испред улаза у своју зграду. Бацио је ампулицу на бетонско степениште и згазио је. Али, није ни претпостављао какав ће бити ефекат тог теста. Станари су убрзо помислили да је реч о бојном отрову, а војска се подигла на ноге. Затворен је цео блок. Станари из зграде су евакуисани док смрад није неутралисан. Комбинација џигерице и мачје мокраће показала се као пун погодак, а служба је сутрадан успешно активирала „смрдљивца” и на сајму књига.

Коментари9
e5d0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zokizoki
to je iz knjige Bože Spasića.
Зоран Б. Милановић, "Сланкаменац"
Братимире, атентата на Артуковића је организовао такође СЧП а један од учесника је био син једног пуковника првоборца са Козаре... Они су продрли у Aртуковићеву вилу и дотични часни момак, син часног оца, налетео је на Артуковићеву ћерку коју, зато што је женско, није могао да убије и зато је атентат пропао.
Lana
I, šta je bilo s Barešićem i Slavicom? :) Interesantna priča
Зоран Б. Милановић, "Сланкаменац"
Барво за службу (УДБ-у) која је успела само ситне рибе да елиминише али крупне, као што је је А. Павелић, А. Артуковић, логоркињу из Ст. Градишке, Наду Танић Лубурић итд. нису ни опепелили јер је њих штитила влада САД. И како већина Срба не зна ни зеру историје онога што се у 2.WW догађало и данас се догађа да многи верују да је САД земља за поштовање. А. Павелић је умро живећи прилично дуго и удобно, Артуковић је умро у Загребу, у елитној болници а НТ. Лубурић је умрла у Загребу у свом стану!
Братимир
Павелић је умро од последица рањавања у атентату који је у Аргентини организовала Југословенска Краљевска Војска у Отаџнини, односно припадници четничког покрета пореклом из Црне Горе. Елем, то је била освета пре свега за убиство ЊКВ Александра Карађорђевића у Марсељу, које је организовао Павелић заједно са бугарским фашистима, а то је опет била освета за убиство Стјепана Радића у југословенском парламенту кога је убио Пуниша Рачић (Црногорац), а за које су усташе окривиле Краља.
Trpe
I pored tolikih " uspe" sluzba nije uspela da spreci rasturanje Jugoslavije !
Stevan Vasiljević
Mislim da služba na kraju nije ni želela da spreči raspad Jugoslavije. Pomagali su Miloševiću da preuzme vlast u Jugoslaviji kroz "dešavanja naroda", "jogurt revolucija" isl. Kako nisu uspeli da namentnu vlast u Sloveniji i Hrvatskoj, zadovoljili su se da kontrolišu vlast u Beogradu. Od tada do dan danas služba kontroliše vlast u Beogradu, nekad bolje, a nekad lošije prikriveno.
Братимир
врх државе, а то није тајна служба, одлучио је другачије. Питајте Јовића и Кадијавића шта се догађало. Тајне службе су испоставиле све потребне информације државном врху, а што овај није хтео да употреби војску против словеначких и хрватских сепаратиста је други пар гаћа.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља