понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:37

Љубав у музејима између Загреба и Београда

Узлет сродних душа, емоције без кочница, па „адио аморе” теме су две изложбене поставке пред публиком у српској и хрватској престоници уочи најлуђе ноћи
Аутор: Тања Вујићпетак, 03.01.2020. у 20:25
Музеј пре кину тих веза у загребачком Горњем граду Путу јућа изло жба виртуелног „Светског музеја љубави” у београдском Етнографском музеју (Фото Тања Вујић)

Од нашег специјалног извештача

Загреб - „Овај радио поклонио ми је 1984. године на плажи у Ријеци, један веома фини момак по имену Дарко. Био је то сувенир - сећање на врло лепе и пријатне тренутке које смо провели заједно током мог летовања. Радио сада више не ради, мада би добар мајстор сигурно могао да га поправи, и врати му првобитну функцију. Али, он остаје нем, зато што је постао симбол наше прекинуте везе...” Тако отприлике почиње опис једног старинског радио-апарата, који као експонат анонимне жене из Београда стоји у витрини Музеја прекинутих веза у Загребу, међу још око две стотине најразличитијих симбола краха блиских и најближих веза некадашњих љубавника, иначе сасвим обичних људи.

Јединствен у свету (тек однедавно са још једном сталном поставком у Лос Анђелесу), овај музеј у Горњем граду хрватске престонице, основали су уметнички продуцент Олинка Виштица из Сплита  и Дражен Грубишић, визуелни уметник из Загреба негде 2006. године при крају њихове емотивне везе. Да сачувају од заборава сећање на оно што је било лепо док је  било лепо,

Олинка и Дражен дошли су на идеју да оснују музеј коме би људи из читавог света могли да пошаљу предмете који их везују за љубав које више нема.

Венчаница спакована у теглу из Калифорније. Стилето ципела проститутке која је девојачку љубав срела као муштерију у борделу у Амстердаму. Пампур са флаше шампањца - поклон неверног младожење из Лондона. Тесне фармерке које је дебељушкастој девојци из Сеула поклонио момак кад ју је остављао. Исцепана фотографија мужа са љубавницом из Хелсинкија. Секира за кршење намештаја девојке која је момка напустила са девојком... Музеј прекинутих веза у Загребу светао и невелики, са продавницом духовитих сувенира (међу њима и чоколаде са бадемима, увијене у црни папир са поруком: „Надам се да ће твоја задњица наћи бољу чоколаду...”) надалеко је популаран.

Средином децембра гужва на маленом улазу у музеј била је таква да су на билетарници молили посетиоце - понајвише локалне средњошколце на предбожићној екскурзији, и младолике глобтротере косих очију, да се врате за пола сата, или касније...

И, стварно клинци су се тог сунчаног недељног преподнева уредно враћали да завире у кратке каткад потресне, каткад духовито-циничне приче које описују појединачне примере „љубавног Титаника”. „На крају сам јој поклонио свој мобилни телефон, да ме више не зове”, пише поред прастаре  незграпне „Нокије” коју је „сморени” Загрепчанин предао на чување овом музеју.

Музеј пре кину тих веза у загребачком Горњем граду (Фото Тања Вујић)

Шта је то што подстиче радозналце да завире у туђи „љубавни кош” спакован у елегантну музејску поставку?

„Супротно називу који личи на призивање духова Музеј прекинутих веза пун је живота, чежње и наде. Он исказује поштовање према жилавој људској природи, која је наизглед невероватно и  готово увек спремна да љубави да нову шансу”, истичу Олинка Виштица и Дражен Грубишић у монографији о овом несвакидашњем музеју.

У тој вечној људској потрази за љубављу, Загреб и Београд додирнули су се овог децембра, и у Етнографском музеју српске престонице.

Наиме, путујућа изложба виртуелног „Светског музеја љубави”, чији је идејни творац професор др Томислав Сладојевић Шола из Загреба, представљена је у велелепном здању на Студентском тргу у Београду. Под називом „Чувене светске љубави” професор Сладојевић Шола изабрао је да представи двадесет три приче које су постале легенде, стајало је у веб-позивници за отварање.

Шта су имали заједничко, Ђула и Павле родом из села Мровска и Метлић у Србији, са Миљенком и Добрилом из Далмације, белгијском принцезом Лујзом и хрватским грофом Гезом Матачићем, Бошком Брчкићем и Адмиром Исмић из Сарајева, Стојаном и Ајшом из Врања, или рецимо Бразилком Аном Рибериа де Силва и италијанским револуционаром Ђузепoм Гарибалдијем?

Одговор је чудесно једноставан: велику љубав која помера границе између светова, понекад са срећним, почесто ипак са трагичним крајем. Професор Шола донео је из Загреба у Београд калеидоскоп љубавних прича пред–стављених у Етнографском музеју у Београду до јануара, како рече за „Политику”, као „прилог обрани универзалних вредности, оних које нас све повезују”.

„Живимо у деликатним временима, у лицемерном свету који из разних разлога заборавља неке добре, темељне људске вредности. Мислим да је љубав као вредност живота доиста угрожена у овом неолибералном рају који је све вредности подредио похлепи и огољелом материјализму. Шта је то што ће нас, људску врсту, једног дана разликовати од људи машина по свему налик нама, а супериорним у свим физичким и умним функцијама? Вероватно, једино способност за емоције, врлина да волимо и да се несебично дајемо, изван досега алгоритма вештачке интелигенције. Љубав најбоље одражава природу људског постојања и смисао живљења и зато вреди уместо предмета сакупљати места где се догодила, и сећање на оне које су, као инспирација нама, надживеле своје протагонисте. Најбољи музеји су увек подсетници на све што бисмо на својем путу кроз време могли заборавити и понети и пренети даље. Наизглед ненаучна тема дира у срж наше људске судбине, а како музеји треба да буду о животу - право је да заштите и ту нематеријалну баштину човечанства: љубав као оно најбоље у свима нама”, каже професор Шола.

Виртуелан, а ево, и током неке изложбе и стваран, Светски музеј љубави трајно сведочи да љубав мора да остане могућност за све нас, па макар и у некој обесхрабрујућој, трансхуманистичкој будућности.


Коментари4
02d1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Деда
Велики поздрав свима који кроз културу обнављају покидане везе између Сарајева, Подгорице, Загреба, Београда и др. Свима којима су мир и добри суседски односи важнији од ситне политике.
Деда
Велики поздрав свима који кроз културу обнављају везе између Сарајева, Подгорице, Загреба, Београда и др. Свима којима су мир и добри суседски односи важнији од ситне политике.
Dux
Ljubav se iskazuje i bacanjem cvetova sa nadvožnjaka na autoput bratstvo-jedinstvo.
Владимир Раденковић
Где је био господин Шола у августу 1995. да проповеда љубав?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља