петак, 03.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 03.01.2020. у 21:03

Стихови као сведочанства туге и блискости

Судбина је Бањалучанку Драгану Д. Маричић везала за колица, али дијагноза церебралне парализе није је спречила да живот посвети песмама и компоновању
Музички студио АНИ (Фото приватна архива)

Од нашег сталног дописника

Младен Кременовић Бањалука – Стихови трепере свуд унаоколо. Лепота је скривена у покретима драгих људи око нас. А оно најлепше у њиховим погледима, речима, проблемима, оном прећутаном... Колико је има у пролећу – још више је забашурена у јесени. Зрачи из оног лепог и веселог, као што исијава и с тужне стране. Моје су песме, додуше, углавном тужне, али туга, као и сета, пренете на папир и преточене у стихове – живот надахњују и терају на нови корак, почела је причу за наш лист Бањалучанка Драгана Д. Маричић, која је у свет поезије закорачила 1993. године.

Први стихови које је тих година написала под насловом „Сањаш ли ме” били су довољни да схвати – поезија је оно чиме жели да се бави у животу, уз клавир и гитару.

Живот јој је поставио ступицу. Драгана је везана за инвалидска колица. Са седам месеци живота дијагностификована јој је церебрална парализа. Испоставило се да је ступица, ипак, одскочна даска. Трагајући за изразом, путовала је теснацима властите душе, осветлила њене скривене делове. Спуштајући се низ падине властитих, унутрашњих теснаца, дозревало је оно што је свој израз добијало у потезима пера. Мастило на хартији остављало је траг унутрашњих превирања. Настајали су стихови више као сведочанство тих сукоба, него забележене емоције. У том скривеном и не тако лако докучивом и лежи, каже она, заводљивост списатељства.

„Једноставно ми је један дан дошла инспирација и написала сам ту прву песму ’Сањаш ли ме’. После су се низале, понекад сам знала написати и по две-три дневно. Тако да сам након двадесет и нешто година дошла до четири стотине и нешто више песама”, каже Драгана.

Захваљујући помоћи родитеља и породице успела је да функционише потпуно самостално: „У колицима сам, али то ми не представља проблем. Напротив, имам још већу вољу да идем даље. И идем, иако сам остала без родитеља. Неко ће да помисли како то не би могао. Све се може, треба хтети и желети”, прича Драгана, док показује стотине исписаних листова са стиховима за које су јој, каже, мотивација најчешће драги људи и емоције према блиским особама.

Завршила је угоститељску школу, смер рецепционер. Недавно је отворила музички студио АНИ, назван по њеном псићу. „Радим текст, музику и аранжман. Може да се сними и демо снимак, као и видео-продукција”, каже Драгана, која ће догодине Бањалуку заменити Београдом. За многе од њених песама написана је и музика. Бањалучка група „Вива” њене песме „Сада је касно” и „Веруј ми” представила је на „Београдском пролећу” и на музичком фестивалу у Подгорици. Иза ње је и збирка песама „Мени твоја јесен је”, на коју је веома поносна. Но, промоција досад није одржана јер су јој рекли како није афирмисани песник. У касне сате, каже, нађе времена и за читање, а будући да зна руски језик, доста чита руску књижевност. Не може да издвоји омиљеног аутора јер „сваки од њих има неку своју јаку и снажну поруку”.

Музичар Данијел Вал из Пуле 2005. снима песму „Мени твоја јесен је”, а четири године после долази „Први аплауз” и Ивана Лагуза, која је с песмом „Ти си био грешка” освојила награду публике.

Недавно јој је услишена жеља – њене стихове отпевао је Матко Јелавић на Сплитском фестивалу, ком се обратила, питајући га да ли може да му поклони текст. Хрватски композитор је прихватио, па му је послала песму „Још ме боли име твоје”. „Јако му се допао текст, урађен је и спот”, прича она. Најчешће пише поп баладе, али због наруџбе пристаје и на жанр који јој није омиљен – новокомпоновану музику. Посебно је поносна на две песме које су настале док је била чланица групе „Златни четверац”, заједно с Јеленом Гацин, Тамаром Цветиновић и Мартином Јосић: „Балада ’За дјечји осмијех’ посвећена деци без родитељског старања и ’Не дај се, мала’ настале су из жеље да помогнем девојци којој је био потребан новац за трансплантацију бубрега.”

Коментари2
eccc5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

samo napred
Divna talentovana devojko, Tebi i Ani / kuci i studiju/ puno srece u novom preseljenju u Beogradu.
Dejan Ivkovic
Hvala ti što si tako divno ljudsko biće! Hvala što svetliš i greješ! Poetkinjo Plemkinjo, bela zora nad prazninom sviće kad se stihovima nasmeješ!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља