понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:47
ОБИЧАЈИ КОЈИ НЕСТАЈУ

Кад механџије и музиканти чекају Нову годину

Како је 4. јануар постао датум окупљања оних који су празничних дана служили другима
Аутор: Милан Јанковићсубота, 04.01.2020. у 21:46
Некадашња окупљања (Фото Раде Крстинић)

Мада четврти јануар није убележен у домаће нити у међународне календаре као неки важан датум кад се шта слави или обележава, њега би мирне душе као свој посебан дан могли да патентирају они који ретко кад у току године могу да се посвете себи – угоститељи и музичари. Ништа више није као пре, али данас ће се као годинама уназад неки конобари, шанкери и кувари, и њихова браћа по служби обичном свету – музиканти, окупити за своју душу на неком „скровитом” месту и уз добар залогај и капљицу пожелети једни другима срећну Нову годину.

А није нимало необично. Јасно је да претходних дана због природе посла нису имали времена за дружење. И можда баш зато ваља подсетити на тај весели обичај који се нетрагом изгубио, а успостављен је такорећи случајно, у време када је највећа београдска „берза” естрадних прегалаца столовала у прослављеној кафани која је госте дочекивала у сенци здања „Политике”. Реч је о музичком или музичарском дочеку Нове године.

Уз запослене у Хитној помоћи, Ургентном центру, Националном центру за тровања при ВМА, болницама, дежурним службама комуналних предузећа и полицији и милицији, најпреданији свом послу у „најлуђој ноћи” су музичари са кафеџијама. За њих, музичаре, једноставно питање куда ће за Нову годину има значење „да ли си, и где, пронашао новогодишњу тезгу”. Три дана и исто толико ноћи би пунили душу и празнили новчанике распилављених кафанских гостију, док би се 4. јануара увече окупили негде ван домашаја погледа радозналаца. Причало се да су ти њихови дочеци били прелепи, на изузетном нивоу у сваком смислу, без затицања крупнијих банкнота за гудало, мех хармонике или за грудњак љупке певачице, нити лепљења на чело колегама, већ достојанствено. Једино се зна да су та славља бојили сопственим песмама, певајући не више од једне.

Свеједно како су славили, штета је што се није чвршће запатило. Оно, ко зна, можда и јесте?

Према речима Зорана Бабића, професора практичне наставе услуживања Угоститељско-туристичке школе, ти дочеци су у његово време приређивани у тада најмодернијем престоничком хотелу „Југославија”, у време директоровања Крсте Црнчевића.

Била је то прва прилика да се уз дружење истински опусте они који су се претходних дана и ноћи ломили око веселих гостију – сви, осим особља реченог хотела, јер су се тек тада убијали од посла, што због угледа, што због колега под чијом су „присмотром” били.

Да се овај обичај загубио у нашим модерним временима, потврђује и Драгослав Живковић звани Паја, искусни менаџер угоститељства хотела „Палас”. Присећа се да су се келнери до пре десетак година окупљали сваког четвртог јануара да и сами коначно седну за оне столове око којих су данима и ноћима пре тога бесомучно обигравали служећи госте.

– Наравно, уз келнере славили су своју нову годину и музичари. Овде су нам редовно тог дана долазили уметници АКУД-а „Бранко Крсмановић”, популарног „Крсманца”, „Споменари”, „Свилен конац”... Ту би се дружили и веселили за своју душу, онако у „цивилним” оделима и без инструмената. Али кад расположење понесе, и те како су знали и да запевају и заиграју, а и да у улози конобара послуже једни друге – присећа се Живковић.

Прича Паја како су се ствари промениле. Раније се ишло у хотеле на прославе, а сада је све мање хотела са сопственим, квалитетним ресторанима. У самом центру града, рецимо, на прсте једне руке могу да се поброје, а познато је да се у кафану не иде због добре кафе, већ због добре хране.

– Замирању ових четвртојануарских окупљања допринеле су и разне забране, пре свих та уредба о ограниченом ноћном радном времену. То наравно не значи да су угоститељи и музиканти престали потпуно да се окупљају 4. јануара, али очигледно су морали да потраже нека „забаченија” места – каже Живковић.

И тако, свима који тек данас планирају своју „најлуђу ноћ”, срећно...

Код газде и синова

„Политикини” саговорници сећају се чак и да су се у неким новинама појављивали огласи који су позивали механџије на дочек такозване конобарске Нове године у приватним угоститељским објектима. У једном од таквих позива стајало је: „Драге колеге, сви ви који сте претходних дана напорно радили, дођите да се опустите и да и ви дочекате Нову годину... Цене ниже за 15 одсто... Док се ви забављате, целу ноћ вас послужују газда и синови...” Познато је и да неки од бивших култних ресторана у центру Београда – неки не постоје, а неки нису ни налик ономе што су били – нису морали да се оглашавају јер се знало да је 4. јануар резервисан управо за све оне који нису могли да славе ни 31. децембра, а ни првих јануарских дана...


Коментари2
4ad9c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срба, Велика Британија
Дај Боже да замре и бесмислена прослава Нове године. Чекати и славити 1. јануар има исто толико смисла као и славити 2. фебруар или 3. март.
realno
Svasta!
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља