четвртак, 09.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:38

Стамбени кредити и даље атрактивни због ниских камата

Зајам исплативији од закупа је месечна рата, а углавном је иста или чак мања од трошкова рентирања некретнине
Аутор: Јована Рабреновићпонедељак, 06.01.2020. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

Камате на стамбене кредите и даље су ниске, јер је еурибор, који је меродаван за задуживање у евро валути, и даље негативан и тренутно износи минус 0,38 одсто, па банке могу да се похвале са тридесетак одсто више одобрених ових зајмова у прошлој години. У 2019. години Национална корпорација за осигурање стамбених кредита (НКОСК) осигурала је готово 8.000 стамбених зајмова. Број одобрених зајмова за кров над главом сигурно је и већи, јер их банке сада одобравају и без тог осигурања. Иначе, од оснивања, НКОСК је осигурао 100.259 таквих кредита.

Стамбени кредити одобрени у домаћој валути тек се стидљиво одобравају и према подацима НКОСК-а осигурали су 34 таква зајма, што је на нивоу статистичке грешке.

Да није НКОСК-а не би било ни прецизног податка колико клијената има проблем са враћањем кредита. Према њиховим подацима 813 клијента не отплаћује редовно кредит и њихови зајмови су проглашени доспелим, што значи да је НКОСК наставио да банкама исплаћује месечна задужења. Принудно је продато 477 непокретности.

Кратка анкета по банкама показала је да се грађани, у просеку, задужују на мање износе, јер је просечан износ одобреног стамбеног кредита 40.000–45.000 евра. То значи да је кредитирани износ за 20 одсто мањи, колико износи обавезно учешће.

У Интеза банци кажу да су и у 2019. години остварили знатан раст пласмана стамбених кредита. Током првих 11 месеци 2019. године, банка је реализовала 150 милиона евра стамбених кредита, што представља раст од 36 одсто у поређењу са истим периодом претходне године. Они одобравају стамбене кредите са годишњом каматном стопом почев од 2,47 одсто, односно 2,89 одсто, плус тромесечни еурибор. Ефективна камата је 3,04 одсто, и то без накнаде за одржавање кредита и без обавезне премије животног осигурања. Просечан износ одобреног стамбеног кредита у њиховом случају је 45.000 евра, са минималним учешћем од 20 одсто.

У Ерсте банци кажу да је прошле године настављено велико интересовање клијената за стамбене кредите. Одобрено је око 2.200 стамбених кредита, просечан износ био је око 45.500 евра, за 1.700 евра више него прошле године.

– Каматне стопе и даље су на ниском нивоу, те се променљива ефективна каматна стопа за стамбени кредит у еврима креће од 3,31 одсто. У понуди имамо и динарски стамбени кредит са фиксном каматном стопом, којом су клијенти осигурани од ризика валутне клаузуле или промене вредности белибора. Уз рок отплате од 10 година, ефективна каматна стопа за тај кредит износи 5,75 одсто. Поред тога, иницијални трошкови, који могу износити и по неколико хиљада евра, сведени су на најмању могућу меру. Клијенти немају трошак осигурања код НКОСК-а, не плаћају обраду кредита, нити постоје трошкови одржавања кредита, док је животно осигурање опционо – кажу у овој банци.

У Комерцијалној банци одобрили су око 30 одсто више стамбених кредита у односу на претходну годину. Просечан износ реализованог стамбеног кредита у 2019. је око 40.000 евра, што представља приближан просек износа реализованих стамбених кредита и у 2018.

– Карактеристика банкарског тржишта у Србији већ дужи период је стабилно окружење, стога је реално очекивање да ће се тренд ниских камата наставити и у будућности. Имајући у виду изузетно повољне услове кредитирања и ниске каматне стопе, повећава се број кредитних захтева клијената за одобрење стамбених кредита, који на такав начин настоје да реше стамбено питање. Многи клијенти банке, који су до сада плаћали ренту закупа некретнине у одређеном износу, одлучују се за стамбени кредит, зато што је износ ануитета стамбеног кредита углавном исти, или чак и у мањем износу од трошкова рентирања некретнине – кажу у овој банци.


Коментари6
a87c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Cudno da su ovi ''strucnjaci'' zaboravili glavnicu koja treba da se otplati za, kazimo, 30 godina. Zajmoprimaoc se posle prve rate oseca ''vlasnikom'' mada je 99% vrednosti nekretnine u obliku hipoteke kod zajmodavca. Visina kamata zavisi i od ''zaloge'' koju zajmoprimaoc ponudi banci. Nekretnina kao zaloga daje vecu sigurnost banci nego ''lepe oci'' kod komzutivnih kredita. Ko nema zalogu taj placa najvisu kamatu. Niske kamate povecavaju traznju a time i povecanje cena stanova.
srbijaspace
Kod stambenih kredita je problem što se dugo otplaćuju. Sada je možda kamata niska, ali da li će takva da bude i psole 20-20-30 godina koliko se otplaćuju stambeni krediti. Stalno se upozorava da je kriza tu iza ugla. I sam predsednik Vučić je rekao da je naložio Narodnoj Banci da kupuje zlato kao mera odbrane od potencijalne krize. To unosi nemir kod stanovništva posebno tamo gde su pate prosečne. Za podizanje kredita se mahom odlučuju dobrostojeći koji ne brinu za svoja buduća primanja
milic
Samo da podsetim nas "mlade" koji smo preziveli onu uzasnu partokratiju i diktaturu,pa da upoznam sa kreditnim uzasima tog vremena mlade koji sa tim nisu upoznati.Samo kratko u stilu komedije Ckalje i ostalih.Krenete sa kreditom i ratom recimo 10 000 dinara,a posle 10,ili 15, ili vise godina,opet vamje rata 10 000 dinara.Uzas.Bile neke davno GG firme,pa je preko jedne moj kolega zanatlija krajem 60-tih imao ratu oko 280 din,a oko 80-te opetoko 280 din.I uz groznu muku otplatio kredit.Tiha jeza.
Милош М.
И сада би то било лако извести - али под условом да је штедња грађана у динарима и да они мирно гледају како је инфлација не десеткује него сведе на десети део кроз те ''деценије благостања''. Тако да с једне стране имамо оне због којих банкарски биланси губе - корисници неисплативих кредита - а с друге стране имамо и оне због којих банке добијају - штедише чије се штедње топе. Али онда људи престану да штеде у динарима. И нема више динарских кредита. Рачуница је проста.
Препоручујем 6
Саша Микић
Слажем се са вама и да додам још нешто. Кожу су нам драле: Југобанка, Беобанка, Војвођанска банка, Новосадска банка и још неке друге, а не као сада када ови млади уживају у европском и културном пословању: Рајфајзен банке, банке Интеза, Сосијете женарал, ОТП, Еуробанке и осталим милим нам банкама са цивилизованог Запада.
Препоручујем 16
Milos miokovic
...... u toj "komunističkoj" Svedskoj, kada uzmes stambeni kredit, otplatis 20%, kamata se smanjuje, otplatis 50% jos se smanjuje a posle toga ako ne zelis, nemoras glavnicu ni da vracas, vec kamatu samo placas pa makar doveka...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља