среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 05.01.2020. у 21:21 Бранка Васиљевић

Нови сјај Гардошког брда

На тек обновљеној Земунској тврђави постављена нова расвета, тако да је овај простор са Миленијумском кулом добио нови изглед
Реконструкција је за­вр­ше­на по­ло­ви­ном де­цем­бра и кули је вра­ћен лик ко­ји је има­ла с по­чет­ка два­де­се­тог ве­ка ка­да су је ове­ко­ве­чи­ли та­да­шњи фо­то­гра­фи (Фото Ђ. Чубрило)

Миленијумска кула на Гардошу и тек обновљени остаци Земунске тврђаве обасјани су новим сјајем. Постављена је декоративна расвета и цео крај овог дела Земуна ноћу је добио сасвим други изглед.

Осим куле и тврђаве, осветљен је паркинг испред њих, што утиче и на бољу безбедност посетилаца.

– Тврђаву осветљава десет такозваних фокалних рефлектора који су усмерени на одређене тачке на објекту због чега они добијају посебан изглед. За декоративно осветљавање зидина употребљено је и 30 „тера” рефлектора уграђених у земљу. Унутрашњост тврђаве и паркинга такође се боље види јер је на двадесет стубова постављена лед расвета – објашњава Ђорђе Чубрило, власник галерије која се налази у Миленијумској кули.

Ново осветљење и изглед овог земунског простора већ су утицали да се повећа и број посетилаца.

– Обнова тврђаве је заиста пун погодак. Од како су радови завршени повећан је број туриста и дању, али и ноћу, јер се велики број гостију фотографише под овим светлима. Посебну погодност представља уређење југоисточне куле која је за све оне који не могу да се попењу на терасу куле постала видиковац. Са овог места, када је јасан дан, поглед досеже чак до Вршца. Одавде, иначе, могу да се виде делови Борче, Дунав, Калемегдан, Авала, Нови Београд... – каже Чубрило.

Кула је први пут осветљена 2012. године. Поклопило се да је управо тог дана када је постављена расвета, у „Галерији” Чубрило отворена изложба фотографија ауторке из Лондона под називом „И би светлост”. Седам година касније тек обновљена тврђава добила је нову расвету, а заједно са њом посебно осветљење добила је и Миленијумска кула. Обнова тврђаве завршена је половином децембра и то после више стотина година. Враћен јој је лик који је имала с почетка двадесетог века када су је овековечили тадашњи фотографи и путописци. На основу тога уређени су њен основни габарит и форма.

Пројекат реконструкције и рестаурације тврђаве урађен је још 2016. године. Иницијатор је Александра Дабижић, историчарка уметности, а аутори су архитекте Љиљана Конта и Раде Мрљеш, сви из Завода за заштиту споменика културе града.

Уређење је спроведено у две фазе и то средствима из различитих извора. Прву фазу пројекта финансирало је Министарство правде, а другу Министарство трговине, туризма и телекомуникација. У обнови су помогли и град Београд и општина Земун, а укупно је за овај посао издвојено 34 милиона динара.

Земунска тврђава је споменик културе један од првих утврђених у нашој земљи, и то од 1946. године.

Многи већ годинама мешају остатке земунске тврђаве и Миленијумске куле. Између ова два оријентира на Гардошу огромна је временска дистанца – око три стотине година. Многи кулу називају и Кула Сибињанин Јанка, што такође није тачно јер је Јанко, односно великаш кога својатају и Срби и Румуни и Мађари Јанош Хуњади умро у земунској тврђави много пре изградње Миленијумског споменика.

А простор Гардоша где се налазе тврђава и кула од давних времена био је простор где се живело, радило и место за које се ратовало.

Археолошка истраживања потврдила су да су овде била насеља у доба неолитске, енеолитске и културе гвожђа која се везује за Келте. Смењивале су се кроз векове и миленијуме на овом месту цивилизације, војске… Прошли су Гардошем Римљани, Хуни, Варвари, Авари, Словени… Из тог периода, према једном од предања, потиче име Гардош. Словени су му први наденули име, а касније су му Мађари додали суфикс -ош па је настао Гардош.

Око овог узвишења копља су укрштали Угри, Турци… У време првих продора Турака порасла је важна утврда на Сави и Дунаву. Крајем 14. и почетком 15. века обновљене су тврђаве на јужним границама Угарске, међу којима су Сланкамен, ова у Земуну и Купник. Али, утврђени Земун имао је значајну улогу и у одбрани Угарске од турске најезде. Посебно се издваја славна победа коју је против Турака 1456. године извојевао Јанош Хуњади (Сибињанин Јанко). Године 1521. приликом треће опсаде Београда Османлија предвођених Сулејманом Великим нападнут је и Земун. У овој борби изгинула је посада земунског града предвођена шајкашима. Највероватније да је тада пружен последњи отпор у Земунској тврђави.

Од тог тренутка почело је њено постепено урушавање. Стигло се дотле да је она последњих година, све до 2018, била права руина.

Један од седам миленијумских споменика

Изградња Миленијумске куле завршена је 1896. године на хиљадугодишњицу присуства Мађарске у Панонској низији. Свечано је отворена 20. августа.

Она је једна од седам миленијумских споменика изграђених на различитим странама света, а све у спомен на мађарско присуство на тим просторима.

Два миленијумска споменика налазе се у Мађарској, у градовима Опустасер и Панонхал, два у данашњој Словачкој, у Нитри и Девину, један у Украјини, у близини града Мухатчева, један у Румунији код Барошева и овај у Земуну. У центру Будимпеште подигнуто је централно обележје. Сваки објекат био је различит, тако да је наша кула била најјужније и као споменик јединствена.

Миленијумска кула висока је 36 метара и зидана је од камена пешчара и специјалних шупљих цигала како се не би оптерећивала структура грађевине. У пречнику темеља широка је 18 метара.

Очувани скелети Римљана

Приликом археолошких истраживања миленијумског споменика 2012. и 2013. године, која је радио Завод за заштиту споменика културе, између источне и јужне куле откривени су остаци очуваног римског гроба из другог или трећег века.

– У гробу су нађена два нетакнута скелета, посуде за умрле и неколико различитих артефаката. Они су пописани и однети у Завод – каже Ђорђе Чубрило.

Коментари0
12618
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља