уторак, 25.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:55

Од бара у Паризу до шидских сцена

Изложба „Између стварности и визије: жанр-сликарство Саве Шумановића” до краја марта траје под сводовима Галерије слика „Сава Шумановић” у Шиду
Аутор: Милица Димитријевићнедеља, 05.01.2020. у 19:00
„Бар у Паризу”, 1929.

Један је од најзначајнијих представника југословенског сликарства из периода између два светска рата, изузетан познавалац дела Пусена, Енгра, Сезана, Пикаса, Дерена и других, одлично је владао сликарским занатом и суштински познавао природу како класицистичке, тако и модернистичке концепције слике, па је у жанр-сликарству успоставио најнепосреднији контакт са посматрачем у сведеном линеарном, а колористички богатом стилу. На тим Шумановићевим делима остају присутна и препознатљива ранија сликарска знања, као и слојевитост на концептуалном нивоу, што је битна одлика и других његових циклуса јер је он био изразито интелектуални тип уметника, започиње Милана Квас, управница Спомен-збирке Павла Бељанског, разговор за „Политику”, наглашавајући тако одмах шта је то што чини посебну драж изложбе „Између стварности и визије: жанр-сликарство Саве Шумановића”. Она до краја марта траје под сводовима Галерије слика „Сава Шумановић” у Шиду.

Други битан моменат, осим тога да је реч о једном од наших највећих и најпризнатијих сликара, јесте податак да већина дела није често излагана, нека нису никад, па је изложбени пројекат у којем ауторство деле наша саговорница и Весна Буројевић, директорка поменуте цењене шидске галерије, вредан пажње.

Поставка на којој се налази 26 дела из периода 1939–1941, када и настаје највећи број његових остварења жанр-сликарства (у шидској галерији чува се 48 слика ове тематике), посебна је, заокружена целина у концепту самог изложбеног простора – галерије за коју Весна Буројевић наводи да се, с правом, сматра референтном установом за проучавање личности и дела Саве Шумановића. Посао почет захваљујући доброчинству Персиде Шумановић, његове мајке, настављен је у последњих десетак година тако што је одлучено да се ова институција позабави представљањем сопственог, богатог уметничког фонда и то кроз ангажман угледних историчара уметности. До сада су представљене разнородне целине, почев од „Пута до слике” и „Последње деценије”, преко „Дечјих ликова у сликарству Саве Шумановића” и „Шидијанки” па до „Шидских пејзажа Саве Шумановића” и „Једне француске епизоде”, док је сада акценат стављен на већ поменуте жанр-сцене, као занимљиву секвенцу његовог импозантног и сложеног опуса. Она је први пут као целина аналитички обрађена и вреднована, а може се рећи да је одликују артифицијелност представе и елементи наивизма.

„Композиција са две фигуре”, 1939.

– Шидска дела са сценама свакодневице могу се груписати у сегменте које чине призори сеоских радова, односно пољски радови, са којима стоје у директној вези пејзажи са фигурама, радови у винограду као и послови у шидским домаћинствима, затим призори са шидских улица и сцене купања и доколице са плажа и из Шида – објашњава Милана Квас.

У пратећем каталогу посебна пажња пружена је сликама „Композиција са две фигуре”, „Клање свиња”, „Ашиковање на месечини”, „Купачице на речном кеју”, а ова историчарка уметности осветљава нам додатно последње наведено дело:

– Оно је пример магијског реализма, како на истом платну стоје паралелно мотиви за које се може претпоставити да се могу видети у стварности и то на десној страни слике, док је на левој страни полуакт, моменат неочекиваног, уметничка представа стварности у којој се измишљени елемент појављује као реалан.

На крају, битно је споменути и то да се сиже многих дела из шидског периода из 1939. може назрети на слици „Бар у Паризу”, насталој деценију раније у француској престоници. Она се, као сведена илустрација из журнала, према стилским особинама може схватити као један од примера за полазну основу потоњих жанр-композиција.

– Изложбом из 1939. године на Новом универзитету у Београду Шумановић је показао кључне, хронолошке тачке у концепту сопствене уметничке филозофије, поставком која је била највећа „жива” илустрована монографија његовог шидског опуса. Овом изложбом он је такође показао да шидски период започиње 1929. париским делима, ослонцима будућих идејних решења.


Коментари1
03eb3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

n ercegovac
U Parizu još uvek imamo izložbu El Greka i Tuluz-Lotreka u Gran paleu, uz neverovatnu kolekciju Alana u muzeju Žakmar-Andre, kao i mnoge druge, manje zvučne. El Greko me je odmah dirnuo do suza, a Tuluz-Lotreku je trebala dodatna poseta da nađe put do mog srca. Šumanovića smo videli na mikro-izložbi u Srpskom kulturnom centru, preo puta Bobura. Umirem od želje da vidim tu šidsku izložbu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља