среда, 05.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 07.01.2020. у 21:46 Јелена Чалија

Хор који пева и у цркви и у катедрали

„Београдски мадригалисти” били су први хор који је концертно извео Мокрањчеву „Литургију Светог Јована Златоустог” и вероватно једини који је у Катедрали Светог Петра у Риму певао православну духовну музику
Концерт у крипти Храма Светог Саве (Фото Београдски мадригалисти)

За њих кажу да су синоним за неговање српске духовне музике, а ономе ко чита кратак историјат хора за око западне да су „Београдски мадригалисти” певали и у Ватикану и у Храму Светог Саве, да изводе и Баха и Мокрањца.

У нову годину ушли су певајући у Градској кући у Зрењанину традиционалне божићне песме и компоновану музику европских народа: Енглеза, Немаца, Француза, Италијана, Финаца, Швеђана, Словенаца, Мађара, Русина, Срба, латинску божићну музику, одломке из ораторијума Баха и Хендла.

А за 2020. планирају концерт састављен искључиво од композиција православне духовне музике савремених српских аутора. Желимо да истакнемо да је стваралаштво на пољу православне духовне музике и даље веома присутно у нашој средини, појашњава Марија Вујовић, председница хора „Београдски мадригалисти”.

Овај мешовити хор основао је Милан Бајшански 1951. године с идејом да негује световну и духовну музику старих и савремених композитора и одржи на окупу искусне хорске певаче из расформираног Другог хора Радио Београда, објашњава нам Марија Вујовић како је почела богата историја хора.

– Непосредно по оснивању „Мадригалиста”, у социјалистичкој Југославији, није се благонаклоно гледало на извођење православне духовне музике. Тек су каснији диригенти хора, међу њима нарочито др Димитрије Стефановић, Војислав Илић и Душан Миладиновић, увели у репертоар капитална дела српске духовне музике и као преседан, изведено је први пут концертно, једно од највећих дела српске хорске музике, „Литургија Светог Јована Златоустог”, Стевана Стојановића Мокрањца, с диригентом Душаном Миладиновићем – каже Марија Вујовић за „Политику”.

Много тога стало је у музичку историју хора који је на прагу седме деценије постојања. Иза њих су бројне награде на међународним фестивалима, наступи широм Европе, концерти у највећој београдској православној цркви Храму Светог Саве, као и највећој престоничкој католичкој катедрали посвећеној Узнесењу Блажене Девице Марије. Пажњу привлачи наступ из 1970, када је хор певао у Цркви Светог Петра у Риму пред папом Павлом Шестим. Посебан куриозитет је што су тада певали искључиво православну духовну музику.

– Оно по чему се „Београдски мадригалисти” данас издвајају од осталих аматерских хорова јесте свакако препознатљив звук хора, који је резултат комбинације млађих и зрелих гласова наших певача. Један смо од ретких хорова који на свом веома богатом репертоару има и значајна дела хорске и вокално-инструменталне музике, Вивалдија, Хендла, Моцарта. У хору су певали и данас певају чланови који имају и по четрдесет-педесет година стажа у „Мадригалистима”, што мислимо да не постоји у другим хоровима. Међу певачима има и средњошколаца и доктора наука. У хору влада добра атмосфера, а пробе и концерти нам представљају изузетно задовољство – каже Вујовић.

Наша саговорница додаје да последњих десет година хором диригује маестро Александар Брујић, професор београдског факултета музичке уметности, с којим хор остварује између шест и десет наступа годишње, што је за данашње време приличан успех.

Носиоци Ордена Светог Саве

Патријарх српски Павле 1991. одликовао је хор Орденом Светог Саве другог степена уз образложење да су „Мадригалисти” неговали црквену музику у време „кад то није било лако и на нивоу који је био највиши што је могуће достигнути”.

– У данашње време свакако да извођење духовне музике више није изазов. Култура, поготово аматеризам, у Србији преживљавају вероватно своје најтеже дане. Почевши од недостатка простора у којима се одржавају пробе, преко новчаних средстава неопходних за нормалан рад хорова, па све до изнајмљивања концертних сала. Све се, углавном, своди на невероватни ентузијазам и љубав према музици нас, музичких посленика – истиче Вујовић.

Коментари0
2ba7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља