субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.01.2020. у 19:01

Више ме не занимају ни каријера, ни новац

Живим да бих радила и радим да бих живела, једноставно, желим да будем корисна, да се не одвојим од своје уметничке породице, каже неуморна Мира Бањац
Мира Бањац (Принтскрин Јутјуб)

Било је врло провокативно радити поново са Душаном Ковачевићем, али и са Миланом Ланетом Гутовићем. У филму „Није лоше бити човек” Лане и ја смо мајка и син, прича за „Политику” велика дама српског глумишта, неуморна Мира Бањац која је иза себе оставила још једну „богату” уметничку годину иако је закорачила у десету деценију живота.

Раноранилац у кући, војник на послу: Мира Бањац и дан-данас све обавезе завршава на време. Тако је донедавно истрајавала на новом филму Душана Ковачевића са радним насловом „Није лоше бити човек”. О томе какву авантуру живи кроз глуму, односно сарадњу са Ковачевићем која траје деценијама, Мира Бањац каже:

– Поред тога што је Ковачевић мој веома добар пријатељ, то је велики писац са којим сам се професионално срела неколико пута. Последњи пут радили смо филм „Балкански шпијун” где је он био и иза камере. Био је то велики доживљај, јер је писац имао цео свој текст, али и филм у глави. Гледала сам истоимену представу која ми се јако допала, посебно Бранка Петрић. Никада нисам ни помишљала да ћу играти у том филму. Вероватно су хтели да будем негде ближе Бати Стојковићу и Бори Тодоровићу.

Посао је за Миру Бањаца својеврсна терапија. Једнако је узбудљив и у позоришту, на филму, односно телевизији. О томе колико је комплексно трајати на самом врху сценске уметности, да ли и даље има мале, тихе страхове, наша саговорница прича:

Страхова више немам. Позориште је круг који је затворен када сам се пензионисала. У њему сам добила све, на крају крајева, цела моја позоришна каријера се ту негде и завршила. Хтела сам једно место у свом позоришту, Атељеу 212 да уступим неком млађем колеги и то је добро. Друго, позориште тражи човека од јутра до мрака. Преселила сам се у мирнију луку, у Нови Сад, и када се припрема нова представа морала бих интензивно да будем по месец и по дана у Београду, или да свакодневно путујем, а где су уз то вечерње представе... Схватила сам да то не могу.

Мира Бањаца траје и издржава све налете и „ветрове”. Вредно се током седам деценија каријере борила за своје парче среће, а из позоришта, каже, изашла је без иједне ране.

– У Атељеу 212 сам провеле дивне тренутке јер смо живели као једна породица коју је неговала Мира Траиловић. Живели смо апсолутно као фамилија у правом смислу речи тако да за нас нису постојала изненађења ни на сцени ни приватно. До краја смо били породица, иако су се у овом позоришту стварале све сама глумачке звезде. Сви смо имали своје место, нико се није отимао за улогу, она нас је увек нашла, и сви смо уживали једни у другима.

Родни Срем дао је Мири Бањац карактер. Оптимизам и вера у људе је никада нису напуштали, а до данас је задржала и ту особену црту борбености и трајања. Суграђани је доживљавају као жену која плени оптимизмом и добрим расположењем.

– Живим да бих радила и радим да бих живела. Више ме не занимају ни каријера, ни новац, једноставно желим да будем корисна. Да се не одвојим од своје уметничке породице, у њој сам на свој начин веома срећна, здрава и задовољна и све док радим знам да сам жива. То је моја једина формула: рад и рад и само рад – поручује уметница.

Глумац је као квасац, или нарасте или остане погача. Мира Бањац се свакој својој јунакињи, махом женама из народа, и Каролини Хорват, и Цани, али и Ради, Марији, Спасенији Пашановић, Милеви, Даници Чворовић, Иконији, Бранислави Кукић, давала несебично.

Глумачка професија уједно спада и у ризична и неизвесна занимања. Колико се позориште приближило естради, питали смо Миру Бањац?

– Мислим да још није, али бојим се да тај спој позориште–естрада може бити негде на ивици. Сматрам да још позориште држи своје уметничко достојанство и да то апсолутно не може да се упореди.

Глумачки посао је и велика авантура. Веома су ретке комплексне драмске приче и улоге за жене, посебно у средњим годинама. Наша саговорница је ипак одолела пролазности. Ево и како:

– Врло стоички. Била сам спремна на то. Мислим да у животу морате бити спремни, као и за овај крај, будући да сам лично већ при крају, као што каже Исидора Секулић: „Треба бити спреман.” Треба себе чистити, помирити се с годинама, схватити где сте, у којем добу, да не будете испод достојанства тог доба и дати годинама оно најбоље што можете. Мислим да тих проблема никада нисам имала.

Мира Бањац се дружи и с колегама млађе генерације, заједно са њима путујете, снима, весели се њиховим новим улогама.

Сазревају сјајне генерације наших глумаца, то су врло васпитана деца, радознала, сарађујемо фантастично, не либе се да питају за савете, да потрче да вам донесу што вам треба. Али много се троше, раде на три-четири телевизије и у позоришту, расипају снагу. Треба се чувати, мислим да они не трче за каријером, они су једноставно деца овог ритма, времена. Не може да се заостаје. Жао ми је, немају времена вероватно ни да се друже као што смо се ми дружили. Не верујем ни да имају времена за љубав, али су то добра и даровита деца – каже Мира Бањац.

 

Коментари3
428c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomasevna
Zadivljujuce je koliko je Mira Banjac ne samo velika glumica nego pleni i njeno savrseno izrazavanje,nalazi sa lakocom prave reci da izrazi sve i kaze prave stvari.To je mogla jos samo Mira Stupica.
Davor Spisic
Maestralna! Velika dama i gigantska glumica, a nadasve covek
Kentaur
Vjerovatno najveći živi glumac na svijetu, ako ne i svih vremena.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља