субота, 29.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:22
ИНТЕРВЈУ: ИЛИЈА РАДУЛОВИЋ, адвокат

Власт је опсена народа

Страх за фотељу и за егзистенцију је до те мере развијен да он суспендује у човеку оно што га чини човеком, а то је етички систем
Аутор: Александра Петровићсреда, 08.01.2020. у 21:21
(Фото Милан Тимотић)

Сваки адвокат добио је бар један случај, а ко спасе једног човека, спасао је цело човечанство. Тако о адвокатури говори Илија Радуловић, некадашњи судија, а сада скоро пет деценија адвокат. У својој 83. години свакога дана ради, а време за интервју успели смо да пронађемо после одлагања завршних речи за прање новца, а пре него што ће отићи да брани окривљене за црну магију.

Како бисте објаснили нашим читаоцима шта је то што ради адвокат када се бори за права свог клијента, макар он био и најгори злочинац?

Адвокатура је сложена као и сам живот. Она се бори за живот, спасава живот, усмерава га и помаже у остварењу правних интереса. Она ангажује такмичарски део личности, захтева широко знање и упорност, а као круну носи светлосну енергију и љубав према људима. За мене је разлог постојања љубав, према породици, пријатељима, комшијама и према послу и мојим брањеницима. Ја сам панично, до неподношљивости, заљубљен у адвокатску делатност.

Да ли сте некада покушали да докажете да је ваш брањеник невин иако знате да је крив?

Да. Како да не. То је нормално.

А да ли је то етички и морално?

Јесте морално и јесте етички, имајући у виду да оптужницу заступа јавни тужилац као представник државе, а држава је невиђени апарат силе. Држава има полицију, војску, царине, тужилаштво, суд. Има све. Држава је у принципу један тешки тиранин. И онда се поставља питање да ли један оптуженик пред државом има право да се утврде све околности под којима је он згрешио. Можда су те околности веома битне да се правилно одмери казна.

Припремате књигу под насловом „Сваки оптуженик је леп”. Може ли се говорити о лепоти у криминалу?

Господ Бог каже у Новом завету: „Ја сам створио човека према својој слици и лику. Према томе, човек се рађа слободан у избору да ли ће се определити за добро или за зло. Склони смо да злочин посматрамо само као последицу, а да не видимо његове узроке.”

Када неко отме дете, као што је случај Малчанског берберина, како можемо у њему да видимо лепоту?

Неспорно је да је то наказа од човека, када погледамо шта је урадио. Али ми ништа не знамо о узроку – да ли су му отац и мајка били алкохоличари, да ли су га тукли, да ли је имао шта да једе, под којим условима је растао. И ту је улога адвоката – да се истина сагледа у целини.

С друге стране, ви сте заговорник смртне казне.

Основно начело римског права је да казна не сме бити мања од кривице, али немогуће је вратити смртну казну. Треба се држати јеванђеоске истине која каже: „Мрзи грех, али милуј грешника.” Адвокат не брани злочин него човека. Злочинац је рођен без греха, исто као и они који никада неће учинити кривично дело.

Може ли добар човек да постане убица?

Како да не. То је ситуационо, афективно реаговање по принципу кратког споја, као када искочи осигурач. Неко вам је стао на афекат. Најстрашније је кад неко стане на родитељски афекат. Родитељи нису много успели да одмакну од животиња када им је угрожено дете. Имају такву снагу и жестину у одбрани свог рода. Према томе, сваки човек може да убије. И у томе је лепота адвокатског позива.

А да ли имамо добре судије?

Не. Свет је остао без људи. Не можемо ми више имати добре судије кад ми више немамо људе него имамо привиђења. То нису судије него су обични референти за извршење кривичних санкција. Страх за фотељу и за егзистенцију је до те мере развијен да он суспендује у човеку оно што га чини човеком, а то је етички систем.

Како гледате на предложене промене Устава које се односе на правосуђе?

Тај предлог је лажан. Његов циљ је завођење, као кад неко заводи једну младу неискусну лепу девојку, тако и власт хоће да опсени, да очаролише народ, да му да неки политички лилихип да се забавља. Највеће безакоње није у томе што немамо квалитетне норме него у томе што се закони не примењују. Основно обележје закона је да делује према свима, на исти начин у истој ситуацији, а ми то данас немамо.

Шта је решење?

Прво морају да се направе бољи медији, електронски и штампани, где би био заиста потпуно елеминисан утицај извршне власти. Ни правосуђе ни медији нису слободни. И једни и други су притвореници извршне власти.

Да ли слобода медија има везе с независношћу судства?

Има. И те како. Објаснићу на примеру. Домаћин и домаћица у мирној лепој ноћи угледају лопова како прескаче ограду да би нешто почео да краде. Домаћин каже: „Жено, упали светло!” А шта су медији? Они су светлост. Не може криминал да се обавља у светлости него у мраку. Пројектован је апсолутни медијски мрак да би се радило шта год ко хоће. Начело законитости је потпуно избачено и замењено начелом произвољности. И опет долазимо до јединог могућег решења – да се примењује закон. Кратко и јасно.

Америка наметнула укидање смртне казне, а сама је извршава

Ми смо укинули смртну казну јер је то Америка наметнула и сада је немогуће да је вратимо. Међутим, САД су је задржале. Од 50 држава у 38 имају смртну казну. Не кажем да би та казна много променила, исто као и доживотни затвор, јер су криминогени фактори многобројни и сложени. Можда би те казне утицале највише на око пет одсто потенцијалних извршилаца најтежих злочина.


Коментари1
ab2ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Todorov
Pozdrav divnom čoveku i advokatu. Branio me je jednom prilikom posle 2000. od "demokratske države" Vojislava Koštunice i odbranio. Međutim, država je posle ipak uspela da me liši osnovnog prava - prava na rad. I zbog toga pozdravljam njegove reči: "Država je u principu jedan teški tiranin".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља