четвртак, 27.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Како ће се Грчка снаћи у новој геополитичкој игри

Атина је, осим снажних веза са САД, које на њеној територији имају и једну поморску базу, покушавала да продуби односе и с Ираном
Аутор: Јасмина Павловић Стаменићчетвртак, 09.01.2020. у 21:00
Носач авиона „Теодор Рузвелт” у поморској бази у Суди, на Криту ((Фото: Википедија)

Од нашег дописника
Атина – Сусрет грчког премијера Киријакоса Мицотакиса и америчког председника Доналда Трампа у Вашингтону, који је требало да да прецизније одговоре и јаснију слику о реалним намерама САД у овом региону, тешко да је задовољио очекивања Атине.

Првенствено због чињенице да се сусрет одиграо у тренутку озбиљне кризе са непредвидивим последицама у односима Вашингтона и Техерана, па су тако и сва питања новинара присутних у Белој кући, сем два која су се односила на Грчку, била усмерена на последње догађаје на Блиском истоку. Разговор двојице лидера није могао да буде ни једноставан ни лак, али је премијер Мицотакис истрајао у намери да председнику Трампу изложи опасност од даље дестабилизације у региону источног Медитерана због свакодневних турских провокација и покушаја турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да у савезу са Либијом прекраја морске границе. Мицотакис је јасно ставио до знања да Грчка неће дозволити никакво нарушавање својих суверених права и да у томе очекује подршку Вашингтона.

Овдашњи медији преносе да премијер Мицотакис ипак није дочекао јасну осуду од председника Трампа, који је избегао да коментарише грчко-турске проблеме. Иако је показао разумевање за незавидну позицију Атине, Трамп се уздржао од пуне подршке Грчкој према Турској, усредсредивши се на причу о „дивним односима Атине и Вашингтона у последњих десет година”, хваливши, такође, „економске резултате који представљају велики успех”.

Недавни догађаји у региону источног Средоземља и ескалација у односима САД и Ирана и те како се одржавају на Грчку јер је дубље увлаче у енергетску и геополитичку игру. Наиме, Грчка на својој територији има америчке војне базе и, с обзиром на то да САД већ појачавају своје присуство у источном Медитерану, реално је очекивати да ће база Суда на Криту, где је већ лоцирано шест америчких авиона специјалне намене и где су додатно појачане мере безбедности, имати значајну улогу и да ће одатле бити пребациван део допунских америчких војних снага.

Истовремено, Грчка има добре односе с Израелом и с Ираном. Како наводи добро обавештен извор из грчке владе, Атина и Техеран су неговали „функционалне односе” које су, када им је прилика дозвољавала, покушавали да поправе, уважавајући околности које су их отежавале и бивале ван оквира националних могућности. Конкретно, трговински ембарго је отежавао размену, а када је реч о нуклеарном арсеналу Ирана, Атина је поштовала европску линију. Коначно, Алексис Ципрас је био први западни лидер који је посетио Техеран после скидања ембарга. Било је то 24 године после последње посете Ирану Константиноса Мицотакиса.

Званични Вашингтон после сусрета саопштава да Вашингтон разуме позицију Атине, да Грчку види као стожер стабилности у региону и да је забринут због турско-либијског споразума о ексклузивним економским зонама. Међутим, за САД су најважнији покушаји премијера Мицотакиса да се спор решава дипломатским путем, у чему ће, каже се, имати подршку Вашингтона.

У октобру је са САД потписан нови споразум о сарадњи и у узајамној одбрани који предвиђа да Вашингтон користи део инфраструктуре у грчкој луци Александруполису, која ће се, истовремено, користити и за транспорт природног гаса. Тиме се повећава значај Грчке као фактора стабилности на балканској и источноевропској енергетској карти, посебно у светлу америчких планова у ширем региону источног Средоземља, а после усвајања закона који се односи на партнерство у области енергетске безбедности у источном делу Медитерана.

Током разговора у Вашингтону на дневном реду је требало да буде и јачање грчке војне индустрије кроз сарадњу са САД у сфери модернизације бомбардера Ф-16, али и могућност заједничке производње Ф-35, међутим, према писању грчких медија, председник Трамп се у званичном саопштењу није изјаснио с овим питањем у вези.


Коментари5
a27f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pol
USA ako mora da bira uvek ce pre izabrati Tursku. Turska i Rusija se prilicno dobro slazu. Dok Grcka ima neprijateljski i konfrontirajuci stav prema Rusiji. Stavljaju sebe u prilicno inferiornu poziciju ako dodje stani pani sa Turskom.
vox ex populi
Grčka bez podrške NATO-a je lak plijen za Tursku.
Zoran
Putin može Grcima biti veča garancija sigurnosti u eventualnom konfliktu sa Turskom nego NATO
Препоручујем 12
Zorba
A sa podrskom je sasvim drugacija prica.
Препоручујем 9
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља