среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 09.01.2020. у 20:30 Марија Бракочевић

Право на достојанствен рад се мало поштује

Око 350.000 људи у Србији ради за 27.000 динара, још толико има плату између 31.000 и 32.000 динара, на месечни лични доходак око 200.000 људи чека између три и шест месеци, a 80.000 радника уопште не прима плату
(Фото Д. Јевремовић)

Србија је земља са малтене најнижом минималном зарадом у Европи, држава у којој се права из области рада, како изгледа, не поштују онако како би требало. Радници најчешће пријављује дискриминацију управо у области рада и запошљавања, жалећи се на недостојанствен рад који, између осталог, подразумева и ниску месечну зараду. Како истиче Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС), само је Албанија иза нас са најмањом минималном зарадом, а око 350.000 људи у Србији ради за 27.000 динара, док још толико има плату између 31.000 и 32.000 динара. На месечни лични доходак око 200.000 људи чека између три и шест месеци, а оно што је посебно лоше, додаје Савићева, јесте да око 80.000 људи иде на посао и притом не прима никакву плату.

– Србија је данас у ситуацији да половина њених запослених прима мање од 42.000 динара. Сви ови подаци збир су званичних статистичких и података које наша асоцијација прикупља на терену, будући да широм целе Србије имамо наше синдикалне мреже. Познато је да велики број предузећа у Србији исплаћује зараде ниже од минималне. Такве плате су махом унапред уговорене, јер када су страни инвеститори долазили у Србију, у уговорима су им биле наведене баш такве висине плата за раднике. То је оно најпоразније, јер тиме држава у ствари учествује у стварању привида јефтине радне снаге код нас – истиче Савићева и додаје да се пример „бедних” зарада у Србији највише огледа у индустрији текстила и обуће. – Наше приватизоване текстилне компаније заправо раде за иностране партнере. Имамо тако примере да се у Србији праве мараме светски признате марке које коштају више од месечне зараде радника који их кроји – подсећа председница АСНС-а, додајући да радничка права у Србији нису на задовољавајућем нивоу и зато што је на снази, пре свега, рестриктиван и лош Закон о раду. Ипак, и када би се, додаје она, такав какав је, закон иоле примењивао и поштовао, положај запослених био би знатно бољи.

Статус појединца и радника код нас није на завидном нивоу, јер постоји велики број грађана који не остварују своја права. Они се синдикатима жале на кршење радничких права из области Закона о раду, губитак посла, мобинг... Да социоекономска права спадају у ред људских права која се највише крше потврдила је недавно и Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, поводом обележавања Међународног дана људских права.

– Дискриминација се најчешће пријављује у области рада и запошљавања. Зато смо Народној скупштини недавно поднели посебан извештај о дискриминацији у области рада, пoвoдoм дeсeт гoдинa примeнe Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje. Подаци из овог извештаја нису једини показатељ распрострањености дискриминације у друштву, али ипак указују на то како запослени, незапослени и послодавци схватају дискриминацију на тржишту рада у Србији – истиче Јанковићева.

Извешатај показује да посебан проблем представља дискриминација жена, зaтим дискриминација на основу чланства у синдикалним, политичким и другим организацијама, дискриминација особа са инвалидитетом, млађих и старијих радника, Рома и Ромкиња, особа на основу здравственог стања... Пoднeт је да би сe нaрoдним посланицама указалo на позитивне помаке, уочене недостатке, као и проблеме и изазове у погледу остваривања равноправности и заштите од дискриминације на тржишту рада.

Коментари22
96049
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

evroskeptik
Da se ne lažemo retko ko prima zaista minimalac koji sada iznosi 255 evra , jer većina onih koji navodno primaju minimalac u realnosti primaju mnogo više, ali prijavljuju minimalac zbog utaje poreza. Tako frizer zaradjuje oko 70000 dinara, a prijavljuje 30000, pa umesto 45000 dinara za doprinose, plaća 12000. Umesto 65% plaća 17%, a posle se čudi sto mu je penzija 15000 dinara i psuje državu
Дар ока Бора
Значи, 700.000 запослених има нето плату испод 30 хиљада динара илити 255 евра. Има укупно 2 милона и 180 хиљада запослених, а свеукупни просек нето плате јесте 55.000 финара, док је медијала нето плате 42.000 динара. Сада сами рачунајте и доћи ћете до поражавајућих података о тзв. јефтиној радној снази у Србији, а заправо о краткорочно великим профитима за "инвеститоре", којима није битно шта ће овде бити за две, три, пет или 10 година јер ће они свој профит изнети из Србије и отићи даље.
Давид Милић
Свака част политици за овај текст јер режим бесомучно фингира реалност преко свих медија које држи
Dragan P
Za sadašnje stanje najkrivlje su vlasti iz perioda 2001-2012 godina kada je izvršena pljačkaška privatizacija i kada je mnogo dobrih firmi uništeno i stotine hiljada radnika ostalo bez posla. Zato i imamo situaciju da ti radnici sad moraju da prihvate da rade kod stranih investitora za minimalac poslove "motanja kablova" ili proizvodnje tekstila, kada su im bivše firme u kojima su radili mnogo bolje plaćene poslove uništene pljačkaškom privatizacijom.
Punisa
A sta je sa nama specijalizantima u zdravstvu,to smo mi mladi koji vas pregledaju na kcs ,na vma i po nekim bolnicama. Mi svi radimo 8h dnevno po 4-5 godina potpuno besplatno-to nigde na svetu nema cak ni u Cg i Alb. svi mi fakultetima placamo specijalizacije u proseku 150 000 din godina sem na stomatoloskom fakultetu gde je 600 000 din godina. Proverite sve pise na sajtovima.
Maca
Pa ovo je zemlja emigracije. Zivi se od doznaka iz sveta. Sistem takvom praksom, koju navodite, favorizuje one koji imaju novac da zive ovde da mogu da "pocnu da rade". Ostali, koji nemaju, uopste ni ne misle kao Vi jer nemogu tako da prezive. Oni odmah idu u inostranstvo i umesto da zive i rade kao Vi od svog novca, oni salju doznake kuci, vec od prve godine, cim pregrme "preseljenje".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља