субота, 05.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 09.01.2020. у 15:42 Мирољуб Дугалић

Милан је све радио за медаљу

Краљевчанин Милан Матијевић у струци је доктор наука, у привреди је био директор, у политици председник, аутор је више занимљивих књига и велики је поборник атлетике које се не одриче ни у 86. години
Милан Матијевић (Фото лична архива)

Краљево – Сваког дана, било кишног или сунчаног, Милан Матијевић, осамдесетшестогодишњи Краљевчанин, на више локација у природи надомак града трчи, како то атлетичари кажу, ради загревања, убрзања па истрчавања. И све укупно буде дневног трчања и до десетак километара, а у 86. години.

– Ових дана се спремам за првенство Балкана, које ће се у марту наредне године одржати у Београду. Ја учествујем у трци на 200 метара и скоку удаљ, наравно у својој старосној категорији, а то је од 85 до 89 година – објашњава нам Матијевић.

На наше питање има ли конкуренцију, он каже да ће имати, и то баш јаку јер долазе екипе из више балканских држава. И додаје да је прошле године у Букурешту на балканском првенству освојио две златне медаље.

– Био сам и тамо први, али у категорији од 80 до 85 година старости и освојио поменута признања иако сам учествовао после два прележана инфаркта, али се атлетике не одричем. Навикао сам на ту активност, не могу без трчања, знате крв циркулише и тако одржавам виталност и умну и физичку – каже Матијевић.

Трчи он деценијама и кад би се све сабрало, претрчао је километре и километре, сигурно би то била стаза, примера ради, дужине круга око Земље. Не зна Матијевић број освојених медаља јер неке су у витринама неке у сандуцима, лакше би било да се измере, па то искаже у килограмима.

Подсећамо се и оних првих из његовог студентског периода и оне које је освојио у Истанбулу, у 76. години, а само после две недеље од озбиљне операције колена и упркос саветима лекара да то не чини. Истрчао је тамо са завојима на коленима маратон и освојио медаљу.

Иначе, у атлетику је ушао давне 1947. године, као дванаестогодишњи дечак, тужан и уплакан пошто је од тадашњег тренера подмлатка Фудбалског клуба Слога најурен као један од криваца за изгубљену утакмицу. И почео је да трчи спринт на сто и две стотине метара у краљевачком Металцу, затим уз рад и школовање, у загребачком Динаму, у скопском Работничком.

Кад је у Скопљу завршио факултет вратио се у Краљево у свој матични клуб, где је од 1963. године био активан такмичар, председник клуба, тренер... Подигао је у то време прилично посрнули клуб, предводио градњу атлетског стадиона у Краљеву, „произвео” више млађих, касније познатих атлетичара, био биран за председника атлетских савеза Србије и Југославије...

Није због спорта запостављао напредовање у струци, што би се рекло, све што је Милан Матијевић радио, радио је за медаљу. Кад је завршио Економски факултет, магистрирао и докторирао на државном Универзитету у Скопљу.

И шта би Милан после био ако не први, на челу тада успешних предузећа, у два мандата директор Робне куће „Београд” у Краљеву, па директор Дрвног комбината „Јасен”, па истакнути стручњак у регионалној привредној комори у Краљеву. Био је, наравно, и политички ангажован, па је почетком осамдесетих прошлог века био председник градске владе, па потпредседник краљевачке општине...

У пензију, са 42 године радног стажа, отишао је 2000. године, а и данас је председник Друштва економиста Краљева, Друштва за неговање ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула” у Краљеву, активан је у овдашњем завичајном друштву.

Др Милан Матијевић је стигао да напише и више занимљивих књига, хроничар је Краљева јер је писао о занатима, колонијама, железници, спорту и најтраженију и најчитанију књигу о краљевачким кафанама, иако је у њима понајмање боравио, као велики противник алкохола и цигарета.

– Шта ти пишеш о кафанама, кад си био – среће ме и пита мој пријатељ, нажалост данас почивши Миле звани Глиста. Ја му узвратим:

– Кад си ти био?

– Ја сад отуда идем.

– И, шта си видео?

– Ја, ништа!

– Па, ето ја оно мало што уђем гледам и после сам уз шетњу разговарао са старим краљевачким угоститељима...

И, тако је настала најбоља књига о краљевачким кафанама, посебно од новинара често цитирана па ће ускоро уследити и ново издање.

– План је да то издање промовишемо у свим овдашњим кафанама – каже нам аутор.

Тако ће Милан Матијевић надоместити оно што је у животу пропустио и за шта му не следују признања и медаље, а реч је дакле о подужем седењу у многобројним краљевачким кафанама.

Коментари2
c7afd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Tomić
Sticajem okolnosti poznajem g. dr Milana Matijevića. Kada sam počinjao svoju atletsku karijeru (baš na takmičenju u Kraljevu) Matijević je trčao 100 i 200 m, sam je organizovao takmičenje a bio je trener takmičara iz Metalca. Njegovi atletičari su bili reprezentativci i prvaci Balkana - Bajić, Popović, Vukomanović, Stanković, Kolarević i mnogi drugi. Zanimljivo je da je on kao sprinter, trkač na kratkim distancama, imao kao trener najviše uspeha sa trkačima srednjih i dugih pruga. Divan čovek.
dragoslav kočović
Čestitam vam druže Matijeviću. Vi ste primer uspešnog i dobrog čoveka. Želim Vam srećnu godinu i, naravno, dobar rezultat na predstojećem takmičenju

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља