субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 10.01.2020. у 11:37

„Супербазу” у Ираку, коју су ракетирали Иранци, градили Југословени

Сателитски снимак снимљен после ракетирања базе Ајн ел Асад (Фото Бета-АП)

База Ајн ел Асад, која је била на мети иранског ракетног напада, једна је од пет база које су никле осамдесетих година у Ираку, а за њихову изградњу биле су задужене грађевинске фирме из СФРЈ.

Првобитно названа Кадисија, по бици код Кадисије, база је укључена у пројекат назван „Супербаза”, који је покренут 1975. године као одговор на арапско-израелске ратове 1967. и 1973. године и поуке извучене из њих.

Пет база нашло су у пројекту, који је носио грађевинску ознаку „Објект 202”. Свака од њих покривала је површину од 40 квадраних километара са свим пратећим објектима, укључујући и објекте до 50 метара под земљом.

Свака је имала десетине писта и путева који су из ваздуха одавали облик трапеза, а због грађевинских фирми из СФРЈ, добиле су надимак „Југои”, објављено је на сајту РТС-а. База Ајн ел Асад носила је званично грађевинску ознаку „Објект 202-Б“, а изграђена је између 1981. и 1987. године.

Менаџер пројекта била је фирма СДПР, док је за пројектни инжењеринг био задужен „Аероинжењеринг”. Компаније којима је поверено извођење радова биле су „Гранит“, „Враница“, „И. Л. Лавчевић“ и „Унионинвест“.

Читав пројекат био је вредан 280 милиона долара. Укључивао је ојачане војне структуре - војни аеродром, касарне, склоништа за особље, хангаре за бомбардере и ловце.

Осим војних објеката, изграђена је и сва потребна инфраструктура и јавне зграде потребне за живот 5.000 припадника и њихових породица. То је подразумевало градњу основних и средњих школа, библиотека, џамија, болница, биоскопа, спортских центара и базена.

У време изградње сматрана је најбољим што се тада могло направити.

 

Коментари7
d0067
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Desimir
A to sto su nase vlasti dale sve planove svih baza amerima, to ne pominjete
Ivan Zgrozeni
Radili ali nisu bili placeni pa otisli pod led. "17.01.2008. - "Srbija je otpisala Iraku dug nakon dvomesečnih pregovora", kazao je ministar finansija Iraka Bakir Džabr Al-Zubaidi".
Marko Marković
A Amerikanci i Britanci uzeli naftna polja o kojima nitko više i ne piše ili ne smije, kao da iračka nafta ne postoji, kao ni libijska, a srednja Europa ne smije poštenim putem ni do ruskog plina
Kole Pitom
artiljerac... Opstao je i "Granit" iz Skoplja.
Милован Рафаиловић
Послао сам коментар да је фирма из Вогошћа код Сарајева правила оружје за Ирак, али Политика то није хтела да објави. У Вогошћу је радио један мој стари друг, инжењер. Одлазио је чешће у Ирак.
Marko Ivkovic
I ja sam poslao komentar vezano za to da su bivse zemlje SFRJ cije su firme izvodile radove ustupile amerikancima planove vojnih objekata u Iraku, kao i da je Srbija te planove ustupila SAD posle 5.oktobra, ali naravno da Politika to nije objavila.
артиљерац
Од побројаних југословенских(тада)фирми,које су градиле ту базу опстао је једино Југоимпорт СДПР.А и с њим ћемо видети шта ће бити.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља