уторак, 25.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48
ПОГЛЕДИ

Варљиво Трампово славље, ништа није завршено

Трамп је повукао ризичан потез елиминације Солејманија на какав се нису одлучила двојица његових претходника имајући у виду непредвидљиве и могуће разорне последице таквог „циљног убиства”, праксе коју је ЦИА две деценије користила све док није 1970-их проглашена за нелегалну
Аутор: Бошко Јакшићсреда, 15.01.2020. у 18:00

Доналд Трамп је својом брзоплетом непромишљеношћу Вашингтон суочио са све гласнијим захтевима са Блиског истока да Американци после више од шест деценија активног војног присуства напусте регион.

Трампова политика „максималног притиска” на Иран довела је до тога да се ехо ове поруке шири од како су амерички дронови на багдадском аеродрому ликвидирали иранског генерала Касема Солејманија.

Регион више не прихвата америчко присуство, кључна је порука врховног вође исламске револуције ајатолаха Али Хамнеија. Ирачки парламент, огорчен убиством, усвојио је захтев да се америчке снаге евакуишу.

Хасан Насралах, вођа проиранске шиитске групе Хезболаха у Либану, солидаран је у захтеву да Американци повуку 60.000 војника из региона претећи у супротном да ће „платити цену”. Шеф палестинског Хамаса Исмаил Ханије присуствовао је у Техерану испраћају Солејманија, „мученика Јерусалима”, обећавајући освету Америци.

Они које је Солејмани саветовао, обучавао и наоружавао смрт генерала користе као повод да читав Блиски исток мобилишу против САД. Кампања свакако неће имати одзив међу америчким савезницима по Заливу, у Египту и арапским монархијама, али несумњиво дестабилизује позиције Вашингтона у региону већ ослабљене током рата у Сирији.

Шта сада Трамп да ради? Да повуче своје снаге, што би била кобна капитулација која би му озбиљно умањила шансе у новембарској трци за други мандат? Или да америчке трупе остави на терену где се доживљавају као окупатори ризикујући оружане сукобе упркос обећању да неће бити увучен у нови блискоисточни рат?

Техеран није имао избора него да узврати на Солејманијево убиство. На реванш се обавезао изјавама ајатолаха Хамнеија, председника Хасана Роханија, Солејманијеве ћерке и милиона људи који су широм Ирана тражили освету.

Иран је напустио тактику посредних напада преко шиитских савезника по региону и извео први директни удар на америчке интересе од заузимања амбасаде у Техерану 1979. године. Али, Техеран је показао да уме да буде уздржанији од ајатолаха у Вашингтону. Иран је тај који је Трампу отворио прилику да избегне прави рат: преко Багдада је послао поруку које ће базе САД по Ираку да гађа. „Пропорционалне одбрамбене мере” планиране су да се избегну америчке жртве и нанесе минимална штета. Одабран је пажљиво калибриран, „најблажи” од 13 могућих сценарија одмазде које је Техеран разматрао.

Није то само због војне инфериорности, јер Иран објективно располаже капацитетима који могу да нанесу озбиљне штете Американцима и њиховим савезницима по региону. Да није послао поруку, многи Јенкији би се вратили кући у металним сандуцима. Радикални режим одлучио се за рационалну политику.

Сви задовољни. Техеран је узвратио, како је и обећао, а иранска јавност верује својој телевизији која је пренела да је убијено 80 „америчких терориста”. Станар Беле куће је барем привремено скренуо пажњу са процедуре опозива, а неки верују да је ојачао свој положај уочи избора у новембру.

Трамп је код дела америчке јавности сада хваљен као одлучан и непоколебљив због убиства архитекте ширења иранског утицаја дуж блискоисточног „шиитског појаса” од Јемена и Ирака, преко Сирије до Либана, генерала који је држао и радикални палестински Хамас из Газе на првој линији фронта против Израела.

Међу онима који Трампа хвале нису само јастребови који га послушнички слушају, већ и они који су Џорџа В. Буша утерали у инвазију Ирака 2003, најпогубнију од многих америчких ратних и дипломатских авантура.

Трамп се пре команде за напад дронова није присетио искустава које су са „циљним убиствима” имали Израелци. Тако је 1996. био хваљен и израелски премијер Шимон Перес после одлуке да путем мобилног телефона буде ликвидиран „инжињер” Хамаса који је усавршио појасеве са експлозивом што су их носили бомбаши-самоубице.

Пересово херојство трајало је кратко, све док Хамас није послао џихадисте спремне да као „шахиди”, мученици, оду пред Алаха:–  у четири акције су за осам дана убили 59 Израелаца. Јавност је била у шоку, али кампања „циљних убистава” је настављена уз променљиве резултате. Најчешће се завршавала палестинском одмаздом у којој је 2002. чак 130 Израелаца страдало после ликвидације команданта бригаде „Мученика ал-Аксе”.

Реванш није стратегија. Трамп је повукао ризичан потез елиминације Солејманија на какав се нису одлучила двојица његових претходника имајући у виду непредвидљиве и могуће разорне последице таквог „циљног убиства”, праксе коју је ЦИА две деценије користила све док није 1970-их проглашена за нелегалну.

Велики је број оних који не могу да Трампову наводно храбру одлуку раздвоје од његове импулсивне политике. Запамтиће му варварску претњу да ће уништити древне споменике културе персијске цивилизације.

Тензија је сада на силазној линији, али варљиво је Трампово победничко славље. Његова славодобитна изјава да је Иран „у повлачењу” наговештава да је извукао преурањен и погрешан закључак да су опасности отклоњене и да може да настави по старом.

Најавом „моћних санкција” Трамп не одустаје од политике притиска , што је пут дефинитивне сахране нуклеарног споразума из 2015. и нових заоштравања. Ништа није завршено на релацији „великог сатане” у Вашингтону и „терористичког режима” у Техерану.

Нико не жели рат великих размера. То је ретка упоришна тачка заједништва у оценама Вашингтона и Техерана. Све остало значи да се деценијско непријатељство наставља све док Иран не оствари свој стратешки циљ да Американци војно напусте Блиски исток, што обећава нове конфликтне импулсе.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари14
3f9cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
Пред рат с Ираком, сви су понављали да је Ирак својеврсна велесила, што се показало патентно нетачим. Иран није никаква велесила. САД му у најкраћем року могу уништити војну, економску и енергенстку инфраструктуру без иједног војника на терену и оснепособити га довољно да ће тој земљи требати деценије да се опорваи. Трампов потез је био перво и последње упозорење да следећи неће бити упозорење.
distanca
Cenim novinara Boška Jakšića, ali mi nikako ne shvatam njegova sklonost Iranu. Da se Iran graniči sa Srbijom verovatno bi imao sasvim suprotan stav...
Ankh
Obožavam da čitam tekstove analitičara o svetskoj politici, kako domaćih tako i stranih. Zašto? Zato što se 90% njih na Trampovu kandidaturu 2015. nije ni osvrnulo, dok je preostalih 10% čoveka ismejavalo kao klovna sve do konačne pobede. Da imaju bar malo obraza nakon tog trenutka ne bi više nikad ništa analizirali. Ali eto...
Siniša Škarica
jedan od 88.
tja
Bar u slucaju ubistva iranskog generala, mozda je vrednije videti Trampa kao promisljenog kockara koji je odigrao dobro svoje karte. Mnogi ce videti njegove poslenje poteze sa Iranom kao uspeh a ne kao neodgovorne greske. (1) Uklonjen je iranski general koji je kriv za smrt vise stotina Amerikanaca. (2) Iran se uplasio rata i odustao od osvete. (3) Svaki sledeci iranski general u Iraku ce ocekivati istu sudbinu. Postoje ljudi za koje Tramp ne moze nista dobro uraditi cak i kad uradi nesto dobro.
zarije bulatović
a nije ti palo na pamet da ni u iranu nije falilo sulejmanijevih neprijatelja, pa da je ovo pozorište uvod u neke nove tajne pregovore. trijumfalizam simpatizera, bilo čijih, baš i nije neka intelektualna veština
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља