среда, 30.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.01.2020. у 10:25 Биљана Баковић

СПЦ тренутно сигурнија на КиМ него у Црној Гори (ФОТО)

Ахтисаријев план, уграђен у косовски устав, дефинише неповредивост покретне и непокретне имовине Српске православне цркве
(Фото EPA/Valdrin Xhemaj)

На остацима православне Цркве Светог Николе у Новом Брду албански бискупи минулог лета служили су мису. Ову богомољу Албанци зову Артанска катедрала. Удружење косовских историчара „Али Хадри” тврди да је манастир Високи Дечани „храм православних Албанаца, који је обновљен на темељима илирско-дарданијског храма”. Овај храм су, по њиховом мишљењу, „узурпирали српски окупатори – од средњовековног периода”.

Имајући у виду да Епархија рашко-призренска дуго упозорава, као на пример у октобру 2003, да „албански историчари и римокатоличка јерархија воде рат како би доказали да највеће српске светиње припадају албанској култури и традицији”, да ли се заиста могу сматрати претераним изјаве црквених достојанственика и представника државе да усвајање актуелног Закона о слободи вероисповести у Црној Гори представља преседан који ће бити примењен и на другим местима?

„Ако овај несрећни и дубоко неправедни закон прође и доведе до покушаја одузимања наших светиња у Црној Гори, биће то модел и пример другима, који би да ставе своју руку на оно што је наш народ одвајкада подизао у славу Божију, као израз своје вере и завета верности Богу, посебно овде у нашој епархији, на Косову и Метохији”, упозорио је и владика рашко-призренски Теодосије из најстарије српске цркве, Петро-Павловске у Новом Пазару, где је прошле суботе одржан молебан и литија за очување СПЦ и светиња у Црној Гори.

Пећка патријаршија (Фото А. Васиљевић)

Када се први пут појавио Нацрт закона о слободи вероисповести у Црној Гори, 2014–2015. године, појавио се и Нацрт закона о културном наслеђу такозване „републике Косово”, који је експлицитан у томе да све архитектонско наслеђе, односно цркве и манастири СПЦ, постаје својина „Косова”, рекао је пре неколико дана координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Велибор Џомић. На ТВ Прва показао је документ, који, каже, јасно указује да сва својина СПЦ припада такозваној „држави Косово”. Овај закон је, подсетимо, у мају 2015. повучен из скупштинске процедуре, на инсистирање српских посланика у косовском парламенту. Касније те године Приштина је први пут покушала да уђе у Унеско.

Председник Србије Александар Вучић је на Бадњи дан рекао да не би искључио могућност да и Приштина прибегне доношењу сличног закона какав је донела Црна Гора. И историчар Немања Старовић, из новосадског Центра за друштвену стабилност, сматра да црногорски закон несумњиво може послужити албанским властима у Приштини као пример који ће следити. Тенденције да се српско културно и религијско наслеђе на подручју КиМ прогласи историјском баштином тзв. Косова постоје дуже време, а многи званичници из Приштине такве намере ни не крију у својим јавним иступима.

Манастир Бањска (Фото А. Васиљевић)

У вези са могућношћу да Приштина једном крене путем Подгорице и усвоји сличан закон, адвокат Михаило Павловић, који редовно прати судску праксу Европског суда за људска права, указује да какав год закон да је у питању – он може да се оспори само пред уставним судом Косова. Уколико би неко желео да се потом обрати и Европском суду за људска права неће то моћи да учини, јер Косово није члан Савета Европе. „Србија блокира улазак Косова у СЕ, као и у УН, и самим тим себе ограничава у праву да сутра изнесе то питање пред Европски суд за људска права, јер тамо могу да иду само представке против држава чланица СЕ. Упоредо, лишила је себе и могућности да то изнесе пред органе УН, јер ни тамо Косово није члан. Иако је заступљено преко Унмика, то нужно не мора да значи да ће иједно међународно тело о томе расправљати”, истиче Павловић.

То би, додуше, могло да се догоди у неком тренутку у будућности, јер се Европски суд за људства права бави случајевима у којима постоји континуирана повреда неког права. Али, ако би, у хипотетичкој ситуацији, Приштина усвојила такав закон, а Косово постало члан СЕ, рецимо за 15 до 20 година, питање је да ли би се Европски суд бавио тиме уколико би прошло толико времена.

Немања Старовић указује на неке препреке правне природе које стоје на путу и албанским плановима. Устав тзв. Косова у члану 143. успоставља примат Ахтисаријевог плана над свим законима, као и другим члановима устава и налаже да се све уставне одредбе имају интерпретирати у складу са њим. Сам Ахтисаријев план, како у члану седам, тако и посебно у Анексу пет, утврђује неповредивост покретне и непокретне имовине Српске православне цркве на КиМ, налаже обавезу поштовања унутрашње организације цркве и, што је посебно значајно, препознаје СПЦ на КиМ као саставни део Српске православне цркве са седиштем у Београду. „Из тога произлази да би сваки покушај узурпације црквене имовине од стране приштинских власти или стварања некакве сепаратне црквене организације представљао директно кршење устава. Помало парадоксално, може се закључити и да је данас СПЦ на простору Косова и Метохије боље правно заштићена него у Црној Гори након усвајања спорног Закона о слободи вероисповести”, указује Старовић.

Приштина је у новембру 2017. донела Закон о верским слободама, који је, иако се зове слично црногорском закону, другачији по српску цркву и заједницу на КиМ. Тадашњи премијер Рамуш Харадинај навео је да је усвајање тог закона један од услова за учлањење у Унеско, а српски посланици су били задовољни, наводећи да се гарантује да СПЦ може несметано да постоји на КиМ. Неким посланицима албанске опозиције сметало је што је остао придев „српски” у имену православне цркве, неки су захтевали формирање албанске, а један од њих, Арбер Реџај, навео је да су „неки од споменика који се сматрају имовином СПЦ припадали Албанцима”.

Манастир Високи Дечани (Фото А. Васиљевић)

Указујући да ипак не би требало гајити илузије о томе да албанске власти нису спремне да занемаре своје уставне обавезе када је у питању реализација њиховог државног пројекта, Немања Старовић сматра да обесправљивање СПЦ тренутно није на њиховом дневном реду. Тактика којом се они воде подразумева нуђење пуне заштите Српској православној цркви, како би међународним актерима од којих очекују легитимизацију једнострано проглашене независности представили наводно демократски карактер уређења које је успостављено.

„То их неће спречити да, ако тај процес окончају, приступе обесправљивању СПЦ, као кључном елементу ’десрбизације’ КиМ чему су дугорочно посвећени. До насртаја на СПЦ може доћи и ако схвате да им је независност ’исцурила кроз прсте’ и да се услед промењених геополитичких околности и великих успеха дипломатских активности Србије на плану повлачења признања, бесповратно удаљавају од примарног циља”, упозорава он. Имајући све то у виду, посматрано на дужи рок постоји потреба да се СПЦ додатно заштити, а једини начин је, каже Старовић, кроз примену модела Латеранских споразума. Применом тих принципа могла би се обезбедити пуна екстериторијалност за подручја око најзначајнијих манастира, као и систем имунитета за СПЦ на целокупном подручју Косова и Метохије.

Коментари17
f285e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рајна
Mitropolit Amfilohije je rekao da su se srbi odrekli svetinja na Kosmetu, jer se nisu ni krštavali ni venčavali ni molili u njima i da on to svedoči za period kada je bio na Kosmetu. Verujem mu. I žao mi je što nas Gospod ovako opominje. Mi treba da postavimo sebi pitanje da li smo ovako bezbožni zaslužili sveto nasleđe. Ništa ne ide bez Božije volje, ili njegovog dopuštenja. Poslednja smo država sa komunistima na vlasti. Dovoljno?!
Дејан.Р.Тошић
Саговорник у ауторском тексту историчар гдин Немања Старовић наводи пример заштите СПЦ по моделу "Латеранских споразума" што доказује да историја за њега није учитељица живота из разлога што ништа из ње није научио.Латерански споразум је могућ само у ситуацији када имате 100% грађана једне вероисповести као у Римској католичкој цркви у Италији у држави Ватикан.Млетачка Република је унијаћење Срба у Далмацији спроводила забраном СПЦ и давањем "лиценци" унијатским "православним" свештеницима.
Teodor Šljivovički
Dragi Dejane, neznate koliko želim da nisam u pravu. Kako bih bio srećan da ovo što pišete i dejstvuje. Ma koga danas interesuje istina? Istina je komunikativna i interpretativna moć koja pomera činjenice.
Дејан.Р.Тошић
Поштовани Теодоре,чињеница јесте да је ЦПС једино била "укинута"у Млетачкој Републици након Карловачкаг мира 1699.г.а и тада су постојали истински храбре "Пилипенде"као и дан данас.
rade
Kao prvo tzv Kosovo je jos uvek Srbija po rezoluciji dok se ona ne promeni,prema tome nije ista situacija .Drugo u svim pregovorima EU je bila za zastitu SPC i sve srpske bastine.I trece svaka promena moze da se blokira u UN od nasih saveznika.
zivko
Čarls je više puta je obilazio manastir Hilandar na Svetoj gori posto je njegov otac do zenidbe bio pravoslavac i danas se krsti kao pravoslavac, a organizovao je i akcije za prikupljanje dobrovoljnih priloga za obnovu manastira koji je nastradao u požaru. Tom prilikom princ Čarls se istakao kao najveći dobrotvor, i za potrebe obnove ove svetinje poklonio je 650.000 funti.Eto nece ni velicine da se odreknu svoje vere.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља