Умирујуће делује изјава министра рударства и енергетике Србије Александра Антића да неће бити раста цене нафтних деривата и осталих енергената у Србији, нити ће доћи до поскупљења грејања због осцилација цене нафте на светским берзама.

И експерти за ову област сматрају да тензије на Блиском истоку неће довести до поремећаја на тржишту нафте, нити ће утицати на њено поскупљење у Србији. Наводе и да ће тржиште бити стабилно све док на то буду утицали економски фактори.

Научни сарадник Међународног института за политику и привреду Слободан Јанковић рекао је Танјугу да, ако се нешто показало у последњих 30 година ратова на Блиском истоку, то је да цена нафте није у директној вези са самим ратовима и дешавањима у том региону.

– Иако се годинама причало да наводно ратови и кризе утичу управо на цену нафте, видели смо да често то и није случај – рекао је Јанковић и навео да се цена нафте на светском тржишту креће између 62 и 65 долара по барелу, што је, додаје, на средини цене која је важила у 2019. години.

Навео је да се види да те тензије немају директних импликација, а и министар спољних послова УАЕ и Саудијци су рекли да неће имати велики утицај на цену нафте.

– Вредност деоница саудијске нафтне фирме „Арамко” мало је пала, за неких 10 одсто, али то је једина последица. Што се тиче нас, као делимично увозника нафте, нема поремећаја на самом тржишту – појаснио је Јанковић.

Сматра да неће бити ни несташице нафте, зато што су обе стране, барем за сада, рекле да нема даље ескалације сукоба.

– И Иран је рекао, и председник САД Доналд Трамп је написао да је „све у реду, све је добро, врши се истрага, ми имамо најјачу војску”, и то је то. Нема даљег наставка акција, барем се не најављује – истакао је Јанковић.

Прошлонедељно поскупљење нафте на светском тржишту за четири одсто догодило се оног дана кад је убијен ирански генерал Касем Солејмани.

– Видели смо да је и то манипулација. Да на цену нафте утичу догађаји из света политике или ратови на Блиском истоку, онда бисмо сада имали велики скок цене, нешто би се десило. Али се није десило. Дакле, врло је могуће да је то тада био пре плод неких спекулација него нечег другог – истакао је Јанковић.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Томислав Мићовић навео је за Танјуг да су цене нафте скочиле за око четири одсто крајем протекле недеље, после америчког ваздушног напада у којем је убијен ирански генерал, и објаснио да се тако нешто није могло предвидети:

– Када је о економским параметрима реч, онда се доста може предвидети. Међутим, овакве тензије не можемо предвидети. У сваком случају, докле год буду утицали економски фактори, тржиште ће бити стабилно.

Мићовић је навео да је, пре скока цена, 30. децембра 2019. забележен пад од 3,5 до четири одсто. Истакао је да то нису драматичне промене и да се предвиђа да на светском тржишту неће недостајати нафте.

– Тензије јесу велике, али се још не одражавају на тржиште нафте, јер нису нападнута нафтна постројења па нема угрожености испорука нафте ни из Ирана нити из целог тог региона – истакао је саговорник Танјуга.

Навео је да се у последња два месеца бележи лагани раст цене сирове нафте, али да то нису промене које могу знатније да уздрмају тржисте и да је оно, за сада, стабилно. Додао је и да је тржиште веома осетљиво и да реагује на промене. Испорука нафте може бити угрожена с једне стране, ако се иранска нафта искључи са светског тржишта, или ако Иран војним снагама спречи испоруку нафте, али за сада нема разлога за панику.

Мићовић је објаснио да се скок цена нафте на светским берзама неће драматично одразити на наше тржиште. Србија је увозно зависна земља и сва дешавања се могу рефлектовати на нас, али прерано је говорити о било каквој реакцији што се цена тиче.

Велика већина горива која се потроше у Србији потиче од увезене сирове нафте или увезених деривата нафте. Последњих месеци, како каже Мићовић, није било много промена, цене су стабилне, те не постоји ниједан фактор који би допринео знатнијим променама. Кључна ствар је да Србија има довољно нафте, односно да држава има довољно резерви.

– Наравно да нико нема толико нафте да може месецима да се изолује од светског тржишта, али би држава ипак требало да формира резерве које ће одговарати нивоу од 61 дан просечне нето потрошње у претходној години – закључио је Мићовић.